уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Талачка криза која никад није превазиђена

На дан обележавања 40 година од догађаја у америчкој амбасади у Техерану, односи између САД и Ирана су на најнижим гранама
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 05.11.2019. у 19:30
Обележавање годишњице у Техерану (Фото: EPA/Abedin Taherkenareh)

Уз повике „Доле Америка” и са маскама за исмевање Доналда Трампа, хиљаде Иранаца се јуче окупило испред некадашње амбасаде САД у Техерану поводом четрдесетогодишњице талачке кризе, која се ове године обележава у време максималних тензија између две земље.

Криза која је започела 4. новембра 1979. и даље оптерећује односе између САД и исламске републике. Јуче је послужила и као повод за изражавање антиамеричких сентимената широм Ирана јер су, преноси сајт иранске телевизије на енглеском језику Прес ТВ, демонстранти масовно протестовали против САД не само у Техерану већ и у другим градовима, између осталог и палећи америчке заставе. На тај дан су ирански студенти упали у америчку амбасаду изреволтирани чињеницом да су САД примиле проамеричког шаха Мохамеда Резу Пахлавија, који је свргнут с власти током Исламске револуције девет месеци пре тога. Захтевајући да се Пахлави врати у земљу, 444 дана су као таоце држали 52 Американаца које су затекли у амбасади.

Тадашња вашингтонска администрација је одговорила замрзавањем више милијарди долара на иранским рачунима у САД, ембаргом и протеривањем дипломата новоосноване антиамеричке исламске републике. Како санкције и преговори нису давали резултате, председник Џими Картер је одобрио и спасилачку акцију специјалних снага, али је она пропала, доприносећи његовом поразу на изборима 1980. Ипак, преговори су настављени уз помоћ алжирских посредника и таоци су пуштени неколико минута после инаугурације новог шефа Беле куће Роналда Регана у јануару 1981.

Америчко-ирански дипломатски односи, прекинути за време ове кризе, никад нису поново успостављени. Барак Обама је направио искорак ка детанту споразумевши се 2015. с Иранцима да одустану од производње нуклеарног оружја у замену за укидање међународних санкција. Доласком на власт Доналда Трампа, резултати су поништени, а билатерални односи толико погоршани да су две земље летос биле на ивици рата. Актуелни шеф Западног крила се прошле године повукао из споразума, поново уводећи најтеже санкције Техерану. Под утицајем донедавног саветника за националну безбедност Џона Болтона и државног секретара Мајка Помпеа, Трамп се одлучио за политику максималног притиска на Техеран, оличену у забрани куповине иранске нафте и постављању иранске револуционарне гарде на листу терористичких организација. Кад су иранске снаге у јуну срушиле амерички дрон, Трамп је наредио одмазду, али је у последњем тренутку одустао од напада.

Насловна страна „Политике” од 5. новембра 1979.

Према вашингтонској администрацији, политика максималног притиска треба да приволи владу Хасана Роханија на потписивање другачијег нуклеарног договора, али и на слабљење иранског интервенционизма, који је у сукобу са америчким интересима на Блиском истоку. У ратовима у Јемену и у Сирији, Вашингтон и Техеран подржавају супротстављене стране. За САД је неприхватљива иранска помоћ либанској шиитској милитантној организацији Хезболах као и техерански утицај на владу у Багдаду. Ситуација би могла да ескалира због слања додатних америчких трупа на Блиски исток и иранске заплене западних бродова у Персијском заливу, као и због изјава из техеранске владе да поново обогаћује уранијум. Шеф иранског нуклеарног програма Али Акбар Салехи је и јуче потврдио да његова земља више не поштује договор из 2015. и да је Иран ставио у погон двструко више напредних центрифуга, али остале потписнице споразума врше притисак на Техеран да одустане од производње, преноси „Ју-Ес-Еј тудеј”.

И поред притиска који на њега врше јастребови вољни да смене режим ајатолоха, Трамп је више пута наглашавао да је пре за директне преговоре с Иранцима. Уколико би сад напао Иран, то би значило да се само годину дана пре избора оглушује о обећање да неће започињати нове ратове и покретати смену режима. Трамп не успева да оствари визију америчког повлачења са Блиског истока јер су његови преговори са талибанима пропали, а војска је у једној мери остала у Сирији и поред наређења да се трупе врате кући. У прилог томе говори и чињеница да је Пентагон први пут после 11. септембра послао трупе у Саудијску Арабију управо за време актуелног председника. Администрација је на мети критика и због тога што пружа безрезервну подршку престолонаследнику из Ријада Мохамеду бин Салману иако је ЦИА закључила да је он наредио смакнуће саудијског новинара и дисидента Џамала Кашогија. Управо је уз помоћ саудијског принца требало да Трампов зет и саветник Џаред Кушнер оствари помпезно најављивано решење за сукоб између Израелаца и Палестинаца. Од овог плана још није било ништа, између осталог и због тога што је Трамп, признавањем Јерусалима за израелску престоницу, одвратио Палестинце од преговора.


Коментари6
d4896
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
исправка и извињење: По сећању сам написао да су се два америчка хеликоптера сударила при мисији спашавања талаца из америчке амбасаде у Ирану, 1980. год. Нису била два хеликоптера, него је хеликоптер ударио у авион-цистерну. Обе летилице су изгореле, а погинуло је неколико ваздухопловаца и маринаца. Догађај је био давно, па сам неке детаље преумио. Извињавам се читаоцима и коментаторима.
tja
Imao sam priliku da vidim TV snimak tih demonstracija od pre 40 godina. Neke devojke su uzvikivale "Smrt Americi!". Reporter im prilazi i pita ih sta to znaci. Jedna od njih rece: "Ne znaci nista ali se tako kaze". Moguce je da i sada sve sto demonstranti uzvikuju ne znaci nista ali se tako kaze. Mnogi bi, kad bi smeli, radije bili u redu ispred Americke ambasade da traze vizu da odu u Ameriku.
Muradin Rebronja
Koja god zemlja izabere Ameriku za neprijtelja, izabrala je da izvrši samoubistvo. Sankcijama ih čini siromašnim a ako treba tu je i atomska bomba. Pa, ko voli nek izvoli. Oni jedva čekaju takve mušterije.
Ненад Рајковић
Молим поштовану Политику следеће: 1. Кад објављује слике и документа старих издања у дигиталном формату, нека документ буде високе резолуције, како бисмо могли да га отворимо и стварно прочитамо, 2. За оне који читају на ћирилици, нека код буде ћирилично бројчани. Хвала
феликс1956
Памтим тај догађај из 1979. године. Акција спасавања, маестрално је лоше изведена. Два америчка транспортна хеликоптера сударила су се при лошем маневрисању. Џими Картер је том акцијом неславно завршио свој једини председнички мандат. Мање је познато да су међу студентима били и оперативци КГБ, који су тачно знали план зграде амбасаде САД. Однети су сви тајни документи, шифре, опрема за кодирање/декодирање и још неке друге ствари које су Москви биле интересантне.
Иван Грозни
САД су се још неспретније упетљале у тај случај када је откривено да су Ирану тајно испоручивале оружје.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља