четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

Лапароскопска хирургија на већем броју клиника

Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 28.11.2019. у 11:48
(Фото Пиксабеј)

Од 52 хируршке јединице у Србији, у више од 40 обављају се различити видови лапароскопске хирургије, а захваљујући планираним обукама лекара за ову област медицине у плану је повећање броја клиника које ће се бавити овом минимално инвазивном хирургијом.

Како је на јучерашњем скупу „Лапароскопска хирургија данас у Србији” у Српској академији наука и уметности (САНУ) нагласио професор др Драган Радовановић, руководилац уже специјализације лапароскопске хирургије на Медицинском факултету у Београду, у току је едукација друге генерације хирурга, што ће знатно допринети стручно и научно заснованој примени минимално инвазивног хируршког приступа у нашој земљи.

– Поред упознавања са достигнућима у појединим областима лапароскопске хирургије, значајно је и сагледавање тренутног стања њеног развоја у свим деловима Србије. На основу тога треба предвидети најбољи начин тренинга младих хирурга како би ниво њихове обучености био у сагласности са захтевима модерне хирургије. Важно питање лежи у формирању стратегије обуке и равномерној распрострањености одређеног нивоа обучених хирурга за минимално инвазивне операције – истакао је др Радовановић.

На скупу у САНУ одржано је 12 предавања која су обухватила све области лапароскопске хирургије, укључујући абдоминалну, ендокрину, гинеколошку и уролошку хирургију. Говорило се и о психолошким аспектима лапароскопске хирургије за пацијенте и хирурге, „одговору” организма на трауму и утицај на имунолошки систем пацијента, протоколу модерног анестезиолошког третмана у свим фазама лечења болесника. Предавања су, осим др Радовановића, одржали најеминентнији стручњаци из различитих области и аспеката минимално инвазивне хирургије: проф. др Владимир Ђукић, проф. др Александра Исаковић, проф. др Душица Лечић Тошевски, проф. др Предраг Стевановић, проф. др Иван Пауновић, проф. др Александар Симић, проф. др Александар Стефановић, проф. др Миодраг Аћимовић, проф. др Дејан Стевановић, као и група аутора из болница у Србији.


Коментари1
459d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Хвала Богу да напредујете. Пре 2 деценије ми извадише камен из жучне кесице (30мм) и после су се извињавали што је ожиљак морао да буде већи од 1цм. Изашао сам сутрадан, а дан после тога сам ручно мотао свеће у цркви (Светосавској у Лондону).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља