петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

Смисао „Декларације о неутралности”

Аутор: Драгомир Анђелковићпонедељак, 02.12.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Најављено је да ћемо почетком 2020. да усвојимо „Декларацију о неутралности”. Пре него што се на њу осврнем да се подсетимо да Србија има важећу „Резолуција Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка”, усвојену крајем 2007. Кључна су два њена елемента. Први се односи на наше опредељење да у околностима када је било јасно да су водеће западне државе одобриле доношење сецесионистичког акта од стране политичких представника косовскометохијских Албанаца – искажемо одлучност да тако нешто одбацимо и нагласимо спремност да наставимо да се боримо за свој суверенитет над, фактички, окупираном јужном покрајином.

Други суштински део Резолуције – очито као врста револта скопчаног са претходно реченим – говори о нашем одбацивању да се приклонимо НАТО-у због његове, по нас негативне, улоге у вези са Косовом и  Метохијом. Другим речима, када је тај пакт престао и реда ради да се претвара да је нешто друго, те је у потпуности потврдио своју окупациону улогу, проглашена је војна неутралност Србије „до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању”. За више од тога – нпр. за расписивање референдума већ тада – није било сагласности међу чланицама ондашње владајуће коалиције.

Толико о садржају Резолуције, а сада да видимо да ли је њом заиста „цементирана” наша неутралност јер се може очекивати да ће је грађани подржати на директном изјашњавању. Да ли је тако? Нажалост – није! Резолуцију није ништа друго до „писана одлука” коју може да анулира сваки нови скупштински састав са обичном тј. натполовичном већином гласова. Тако би пала у воду и обавеза да на референдуму бирачи дају дефинитиван суд о војно-политичкој оријентацији Србије. Стога, помињање референдума у Резолуцији у пракси ништа не мора да значи. Полазећи од свега тога за похвалу је изречена намера државног врха да Србија догради и учврсти своју површну неутралност. Али да ли се то по аутоматизму постиже доношењем најављене Декларације?

Да одмах будем јасан – не! Декларација је „свечана изјава”. Она можда – чисто због асоцијација на неке важне акте те врсте у прошлости (француска „Декларација о правима човека и грађанина”, америчка „Декларација независности”) – начелно има већу моралну тежину од скупштинске резолуције, али не и већи обавезујући значај од ње. И њу са простом већином може да поништи неки нови парламентарни сазив (можда већ следећи са истом партијском већином). Отуда, далеко је од тога –  као што већ чујемо у ово наше доба девалвираних речи и набујалог политичког полтронства – да ће сама по себи „Декларација о неутралности” имати историјски значај. Може да се деси да тако буде али само ако и контекст буде одговарајући. А то значи ако после поновљеног исказивања опредељења за неутралност од стране већине народних представника, Скупштина Републике Србије, примера ради, распише референдум о том питању.

Тада би читава прича имала дубински а не тек маркетиншки значај и могли бисмо да кажемо да је Србија заокружила своју војно-политичку оријентацију. Подразумевало би се да после одлуке грађана у прилог неутралности – а сва испитивања јавног мњења сведоче да другачија не би могло да буде – она буде уграђена у нови, већ наговештени, Устав Србије. Затим би било логично и да се, као што је то пре неколико деценија са успехом учино Туркменистан, обратимо ОУН са захтевом да наша неутралност буде међународно потврђена. Тада бисмо добили озбиљну резолуцију донету од Генералне скупштине Уједињених нација (ту за разлику од Савета безбедности нико нема право вета и српска неутралност би сигурно била подржана).

Ако је најављена тзв. Сретењска декларација пут ка томе, онда је уистину вредна похвале. У противном нема превелики значај! Да би „Декларација о неутралности” суштински имала смисла, односно како не би била тек обичан дневнополитички чин, мора у наш концепт неутралности, на начин о којем сам говорио или другачије, да стварно унесе неки нови квалитет!

Политички аналитичар


Коментари3
e9ca7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan III
Rezolucija NSRS je pogažena onog momenta kada je Republika Srbija, a samim tim i Vojska Srbije, postala član Borbenih grupa Evropske Unije, tačnije Borbene grupe HELBROC. Mi smo naše vojne snage stavili na raspolaganje EU. Takođe je pitanje da li učešće u međunarodnim misijama i operacijama (pod zastavom UN ili EU) i dalje odražava stanje vojne neutralnosto.
Tomka
I deklaracija i rezolucija u jednoj državi ako nema težinu i značaj koji joj daje verifikovanje u Ujedinjenim nacijama ne služe ničemu osim zamazivanju očiju zbunjenom narodu. Tako su na primer Ujedinjene Nacije donele Rezoluciju 1244 kojom se definiše status Kosova i Metohije od strane međunarodne zajednice. Težina ove rezolucije je takva da po međunarodnom pravu Kosovo pripada Srbiji, ali ta težina je takođe noćna mora domaćim i stranim neprijateljima Srbije.
Branislav
Kakva je to uvrnuta logika da Srbija bude vojno neutralna dok je 15% njene teritorije pod okupacijom jednog vojnog saveza? Nekako mi mnogo logicnije zvuci da bi pre izglasavanja jedne takve deklaracije bilo potrebno da se okupator povuce sa nase teritorije i tek posle toga da odrzavamo nekakvu ekvidistancu. Sve do tog trenutka bi trebali davati prednost protivnicima nasih neprijatelja. Ovako jos ispada da radimo na svoju stetu i u korist okupatora. Mozda je to deo plana?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља