четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

Окрњена родна кућа Краљевине СХС

Зграда је до септембра била у надлежности Града, а сада је прешла у руке Републике. Три закупца су у том репрезентативном здању, али није урађено ништа да се заустави пропадање фасаде и крова
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 02.12.2019. у 09:40
(Фотографије Ненад Неговановић)

Пре тачно 101 годину, на данашњи дан, у кући Крсмановића, чувеној згради Протокола на Теразијама, проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Рођење нове државе оглашено је уз речи престолонаследника Александра Карађорђевића: „Нек нам буде срећно и славно Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.”

Прошао је од тада цео век. Краљевина овог имена престала је да постоји 1929. године, распала се и наследница Југославија, а народи који су је чинили деведесетих година прошлог века гледали су се преко пушчане цеви.

Судбину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгледа да је почела да дели и кућа у којој је држава формирана. Већ дуже време с прелепе грађевине на Теразијама 34 почела је да се круни фасада. Због тога плочник испред ње „красе” столице и траке које шетаче упозоравају да пазе главу. Многи од њих ни не примете то упозорење, а камоли зграду која је на том месту још од 1885. године. Донедавно је била у надлежности града Београда, али је у септембру прешла у руке републике.

У згради су сада три закупца. А фасада се љушти већ више од годину дана, сазнали смо од комшија који ту живе и раде.

– Ма то је велики проблем. Чули смо да је на згради попустио кров, због чега вода цури низ олуке и слива се низ фасаду. Влаге има и на трећем спрату, али се тиме очито нико не бави, ни град, ни Завод за заштиту споменика, ни закупци. Сви се, изгледа, ограђују од ове проблематике, само се пребацује с једних на друге, а фасада пропада – каже један од комшија с Теразија.

Покушали смо да сазнамо шта се дешава с овим објектом и ко је задужен за обнову крова и фасада. Према Закону о становању и одржавању зграда, као и Закону о културним добрима, како су рекли у Заводу за заштиту споменика културе града, бригу о фасади су дужни да воде власници, односно корисници објекта.

– Као објекат значајних архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности, Крсмановићева кућа на Теразијама 34 утврђена је за културно добро од великог значаја за Републику Србију. Ми ћемо упутити допис корисницима простора и подсетити их на дужности које закон прописује – рекли су у Заводу.

Пошто је овај објекат из надлежности града, који је по закону требало да се стара о одржавању и инвестиционом улагању у зграду, прешао у руке републике, питали смо и Дирекцију за имовину шта ће бити с њом, када ће бити поправљен кров и шта ће се убудуће налазити у овој грађевини из 19. века.

– Део простора у ниском приземљу користи фирма „Platza der biere” на основу уговора о закупу са Задужбином Алексе Крсмановића, а део високог приземља користи Висока школа за социјални рад, чији је оснивач Задужбина. У поткровљу, део просторија распоређен је Републичком заводу за социјалну заштиту – кажу у Дирекцији за имовину.

У току је поступак за утврђивање правног основа коришћења објекта, а oд тога ће зависити и даљи статус оних који су закупци у овој згради.

– С обзиром на то да је сада као власник непокретности уписана Република Србија, биће предузете одговарајуће мере да би се имовина у својини државе заштитила и обновила – рекли су у Дирекцији.

Кућа Крсмановића је споменик културе од великог значаја. Подигнута је 1885. године као приватна кућа трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановић су купила имање с кућом на Теразијама 1898. године. Зграда је подигнута по пројекту архитекте Јована Илкића, у стилу академизма 19. века. Богато декорисана споља и унутра, има и репрезентативни карактер. Са уличне стране има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. У дворишном делу се налази тераса са барокним балустрадом која наставља у двокрако степениште.

Због репрезентативности, кућа је привремено од 1918. до 1922. године Карађорђевићима служила као двор. Одабрана је да буде место где је потписан протокол о стварању Краљевине СХС. Касније у кући је био ресторан „Клериџ”, биоскоп „Адрија” и Савез сокола Краљевине Југославије. За време немачке окупације ту је била кантина, а после рата Протокол Савезног секретаријата за иностране послове СФРЈ. У њој је био и Клуб привредника, а била је и седиште страних компанија...

Угасила се лоза Крсмановића

Породица Крсмановића била је једна од најбогатијих српских породица на прелазу из 19. у 20. век. У Београд су се доселили у другој половини 19. века из Босне. Крсмановићи су се врло брзо снашли у новој средини и наставили са старим послом – трговином месом, животињским кожама, сољу, али и шљивама. Они су први проценили да је простор између Ваљева и Шапца погодан за велике засаде шљива и били су међу првим великим произвођачима и извозницима овог воћа у Србији.

Један од угледних Крсмановића био је Алекса. Он је од трговца Марковића купио кућу на Теразијама 34. У њој је живео све до 1914. године када је кућа остала у наследство његовој супрузи. Пошто нису имали деце, ова зграда увршћена је у Задужбину Крсмановића.

– Крсмановићи су били једна од најбогатијих породица, али што је важно, и највећих српских добротвора. Велики део свог богатства завештали су народу, а посебно су помагали у време Првог светског рата. У њиховом власништву био је велики број објеката у престоници: зграде данашње аустријске амбасаде, Библиотеке града Београда где је био Хотел „Српска круна”, првог парног купатила у Душановој улици, магацина и зграда у Карађорђевој улици... И „Руски цар” је делимично њихов јер се девојка из њихове куће, Анка Крсмановић, удала за Антонијевиће, познате јувелире – објашњава Сања Ђаковић, туристички водич.

Последњи Крсмановић био је архитекта. Димитрије није имао наследника и с њим се лоза угасила.


Коментари17
46182
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Francesco
Tako je, još jedna kraljevina bi nam došla glave...
Beogradjanin Schwabenländle
Добро се сећам те велике зграде, звали су је протокол, унутра је био добар ресторан или кафана. исто тако се сећам да је одувек изгледала као рушевина, и пре 50 година и да није никада била реновирана, само зато што је билан аправњена за време Краљевине на коју су већином српски комунисти били алергични, као данас Новосрби.
миле мрђеновачки
1987-8. године реконструисан је комплетан кров зграде тако да је стари срушен и за десетак дана изнова урађен нови... Права је срећа била да није пала киша. Лично сам учествовао у тим радовима. Надзор је вршио Завод за заштиту споменика града Београда... Закупац после тога била је ЈИК банка... Ресторан је сада још лепши.
Препоручујем 6
Dr Slobodan Devic
Ispred kuce obavezno staviti tablu sa sledecim natpisom: "Spomenik jednoj od srpskih gluposti - bilo, ne ponovilo se" ...
миле мрђеновачки
Зграда је прелпа, подигнута на изузетном месту са погледом који је некада био један од најлепших у граду. Сама просторија у коме се одржао догађај од историјског значаја била је још лепша. Каква је данас не знам, пре месец дана ме нису пустили унутра...Сада се у њу не може ући као посетилац. Штета. Учествовао сам у последној реконструкцији крова, и да ми опет не би одбили коментар, написаћу само да је нормално да поцинковани лимени кров, ако се не одржава, пропадне после тридесет година...
Петар
Што се тиче нас Срба, могли смо и боље да прођемо из тог подухвата. Тачније, могуће да ће нам то бити гробни камен на нашем постојању. За разлику од осталих, мислим оних западних република.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља