среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:47

Хладноћа опасна за срчане болеснике

Да би се спасли већих проблема, лекари саветују овим пацијентима да крвни притисак мере два пута недељно, да лагано излазе из топле собе на мраз и то, ако је могуће, тек око поднева
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 13.01.2020. у 20:20
Јануарски дани на новосадским улицама (Фото Бета)

Хладно време утиче на повећање крвног притиска, а када температура падне само два степена, повећава се број инфаркта срца за два одсто у периоду од 14 дана од када је дошло до захлађења. Само у Београду се бележи већи број срчаних удара од новембра до марта, када су најхладнији дани, мразеви, магла, загађеност ваздуха.

Једно светско истраживање показало је да људи имају од 26 до 36 одсто веће шансе да изгубе живот због инфаркта, срчане слабости и других кардиоваскуларних болести у зимском периоду у односу на летњи, без обзира на то у каквом климатском подручју живе.

Како истиче др Радмила Шехић, из београдског Завода за хитну медицинску помоћ, посебно се бележе срчани удари код младих и средовечних људи који нису ни знали да имају оштећење крвних судова, што је додатно „испровоцирано” хладним временом и физичким напором. Наша саговорница наглашава да статистика показује да се у време оштрих зима пацијентима са срчаним проблемима чешће догађа инфаркт срца него у летњем периоду и да то последњих година посебно долази до изражаја.

– Хладноћа скупља крвне судове, па се подиже крвни притисак. Уз то, на пример, човек изађе и нешто чисти по дворишту или носи неки терет, што не прија крвним судовима, обуставља се доток крви у срчани мишић и долази до инфаркта срца. То се не дешава баш тако изненада, јер људи неко време пре него што се то догоди игноришу бол у грудима или својеврсно „паљење” у пределу вилице. Пре неки дан у амбуланти Хитне помоћи забележили смо четири инфаркта срца код пацијената који су одмах одведени у операциону салу болница. Приметили смо да сви они пуше цигарете, што је додатни фактор ризика, као и стрес – каже др Шехић.

Када зима ухвати маха, срчани болесници то највише осећају, посебно они који имају дијагнозу ангине пекторис, па им се јавља стезање и бол у грудима. Зато, сматра кардиолог професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, оболели од кардиоваскуларних болести никако не смеју нагло из топле собе да излазе напоље, већ је битно да неколико минута најпре стоје у предсобљу где је мало хладније, а затим у дворишту још два-три минута, како би се организам прилагодио на хладноћу.

– Када почну да ходају, треба да направе десетак корака и да мало застану, па онда нормално да наставе пешачење. Особе које немају обавезе и не иду на посао, а имају тегобе с притиском или неким другим срчаним обољењем, могу да изађу напоље тек између 12 и 14 сати јер је тада за њих најидеалнија дневна температура. Тако организам неће да претрпи шок. Веома је важно да се не баве на хладноћи тешким физичким пословима. Пре него што изађу да обаве обавезе, пацијенти морају да попију прописану терапију. Треба водити рачуна и о јачини ветра, јер то не прија овој групи болесника зато што осећају да је десетак степени хладније него што стварно јесте – појашњава др Хаџи-Тановић.

Овај кардиолог подсећа да крвни притисак има променљиву вредност и да варира у току дана, посебно када се мења барометарски притисак. Људи греше када из страха мере притисак на сваких пет минута, па услед тог стреса он још више порасте. Правило је да се он мери два пута недељно и то око поднева, а никако када особа ујутру устане јер је тада готово сваком човеку притисак повишен због стреса који у организму изазива буђење из сна.

– Дешава се да они који стално мере притисак долазе у ординацију када им се констатује да имају вредности више од 180/100. Када се смире, он се нормализује. Највише су у ризику особе које никада не мере притисак и не знају да им је повишен, због чега, рецимо, треба обратити пажњу на главобоље јер организам може тако да одреагује. Када је лепо време, треба шетати, а када није, треба водити рачуна о лековима које пацијенти узимају са циљем да се рашире крвни судови и обори притисак. Али неће лек одмах да делује, већ мора да прође понекад и сат времена како би дошло до његовог дејства. Пацијенти некада пет минута после испијене терапије сматрају да она није добра, па узму двоструку дозу, што није добро. Једном прописана доза лекова се мења у зависности од година, промене времена, стреса – додаје наш саговорник.

Он подсећа и да је Србија међу три водеће земље по броју оболелих и умрлих од кардиоваскуларних болести и да с годинама код грађана расте крвни притисак због напредовања процеса атеросклерозе. Иако је било доста полемика у јавности да је сада нормалан крвни притисак онај од 130/90, наш саговорник напомиње да старији кардиолози ипак више верују ранијим тумачењима да је идеалан онај од 140/90. А да би људи знали да ли имају тегобе и да ли некоме ко ни не сања прети срчани удар или шлог, важно је ићи да редовне годишње контроле код кардиолога.

– Аутомобил се одвезе на технички преглед једном годишње, а човек често има изговор да нема времена за кардиолога. Такав став треба променити јер није нормално да неко више улаже у ауто него у сопствено здравље. После двадесете године, кардиолога треба посетити једном годишње, након 40. године два пута, а после 60. чак на свака три месеца. Уколико неко у породици има чланове који су имали шлог или инфаркт срца, ти прегледи морају да буду и чешћи – закључује др Хаџи-Тановић.

Да би срце било здравије, од нутриционисте треба потражити дијету како би се умањио вишак килограма које „срце не воли”, шетати у време када лекар то одреди, бавити се физичким активностима за које доктор процени да су најоптималније и направити одступницу од стресних ситуација.


Коментари0
753f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља