петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

Оболели од ХИВ-а живеће квалитетније

Тестирање, правовремена дијагноза као и лекови који подстичу обнову имунитета продужиће живот млађе инфициране особе за још 50 година
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 27.11.2019. у 19:00
Повећан број тестирања у саветовалиштима први је корак у примени нове стратегије (Фото ЕПА/Gustavo Amador)

Око 3.000 људи у Србији је крајем прошле године живело са ХИВ-ом, а међу њима 400 особа и није знало да је инфицирано овим вирусом. Важан је и податак да се сваке године код нас болест открије код отприлике 180 особа. И у свету ова болест није искорењена. Процењује се да тренутно на планети живи 37,9 милиона људи који имају ХИВ, међу њима 1,7 милиона чине деца.

Иако се више од 30 година светски научници и лекари боре са овом инфекцијом, она и даље има епидемијске размере и представља један од највећих изазова здравственог система у целом свету. Да ли су стручњаци у Србији надомак потпуне контроле епидемије ХИВ инфекције покушаће да одговоре лекари који се баве овом облашћу медицине окупљени у струковно удружење „ХИВ асоцијација Србије” (ХИВАС) и то на скупу данас у Деканату Медицинског факултета.

– Први случајеви ХИВ-а у Србији су забележени 1985. године у Београду и од тада српски инфектолози, али и лекари других специјалности, примењују терапије препоручене од Светске здравствене организације (СЗО), али никада нису формирани мултидисциплинарни тимови, који би учествовали у лечењу ХИВ пацијената и системском праћењу епидемије ХИВ инфекције. Са тим циљем и формирамо прво струковно удружење ХИВАС – рекао је проф. др Јован Ранин, инфектолог Инфективне клинике Клиничког центра Србије.

Прим. др Данијела Симић, епидемиолог у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, наглашава да су у 2018. години на ХИВ код нас тестиране 76.653 особе (не укључујући добровољне даваоце крви), што је за 61 одсто више у односу на 2009. годину.

– Важно је да се и даље чини све да се повећа број тестирања у саветовалиштима за добровољно, поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ, јер се на тај начин открије највећи број ХИВ позитивних особа – истиче др Симић.

Проф. др Ранин додаје да антиретровирусна терапија која се даје оболелима, за сада, доводи до функционалног излечења, што значи да не избацује вирус из заражене особе, али успева да га потпуно супримира и тиме и обнови имунитет инфициране особе, па она и не умире од АИДС-а.

Стратегија је да се у будућности дијагностикује постојање вируса код најмање 90 одсто особа које живе са ХИВ-ом, од којих ће се 90 одсто лечити антиретровирусном терапијом, где ће се код 90 одсто лечених постићи стабилизација ХИВ-а и од којих ће најмање 90 одсто људи бити добро, без нежељених ефеката лекова, а да при томе неће бити преносници ХИВ-а другим особама.

– Нова генерација лекова која је у употреби у свету у последњих седам година, а у Србији током последње три године, има знатно мању учесталост нежељених ефеката, што је и омогућило нову стратегију раног лечења ове инфекције односно започињања лечења чим се дијагностикује ХИВ инфекција. Уз нову стратегију терапије људи оболели од ХИВ-а могли би да живе 50 година од започињања лечења, квалитетним животом, без знакова АИДС-а, без нежељених ефеката лекова и без убрзаног старења – тврди др Ранин.

Иначе, код две трећине особа које знају свој ХИВ статус, инфекција је дијагностикована када им је имунолошки систем био већ значајно нарушен.


Коментари0
72f8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља