петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.11.2019. у 22:55 Јелица Антељ, Ивана Албуновић

Шта доноси „Алипеј” у Србију

Према незваничним информацијама, постоји могућност да ће овај систем служити и за трансфер новца, али кинеска групација, сазнајемо, међу домаћим банкама тренутно тражи провајдера за ове послове
(Фото EPA/Markku Ojala)

Грађани Србије и сада, користећи подржане платне картице, могу да купују преко „Алиекспреса”, кинеске платформе која оглашава робу за хиљаде кинеских трговаца.

Шта конкретно за домаће потрошаче онда значе најаве да би у наредних неколико месеци у Србији требало да буде омогућено плаћање преко „Алипеја”, кинеске платформе за мобилно и онлајн плаћање на интернету?

Како „Политика” сазнаје, једна од највећих предности је то што ће бити омогућено директно плаћање преко овог система (а не сталним уношењем података с картице) што доноси већу безбедност и сигурност за потрошаче. Према незваничним информацијама, постоји могућност да ће овај систем служити и за трансфер новца, али кинеска групација, сазнајемо, међу банкама у Србији тренутно тражи провајдера за ове послове.

„Алипеј”, огранак за дигитално плаћање кинеског гиганта за е-трговину „Алибабе”, настао је искључиво због наручивања робе преко ове платформе. Креирала га је „Алибаба група” и тренутно има око милијарду корисника. Данас је највећи пружалац ове врсте услуга у свету, премашивши и глобално познатији „Пејпал”, који је практично још деведесетих година прошлог века лансирао овај систем за куповину на „И-беју”. Кинези су је унапредили тиме што је мобилни телефон постао примарно средство плаћања и комуникације па се сматра и да је „Алибаба” овим потезом променила будућност светске трговине. Обраде око 80 милиона трансакција дневно и у просеку зарађују око 800 милијарди долара годишње („Пејпал” обради тек трећину ових трансакција).

Како функционише овај систем плаћања? Технички процедура је једноставна, преко апликације на мобилном телефону и компјутеру. Корисник најпре мора да се региструје на „Алиекспресу”. За регистрацију су потребни лични подаци, имејл адреса, број мобилног телефона и подаци о броју платне картице преко које ће се обављати трансакције и допуњавати буџет за куповину. Јединствен је и по томе што су сва плаћања практично „замрзнута” све док поручени производ не стигне на адресу, што је изузетно корисно за купце јер новац може брже и лакше да им буде враћен. То је један од разлога што овај систем плаћања, изворно настао у Кини, користе људи широм света. Ову могућност плаћања, практично директно с мобилног телефона, користи око 450.000 компанија у свету. У Кини је омогућено да се роба широке потрошње у супермаркетима плати на овај начин, а такође и такси услуге и слично...

– Суштински то је још једна опција за плаћање. Ништа посебно ново што већ нисмо видели. То је још једна алтернатива у електронској трговини што се тиче обичних, крајњих корисника. Међутим, на релацији економске сарадње с Кином може да има већи значај због протока робе ка Европи. „Алипеј” тумачим као први корак ка том циљу – каже Душан Узелац с портала „Каматица”. Он истиче да још нису познати детаљи како ће „Алипеј” функционисати у Србији, али да законски оквир већ постоји. На питање шта ће грађани све моћи да плаћају на овај начин и којом картицом, Узелац каже да то још није познато. – У Кини имају свој картичарски систем „Јунион пеј”, који је њихов национални платни систем. Тамо не можете да платите „мастер кардом” или „визом” – објашњава Узелац.

Србија је очигледно већ направила корак у том смеру, будући да је пре две године НБС потписала меморандум о разумевању са „Чајна јунион пејом” за будућу сарадњу с домаћом „дином”. Како је тада речено, захваљујући тој сарадњи домаћем картичарском систему ће, преко овог глобалног лидера, бити доступно десет милиона онлајн трговаца и 2,1 милион банкомата у 160 држава широм света. Картичарски систем Кине је најзаступљенији на свету с више од 6,5 милијарди издатих картица, што је 50 одсто светског тржишта.

Спекулише се због тога да би у будућности „дина” картице могле да буду дозвољене за плаћања преко „Алипеја”. Наш саговорник из Владе Србије каже да сигурно постоје таква размишљања, али да ће то зависити од НБС и њених преговора с партерима из Кине.

Коментари12
fbc36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Kažete "bezbednost i sigurnost". Da li znate da su to sinoniomi; jedna na srpskom, a druga reč na hrvatskom jeziku? Tako uporno govori i predsednik države. Svašta!
milojica dragicev
Trenutno najmoderniji načini isisavanja ovo malko novca iz Srbije...
лтеле
месечно најмање једном купујем на алиекспресу, већ 4 године, до сада нисам имао никаквих проблема.
Vesa D
.. a dali balkanske zemlje i dalje stoje u rovu sa slemom na glavi...
Из угла
Треба омогућити да људи могу да шаљу новац једни другима као преко Пејпала (Осим Србије). А видим да Алипел омогућава то само кинеским грађанима јер ти треба кинески ЈМБГ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља