четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:32
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Коме смета Стјепан Стево

Ако желимо да останемо то што морамо да будемо, искрени следбеници антифашизма, Стјепан Стево Филиповић не сме постати заборављени херој по којем се ништа неће звати
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 02.12.2019. у 19:00

Те 2003. године промакла ми је вест да је основна школа на Карабурми, у коју сам ишао, променила име. Неколико година касније, када су ме стари ортаци из тог радничког краја позвали на некакву журку, прошао сам Улицом Патриса Лумумбе. Зграда и школско двориште остали су исти, али када сам погледао улаз, више ништа није било исто и од тада више не пролазим том улицом, нити ми је пало на памет да ћерки покажем школско двориште и терене за фудбал и баскет. Осећао сам се као да ми је неко лупио шамар.

Није било велике табле на којој је писало: Основна школа „Стјепан Стево Филиповић”. Школа је, одлуком тадашњих досовских власти, преименована у „Арчибалд Рајс”. Сигуран сам да би се и швајцарски форензичар и велики хуманиста, који је, као криминолог, истраживао злочине над српским становништвом за време Првог светског рата, па заувек остао и заволео нас, са свим нашим манама и врлинама, жестоко наљутио зато што су његово име и слика заменила Стевину. Баш као што смо били гневни и ми који смо одрастали на чудном фудбалском терену, неправилног облика, јер је двориште приватне куће заузимало део игралишта, па смо ваљда били непобедиви школски фудбалски тим. Морали смо да дрибламо и ограђено двориште.

На турниру у Опузену лако смо постали прваци, побеђујући другаре из школа из Диваца, Великих Црљена и града домаћина који се налази 12 километара узводно од ушћа Неретве. У Опузену, где се Неретва рачва у дванаест рукаваца, родио се Стјепан Стево Филиповић. Четири школе из четири града у Југославији носиле су његово име, а ми, клинци с Карабурме, тада нисмо били превише свесни ко је био тај младић. Занимале су нас друге ствари. Онда смо порасли. И свако из тог тима и те школе је завршио на свој начин. Неки су постали универзитетски професори, неки политичари, неки новинарска пискарала, неке је убила дрога која је завладала Карабурмом, неки су пропали, заједно с уништеним фабрикама, али смо одрастајући постајали свесни да смо повлашћени, учећи у школи названој по јунаку који је постао светски симбол антифашизма.

(Фото:графија његовог вешања у Ваљеву, на којој подигнутих руку и стиснутих песница, с омчом око врата, неколико тренутака пре него што ће му немачки официр измакнути клупицу на којој је стајао, учинила га је бесмртним. Немачки нацисти и домаћи колаборационисти су организовали јавно вешање, верујући да ће тако уплашити мештане Ваљева и околних места, али његов херојски чин учинио је да се многи дечаци и људи, после тог 22. маја 1942. године, прикључе партизанима. Задојен идејама антифашизма и комунизма, млад и леп, имао је 26 година, својим чином превазишао је све идеологије и иконографски запис његове смрти приближио га је Христу, много више од оних који су веровали у сина Божјег, иако је Стјепан Стево Филиповић носио петокраку.

Драган Стојановић

Та фотографија изложена је на улазу у Уједињене нације у природној величини и када српски и хрватски политичари имају прилику да уђу на главни улаз осећају ли икакав стид? Јер, Стјепан се као дете, за оцем, селио из града у град, да би се коначно скућили у Крагујевцу. Рођен као Стјепан, за Шумадинце временом постаје Стево, члан Комунистичке партије и један од организатора устанка у ваљевском крају. Зато је постао човек с два имена, њему једнако драга, јер су његова уверења потирала сваку врсту национализама.

То што је постао непожељан у Хрватској њихова је ствар, чак су му срушили споменик у Опузену 1991. године, али коме и зашто Стјепан Стево толико смета у Србији? Покушај градских власти да преименују његову улицу у Железнику огроман је скандал у земљи која се с правом поноси антифашистичком традицијом и жртвама које је поднела у Другом светском рату.

И не само да су покушали да то учине, већ су предложили да се крак његове улице назове по Емилу Першки, фудбалском репрезентативцу Краљевине Југославије између два светска рата, који је одиграо десетак утакмица за државни тим, а од 1941. године постао полицијски службеник НДХ и ватрени присталица усташког покрета. Верујем да су у загребачком „Јутарњем листу” помало ликовали када су пустили ову причу јер је у Београду настала узбуна, па је невештим бирократским маневрима ствар донекле поправљена. Улица Стјепана Стеве Филиповића неће променити име, крак назван по фудбалеру и полицајцу НДХ ће се назвати другачије али, што би рекао мој учитељ Вучковић с Карабурме када би нас грдио, имају ли зрно соли у глави власти које су помислиле да протерају Стјепана Стеву Филиповића. Сигурно би пала и нека ћушка. То што је заслужио да се по њему назове булевар у Београду друга је прича. Али горак укус о некомпетенцији градских власти и односу према симболу антифашистичке борбе не може се избрисати административним одлукама. Дакле, не знам шта је мучније у овом случају: незнање или намера да се брисањем имена народног хероја којим се поносе Уједињене нације, али изгледа не и Србија, још једном изврши ревизија историје.

За неке Стјепан, за неке Стево, Стјепан Стево Филиповић је велики за свет, али не за нас. Ако желимо да останемо то што морамо да будемо, искрени следбеници антифашизма, Стјепан Стево не сме постати заборављени херој по којем се ништа неће звати!


Коментари46
72893
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДбР odgovor
Baćković je četnik, prema tome nije nimalo objektivan. To "pomirenje" je da bi se njegova strana svrstala uz pobednike II svetskog rata. Ne budimo naivni, taj je promenio koža koliko hoćeš.
ДбР
Острашћено се и даље расправљамо о четницима и партизанима, јалово, јер никада једни друге нећемо убедити да смо у праву. Можда би најбоље било да сви послушамо Матију Бећковића, завршетком рата требало је да престану да постоје и четници и партизани. Што се тиче мењања имена улицама, угледајмо се на Берлин. Дан данас тамо постоји спомен комплекс Совјетима у Трептоу парку, чист, одржаван, уредан. Нетакнут. Тако се према историји односе мудри људи.
Trifun
@D.Oluja S.Cvetković-Institut za savremenu istoriju:"U svim zemljama I. Evrope u kojima je zavladalo soc.uređenje vršena su masovna ubistva,ali je u Srbiji broj najveći,u poređenju sa brojem stanovnika.Evidentirana su imena gotovo 60.000 streljanih,od kojih je oko 35.000 streljano bez suđenja, samo 3.800 je pogubljeno po sudskim presudama,dok su ostali pogubljeni u logorima ..Utvrđena su imena 128 streljanih sveštenika SPC,više od 3.000 trgovaca,isto toliko zanatlija,800-900 industrijalaca.."
Trifun
@Matko Podaci,koje navodim,poticu iz proverljivih i kredibilnih izvora:Drzaven komisije Srbije za tajne grobnice(osnovala Vlada Srbije 2.009.g)/Institutu za savremenu istoriju/istoricar S.Cvetkovic..."Komisija" je podatke ustanovila na osnovu sacuvanih "Knjiga straljanih",koje je vodila OZNA(arhivirane u BIA).. Na zalost,od svih komunističkih zemalja,u Srbiji je,posle rata,likvidirano najviše ljudi.. Likvidacija je bilo u Mađarskoj,Poljskoj,Bugarskoj,Rumuniji,.. ali ni priblizno koliko u Srbiji.
Препоручујем 3
Matko
Trifune, ni jedan jedini podatak o broju vojnih ili civilnih žrtava iz I ili II sv. rata, sa bilo čije strane, nije tačan. Ni procene nisu ni približno tačne. Sve cifre se koriste samo da bi se manipulisalo, kao što to ti sada činiš.
Препоручујем 2
Trifun
@D Oluja..Cinjenice,navedene u mom komentaru,su lako proverljive.Izvestaji "Drzavne komisije Srbije za tajne grobnice" su javno objavljeni i dostupni..To sto se vama istina ne dopada je vas problem.Navedite vas izvor za tvrdnju "da su preko 60% na tom spisku.."(mislite se na Izvestaj Drzavne komisije) "..Folksdojčeri stradali na sasvim drugačiji način".. P.S. Zamolio bih za pristojnije obracanje,sa manjom bahatoscu,koja vam se tolerise(!?) i kojom nadomestavate nedostatak argumenata u polemici
Dragomir Olujić Oluja
(3. put) Četvrti put ponavljam, g-dine Trifune, u tom, po Vama (ne i za mene, i za većinu stručnjaka), „kredibil.izvoru“ brojki/“podataka“ i pogotovo kvalifikacija koje ste Vi iznosili – NEMA, naprosto nema!!!... I, šta bi sa odgovorom na pitanje po koje Srbe je bila „tragična vladavina Brozovih komunista“?
Препоручујем 2
Trifun
@D.Oluja..Ponovo vas upucujem na kredibil.izvor:Dr.S. Cvetkovic(sekretar "Državne komisije za tajne grobnice"/"Institut za savremenu istoriju")kaze:"Najvece otkrice komisije su "KNJIGE STRELJANIH"(arhivirane BIA/Arhiv Srbije)..Vodjenje su za svaki okrug,sa preciznom evidencijom o streljanima,bez sudske presude,samo po nalogu OZNE..".Drzavna komisija,je prestala s radom 2016.Ministarstvo pravde Srbije je skeniranu dokumentaciju komisije,sa svim podacima,ustupilo "Institutu za savremenu istoriju".
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Zoran
Stjepan(Stevan) je junak I zasluzuje postovanje(bez obzira za koje ideje se borio).Veci podvig je uradio njegov rodjeni brat(Simun)streljan je u Kragujevcu sa ostalim taocim.Kao Hrvat mogao je da se spasi ,ali on je ostao do kraja sa svojim sugradjanima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља