субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:30

Шта доноси „Алипеј” у Србију

Према незваничним информацијама, постоји могућност да ће овај систем служити и за трансфер новца, али кинеска групација, сазнајемо, међу домаћим банкама тренутно тражи провајдера за ове послове
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићсреда, 13.11.2019. у 22:55
(Фото EPA/Markku Ojala)

Грађани Србије и сада, користећи подржане платне картице, могу да купују преко „Алиекспреса”, кинеске платформе која оглашава робу за хиљаде кинеских трговаца.

Шта конкретно за домаће потрошаче онда значе најаве да би у наредних неколико месеци у Србији требало да буде омогућено плаћање преко „Алипеја”, кинеске платформе за мобилно и онлајн плаћање на интернету?

Како „Политика” сазнаје, једна од највећих предности је то што ће бити омогућено директно плаћање преко овог система (а не сталним уношењем података с картице) што доноси већу безбедност и сигурност за потрошаче. Према незваничним информацијама, постоји могућност да ће овај систем служити и за трансфер новца, али кинеска групација, сазнајемо, међу банкама у Србији тренутно тражи провајдера за ове послове.

„Алипеј”, огранак за дигитално плаћање кинеског гиганта за е-трговину „Алибабе”, настао је искључиво због наручивања робе преко ове платформе. Креирала га је „Алибаба група” и тренутно има око милијарду корисника. Данас је највећи пружалац ове врсте услуга у свету, премашивши и глобално познатији „Пејпал”, који је практично још деведесетих година прошлог века лансирао овај систем за куповину на „И-беју”. Кинези су је унапредили тиме што је мобилни телефон постао примарно средство плаћања и комуникације па се сматра и да је „Алибаба” овим потезом променила будућност светске трговине. Обраде око 80 милиона трансакција дневно и у просеку зарађују око 800 милијарди долара годишње („Пејпал” обради тек трећину ових трансакција).

Како функционише овај систем плаћања? Технички процедура је једноставна, преко апликације на мобилном телефону и компјутеру. Корисник најпре мора да се региструје на „Алиекспресу”. За регистрацију су потребни лични подаци, имејл адреса, број мобилног телефона и подаци о броју платне картице преко које ће се обављати трансакције и допуњавати буџет за куповину. Јединствен је и по томе што су сва плаћања практично „замрзнута” све док поручени производ не стигне на адресу, што је изузетно корисно за купце јер новац може брже и лакше да им буде враћен. То је један од разлога што овај систем плаћања, изворно настао у Кини, користе људи широм света. Ову могућност плаћања, практично директно с мобилног телефона, користи око 450.000 компанија у свету. У Кини је омогућено да се роба широке потрошње у супермаркетима плати на овај начин, а такође и такси услуге и слично...

– Суштински то је још једна опција за плаћање. Ништа посебно ново што већ нисмо видели. То је још једна алтернатива у електронској трговини што се тиче обичних, крајњих корисника. Међутим, на релацији економске сарадње с Кином може да има већи значај због протока робе ка Европи. „Алипеј” тумачим као први корак ка том циљу – каже Душан Узелац с портала „Каматица”. Он истиче да још нису познати детаљи како ће „Алипеј” функционисати у Србији, али да законски оквир већ постоји. На питање шта ће грађани све моћи да плаћају на овај начин и којом картицом, Узелац каже да то још није познато. – У Кини имају свој картичарски систем „Јунион пеј”, који је њихов национални платни систем. Тамо не можете да платите „мастер кардом” или „визом” – објашњава Узелац.

Србија је очигледно већ направила корак у том смеру, будући да је пре две године НБС потписала меморандум о разумевању са „Чајна јунион пејом” за будућу сарадњу с домаћом „дином”. Како је тада речено, захваљујући тој сарадњи домаћем картичарском систему ће, преко овог глобалног лидера, бити доступно десет милиона онлајн трговаца и 2,1 милион банкомата у 160 држава широм света. Картичарски систем Кине је најзаступљенији на свету с више од 6,5 милијарди издатих картица, што је 50 одсто светског тржишта.

Спекулише се због тога да би у будућности „дина” картице могле да буду дозвољене за плаћања преко „Алипеја”. Наш саговорник из Владе Србије каже да сигурно постоје таква размишљања, али да ће то зависити од НБС и њених преговора с партерима из Кине.


Коментари12
40a70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Kažete "bezbednost i sigurnost". Da li znate da su to sinoniomi; jedna na srpskom, a druga reč na hrvatskom jeziku? Tako uporno govori i predsednik države. Svašta!
milojica dragicev
Trenutno najmoderniji načini isisavanja ovo malko novca iz Srbije...
лтеле
месечно најмање једном купујем на алиекспресу, већ 4 године, до сада нисам имао никаквих проблема.
Vesa D
.. a dali balkanske zemlje i dalje stoje u rovu sa slemom na glavi...
Из угла
Треба омогућити да људи могу да шаљу новац једни другима као преко Пејпала (Осим Србије). А видим да Алипел омогућава то само кинеским грађанима јер ти треба кинески ЈМБГ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља