петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Од конобара до улоге краљевог официра

Спремајући се за улогу Николе Станимировића у серији „Црвени месец”, Милош Ђуровић је свакодневно ишао на часове јахања код Марине Гуњаче и Мише Ђукића којима је захвалан за савете и стрпљење. Признаје, иако му је било тешко, ни у једном тренутку није помислио да одустане. „Када паднеш с коња само треба да устанеш и попнеш се. Нема чекања. Паднеш, осетиш бол, устанеш и наставиш да јашеш. Тако је и са глумом. Само гледаш напред и идеш даље”
Аутор: Љиљана Петровићпонедељак, 02.12.2019. у 15:19
Милош Ђуровић и Ивана Дудић у серији „Црвени месец” (Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Све почиње у детињству, а тек се много касније спознаје. После се жеље и таленат прочисте кроз младалачка трагања и испробавања. Тако размишља Милош Ђуровић кога гледамо као официра Николу Станимировића у историјско-драмској серији „Црвени месец”, на ТВ Пинк.

Први пут је на сцену стао као члан глумачке секције у школи и од тада више није било дилеме око његовог животног позива. Лако је уписао Факултет драмских уметности у Београду и већ на четвртој години студија добио прву велику улогу, па још – историјску личност. Заиграо је Гаврила Принципа, атентатора на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у филму „Бранио сам Младу Босну”.

– Ту улогу сам добио сасвим случајно, као у холивудском филму – каже наш саговорник. – Мада све више верујем да ништа није случајно. Радио сам као конобар у кафићу док сам студирао. Условно речено, и то је била нека улога... Сећам се, падала је киша, колега је каснио на смену, разочаран и даље сам чистио кафе-апарат, мењао пепељаре... Као и обично, гледао да ли су гости задовољни и да ли је некоме још нешто потребно. Приметио сам да ме један човек упорно посматра. Питао сам се зашто гледа у мене, шта хоће. Прво што ми је пало на памет – можда хоће да му заменим пепељару. Али...

Нашла га редитељева кћерка

Био је то редитељ Срђан Кољевић који је у друштву своје ћерке Катарине, тада студенткиње режије, испијао еспресо кафу, касније сам то сазнао. Објашњавао јој је да је нашао све младе глумце које је тражио за улоге младобосанаца у филму „Бранио сам Младу Босну”, једино није пронашао ко ће играти Гаврила Принципа. „Видиш конобара који нам је донео кафу? Треба ми баш такав глумац. Који има тај поглед... „Па, тата, то је студент четврте године глуме из Крушевца”, рекла је Катарина Кољевић.

У дану када је био кастинг за филм „Бранио сам Младу Босну”, Милош Ђуровић је отпутовао у родни Крушевац. Редитељ га је тог кишног мајског дана позвао на нови кастинг. „Дођите, да видимо...”. Још каже да није могао да верује када је чуо да је добио улогу. Био је у градском превозу када му је зазвонио мобилни телефон. Од узбуђења је изашао из аутобуса.

– За глумца је посебно узбуђење када се јави продуцент и саопшти му да је добио улогу. То је неописиво.

Од тада улоге су се низале, једна за другом. Био је и млади Стефан Немањић („Немањићи – рађање краљевине”), Стева Бајић („Ургентни центар”), Радишин мали („Сумњива лица”), колега са факултета („Андрија и Анђелка”)... Сада је официр Никола Станимировић, десна рука регента престолонаследника Александра Карађорђевића, частан, честити официр који стицајем околности упада у дворске интриге и завере. Радња је смештена у период од 1913 (након победе Србије у Балканским ратовима) до краја 1915 (аустроугарске окупације Београда и Србије).

Жесток темпо

– Мој Никола се тешко сналази на двору, али као и свако ко је бачен у воду а не зна да плива, мора да научи да би опстао на површини – објашњава. – Ја сам морао да пређем, као и сваки глумац, пут сазревања, обликовања и откривања самог себе да бих заиграо у тако великом пројекту као што је „Црвени месец”. Иначе, то што сам добио улогу Николе Станимировића резултат је рада који траје шест година. Дипломирао сам 2014. године.

Затим прича о „Црвеном месецу”. Тврди, како радња одмиче све ће бити занимљивије, посебно љубавна веза његовог Николе и Софије, ћерке аустроугарског посланика Ота Баумана. Одушевљен је условима у којима ради. У Пинковом филмском студију, у Шимановцима, на готово шест хиљада квадратних метара, између осталог, реконструисани су велелепна палата хотела „Москва”, Бели двор, авенија, три градске улице, куће Ружичића, Станимировића, Аписова канцеларија, команда... Открива нам да се поједине сцене снимају и у Дому гарде у Топчидеру. Сваки снимајући дан је другачији, темпо је жесток, каже. Са снимањем су почели средином маја и тек сваке друге суботе имају слободан дан. Свакодневно је ишао на часове јахања код Марине Гуњаче и Мише Ђукића којима је захвалан за савете и за стрпљење. Признаје, иако му је било тешко, ни у једном тренутку није помислио да одустане. „Када паднеш с коња само треба да устанеш и попнеш се. Нема чекања. Паднеш, осетиш бол, устанеш и наставиш да јашеш. Тако је и са глумом. Само гледаш напред и идеш даље”.

За глумца Александра Срећковића Кубуру, који игра у серији Стојана Станимировића, каже да је велики посвећеник послу и да је с њим задовољство радити. У шали га питамо какав је Кубура као Николин отац:

– Брижан и пажљив! Наравно, тако је постављена његова улога.

Чујемо да је од свог професора глуме, искусног педагога Владимира Јевтовића научио када да каже – не! „Говорио нам је: Каријера се не гради само на да, постоји и – не. Не прихватајте све што вам се нуди”. Иако професор Јевтовић више није међу нама, иза себе је оставио своје некадашње студенте које је својим радом и посвећеношћу задужио да наставе његовим стазама, тако да данас Милош Ђуровић има пријатеља, асистента на факултету. Реч је о Душану Матејићу, глумцу и педагогу, Нишлији којем се он у тренуцима недоумице обраћа за савете. Наглашава да се међу глумцима ретко може нађи пријатељ...

За Ђуровиће, ужу и ширу фамилију, каже, да су поносни и да им је драго што су дочекали да га виде у тако значајној улози на малом екрану. Стално га зову да дође у Крушевац, а он за посете нема времена. Млади Ђуровић још вели да му се допада војна униформа. Већ пет месеци – као Никола Станимировић – служи војску коју није одслужио. Тешко се навикао на војне чизме.

Иначе, осим глуме, воли и сликарство. Бег је неопходан и делотворан. Воли да се бави стварима које оживљавају дух, усмеравају и обогаћују мисли на друге сфере уметности и живота. „Глума некад може и да умори па од ње мораш мало да побегнеш и брзо јој се вратиш.”


Коментари0
eaeac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља