„Целу ноћ нисам спавала, вагала сам, писала план шта треба урадити и знала да то морамо искрено да организујемо, без користољубивих људи. Тако је и настао први протест”, казала је Јелена Анасоновић, организаторка шетње „Стоп крвавим кошуљама”, у исповести која је подигла велику прашину у јавности. Ова 25-годишња студенткиња ФПН-а до детаља је описала шта се дешава иза кулиса опозиционих протеста када шетачи оду својим кућама. Подметање, пуштање „пробних балона”, притисци, критике и увреде, одавно су свакодневица на нашој политичкој сцени. Јелена Анасоновић је то веома добро осетила на својој кожи.
Преко ноћи је престала да буде„Ђиласова плаћеница”, „нова Наташа Кандић”, „страна плаћеница” и постала „Вучићев човек”. И даље стижу увреде на њен рачун, па чак и претње, али из другог политичког табора. Постала је звезда оних медија и таблоида за које, до јуче, није желела да даје изјаве, а њиховим новинарима, којима се случајно јавила на телефон, говорила је да су „добили погрешан број”.
Анасоновићева је оснивач удружења грађана „Један од пет милиона”, из којег се сада повлачи, и активисткиња је многих НВО. Прошле године била је и на обуци коју је организовала Регионална политичка академија (Regional Academy for Social Democratic parties), коју су основале Фондација за европске прогресивне студије и америчка организација НДИ (National democratic institute).
На њеном профилу на „Линктину” пише да је запослена у Дечјем културном центру у родном Зајечару. Пре две године била је на београдској листи одборника Драгана Ђиласа као чланица Левице Србије. Из ове странке, како тврди, повукла се у јануару ове године да то „не би наштетило протестима”. Имала је сукоб чак и с лидером Левице Борком Стефановићем, иако је напад на њега у Крушевцу био непосредан повод за почетак протеста. Није дозвољавала, сада тврди, да Борко говори на протесту како овај грађански скуп не би прерастао у страначки. На крају је ипак попустила, али под условом да говори грађанин Стефановић, а не страначки лидер Стефановић.
Месецима је покушавала, наводи, да протесте заштити од политичких партија, не одобравајући наступе политичара. Ипак, признала је да је позвала Драгана Ђиласа и да је СзС плаћао камион и озвучење за протест. Саборци су је оптуживали да лоше води протесте и задавали јој ниске ударце. Сергеј Трифуновић, у чијем друштву се зимус састала с представницима америчке амбасаде, неколико месеци касније критиковао је протесте као „бедне, мизерне, немаштовите и одбојне”. Трифуновић је променио став о Анасоновићевој и твитнуо: „Е па, девојчице, како сам те својевремено критиковао, и интерно, и јавно, сада дозволи да те јавно похвалим.”
После свега, извесно је да више није „девојчица”, како су је звали и други саборци, желећи да је дискредитују. Сасвим сигурно је разумела да је у Србији ипак све политика.
