среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Држава планира да успори одлазак младих

Конкретне мере којима ће се стратегија спроводити у дело и подстицати људе да се врате, остану и привређују у Србији биће разређене кроз акциони план чије се усвајање очекује на јесен 2020.
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 25.12.2019. у 21:30
Министар Зоран Ђорђевић образлаже стратегију о економским миграцијама од 2021. до 2027. године (Фото Влада Србије)

Стратегија о економским миграцијама од 2021. до 2027. године требало би да буде усвојена на седници Владе Србије крајем јануара или почетком фебруара наредне године, после чега ће бити формирана радна група за акциони план који би требало да почне да се спроводи од 1. јануара 2021. Како најављује Зоран Ђорђевић, министар за рад, акциони план са јасним смерницима могао би да буде усвојен већ на јесен 2020, а јавне расправе поводом тог документа могле би да се организују широм Србије, да би се у њих укључили и грађани Србије.

– Циљ стратегије биће да помогне у заустављању одласка младих, образованих људи из Србије у иностранство, посебно због тога што је поред демографије ово питање свих питања, јер без останка младих нема развоја. Акциони план треба да нам пружи смернице како доћи до тог циља и од његове реализације зависиће доста тога, а посебно питање заустављања одласка наших људи, као и повратак оних који су отишли – наводи министар и поручује да Србија треба да буде модерна привлачна држава, по мери својих грађана, која брине о њима, земља у коју грађани желе да се врате, која пружа једнаке прилике за све...

– То све неће бити лако, а и развијеније земље од нас се суочавају са таквим проблемима. Били смо недавно у Израелу који је најуспешнија земља по питању решавања проблема економских миграција. Увидели смо да они имају идеје сличне нашима, али за разлику од њих, Србија изгледа нема довољно храбрости и вере у себе – истиче Ђорђевић.

Конкретне мере којима ће се стратегија спроводити у дело и подстицати људи да се врате, остану и привређују у Србији биће разређене тек кроз акциони план. На то скреће пажњу и проф. др Владимир Гречић, који је на челу тима који је радио на изради стратегије. Он истиче да свака мера мора најпре да има законску потпору да би могла да се примени.

– Тек треба да се одлучи да ли ће на том плану радити постојећи капацитети или ће се основати нека агенција или нова служба при министарствима. За прогнозе је рано, јер је сада у току јавна расправа о предлогу стратегије – истиче Гречић, и признаје да му стижу примедбе од људи из дијаспоре који се жале на то да држава даје повољније услове за спровођење страних директних инвестиција, него што у томе помаже представницима дијаспоре.

– Анкете су показале да наши људи, око 60 одсто њих, јесу заинтересовани да уложе свој капитал и знање у матичној држави. Раније се више говорило о директним страним инвестицијама, а инвестирање дијаспоре у земљу треба ипак да има предност. Јер, лакше ће наши људи да реинвестирају свој капитал овде него неки странци. Зато томе треба више пажње посветити – сматра Гречић и подсећа на добар пример из Велса који је прошле године отворио сајт преко којег је почео да позива своје земљаке да улажу у Велс, а који ће им заузврат понудити разне повластице и олакшице у пословању.

У односу на раније планске документе, актуелна стратегија обухвата цео циклус, од превентиве миграције, сарадње дијаспоре са матицом, услове под којима би се они који су отишли на крају и вратили у државу, као и потпуну интеграцију привреде и друштва Србије.

Јавна расправа о Предлогу стратегије о економским миграцијама почела је 13. децембра и траје до 3. јануара 2020, а разговори о стратегији организовани су у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Новом Пазару и Београду.


Коментари7
3ffd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cica
Osnovni razlog sto sam ja napustila zemlju je situacija da je drzava umanjila ionako male penzije mojim roditeljima, sa opravdanjem usled visih ciljeva. Da se to nebi desilo mojoj deci a i da bi pomogla roditeljima... Sada vidim koliko sam bila u pravu jer se deciji dodatci formiraju smanjenjem plata zaposlenima. Tako se ne samo pravi sukob izmedju dece koja nista nisu dobila od drzave nego se dodatno stimulisu za odlazak u toplije krajeve, iz straha od onoga sta su osetili po dzepu roditelja.
dipl. agronom
Ne goji se prase uoci Bozica...!! Kasnjenje decjeg dodatka,ovih dana, govori suprotno,pa je cak reagovao i Predcednik,pored zivih digitalizovanih ministara...?
Vesa D
..sreca za drzavu sto polovina spava do podne.. za utehu ima ko da ostane..
Ivan Ivanovic
Odakle pre da se krene: od lose materijalne situacije, nepostojanja finansijsko-pravne sigurnosti, urusavanja obrazovnog sistema, erozije morala, poplave rijaliti tv-a sa nacionalnom frekvencijom koja direktno promovise nasilje,nekulturu i primitivizam... Zemlja nam puca po savovima a spocitava nam se da je "zlatno doba"?! Zlatno za lazne politicko-tajkunske elite. I onda se pitamo zasto odavde odlazi staro i mlado.
Beogradjanin Schwabenländle
Sta kazete, na jesen 2020, dobri ste nema sta. Do tada ce svi da odu, svi sposobni da hodaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља