петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

О жени која се рађа једном у хиљаду година

Монодрама „Пу спас за све нас” о Диани Будисављевић, ове године била је једина инострана представа селектована на фестивалу „Златни витез” у Москви
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 02.12.2019. у 18:00
Јелена Пузић у мондрами „Пу спас за све нас” (Фото: Катарина Павловић)

Представа „Пу спас за све нас” бави се херојским делом Диане Будисављевић, која пред нама проживљава најупечатљивије слике ратних година. Идеја се јавила спонтано, пошто до својих касних двадесетих никада нисам чула за ту жену, прича за „Политику” глумица Јелена Пузић чија је монодрама „Пу спас за све нас” о Диани Будисављевић, ове године била једина инострана представа селектована на фестивалу „Златни витез” у Москви. Реч је о пројекту Јелене Пузић (идеја, режија, визуелни идентитет и улога Диане). Представа је рађена у копродукцији центра „Испад” и УК „Вук Караџић” из Београда. Полазна основа за рад на овој монодрами био је „Дианин дневник”, који и чини највећи део текста. Драматург Нина Џувер и сарадник историчар Ђорђе Мамула, заједно са стручњацима из Музеја жртава геноцида пронашли су релевантну стручну литературу, којом су допуњене сцене из дневника, а значајна су и усмена казивања преживелих логораша, са којима се Јелена Пузић састала неколико пута. Текст садржи и неке сцене из Дианиног приватног живота које је Нина Џувер домаштала, да би се употпунио лик, као и сонгове, који су апстрактнији од остатка монодраме, али служе да нагласе њене преломне тачке. Музику је писао млади композитор Матија Анђелковић.

– Бити позван на фестивал у Москву, највећа је могућа част и за много веће представе и позоришне куће, тако да се не може речима описати колико сам се радовала том игрању. Будући да је тема универзална, а у овом тренутку и врло актуелна, не говорим само о Диани, већ уопште о релативизацији злочина, оправдавању нацизма, фашизма и општој узбурканости у свим друштвима и генерално недостатку људскости, мислим да може значити свакоме ко је погледа, које год припадности био. Ово је прича о жени, која је из исконског човекољубља, у најгорим околностима које се могу замислити, урадила нешто што нико други не би. Прича о човеку који се рађа једном у хиљаду година. Када будете искрени према себи и схватите да не бисте, као што и нико од нас не би, никада били способни за толику жртву, остајете неми пред величином њеног подвига. Не могу да се сетим ниједног бољег примера на којем бисмо се учили животним лекцијама које су нам свима неопходне.

Монодрама „Пу спас за све нас” поставља питање одговорности. До каквих спознаја, одговора је дошла истрајавајући на овом пројекту, питали смо Јелену Пузић:

– Пре више од две године имали смо премијеру ове монодраме, која је прошла скоро незапажено. И од медија и од институција. Тек сада, после треће сезоне, и једни и други се полако буде, али и даље углавном због личних контаката или ентузијазма појединаца. Наша првобитна замисао, пошто тада нико није говорио о Диани, што сада, на срећу није случај, била је да, промоцијом њеног дела, кроз представу, дођемо до тога да једнога дана та прича постане део школских уџбеника историје. Време је показало да је то превише амбициозно за наше средње школе, у којима нема интересовања ни да се прича чује, а тек не да се даље преноси и допуњује. Та ситуација се полако мења, па бих се усудила да кажем да смо најгоре прегурали. Ипак, нисам могла да се не запитам да ли се данашњи ауторитети разликују од ондашњих, послератних, који су Диану и скрајнули, забранили јој рад и, на крају плански спровели тај неправедни заборав.

Стварајући представу „Пу спас за све нас”, додаје Јелена Пузић, желели смо да поставимо питање њихове одговорности, не само за Дианину судбину, већ и за колективно сећање на злочин који никада није смео да буде заборављен и на постојање тих хиљада и хиљада безимене деце која су на најтежи начин себи обезбедили вишњи живот. Њихова одговорност је доказана и потврђена, али успут се наметнуло и питање наше одговорности; нас, генерација научених да сваљују кривицу на оне који су били пре нас, не примећујући да чинимо исте грешке, да настављамо тај безумни низ, а прави пут чека ту поред, надајући се да ћемо му се једнога дана вратити.


Коментари2
f6fad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Веома бих волео да видим ову представу али не знам да ли се она још увек игра. Нит знам када ни где.
Lepa
Igra 13.12. u Vuku.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља