четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.11.2019. у 11:01 Милица Димитријевић

Свет и време Слободана Јовановића

Поводом 150 година од рођења овог истакнутог правника, академика, књижевника и политичара у Галерији САНУ вечерас ће бити отворена изложба посвећена његовој пребогатој биографији
Марко Мурат, Портрет Слободана Јовановића (из периода када је био ректор Београдског универзитета)

Истакнути српски научник, правник, историчар, књижевник и политичар, академик, ректор и вишедеценијски професор Универзитета у Београду, рођен и преминуо у емиграцији, једна је од најзначајнијих личности националне и регионалне друштвене сцене прве половине 20. века. Пребогата биографија Слободана Јовановића (1869–1958) уклопила се у изложбени простор Галерије Српске академије наука и уметности тако да ће бити подједнако интересантна и онима који о њему не знају много, али и онима који су више него упућени – од вечерас у 19 сати па до 27. новембра велики број разнородних артефаката умрежених називом „Свет и време Слободан Јовановића” биће пред публиком.

Замисао др Бориса Милосављевића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ, аутора ове изложбе којом се обележава 150 година од рођења Јовановића и пратећег каталога, одмотава се пред посетиоцем попут документарног филма – у распону од уметничких садржаја, преко папирне грађе, обиља фотографија, информативних панела и комада покућства, па до ретких приватних снимака који Јовановића приказују у интимнијем светлу и који сада могу јавно бити виђени први пут. Поставку отварају два портрета, први, који је насликао Марко Мурат у време док је Јовановић био на челу Универзитета у Београду, и који се ретко виђа будући да се налази у Свечаној сали Ректората, одакле је позајмљен за ову прилику, и други, који је потписао Урош Предић, а затварају је ретка два филма и серија слајдова из породичне заоставштине путем којих упознајемо Јовановића и као великог хуманисту и љубитеља животиња. То потврђују и писма која је слао својим сестрићима и у којима је, у виду басни, говорио о бројним догодовштинама његових љубимаца, поменуо је пред новинарима Милосављевић. Он је нагласио да је истраживање Јовановићевог дела и живота најсличније анализи српске државе од почетка 19. па све до шездесетих година 20. века.

– Ту су коментари његових савременика, што је веома битно, јер је тешко разумети да је неко ко се налазио у средишту културног и интелектуалног живота једног простора био после тако лако заборављен. Подсетили смо на цитате Јована Скерлића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић. Изложени су Јовановићеви документи који говоре о његовој дипломатској каријери и професорском раду. Поставку чине и дела која су утицала на Јовановића, па ће тако моћи да се виде и књиге његовог прадеде Константина Маринковића, међу којима су и важни преводи попут оног под насловом „Откриће Америке” који се чува у Народној библиотеци Србије. Ту су и фотографије његовог оца Владимира Јовановића који је био последњи председник Српског ученог друштва и његове мајке, рођака, породичне куће у Симиној улици, а успели смо да добијемо и оригинално кућно канабе које је његова сестра продала непосредно пред рушење тог објекта шездесетих година прошлог века и које се као вредан експонат чува у Музеју примењене уметности у Београду – испричао је Милосављевић.

Јовановић је, поред свега поменутог на почетку текста, био и председник Српске краљевске академије, уредник „Српског књижевног гласника”, а био је и сарадник „Политике”. Школовао се у Минхену, Цириху, Женеви и Паризу, био је оснивач и председник Српског културног клуба, у Балканским ратовима и Првом светском рату био је шеф Ратног пресбироа Врховне команде. Учествовао је у раду четири наше владе, два пута као председник и два пута као потпредседник. На политичком суђењу одржаном јула 1946. осуђен је у одсуству на двадесет година робије с принудним радом и конфискацију целокупне имовине да би био рехабилитован 2007. године, док су његови посмртни остаци пренети у Београд 2011.

Научни скуп који се унутар наше академије одржава 7. и 8. новембра и монографија о Слободану Јовановићу, која ће бити објављена, употпуњују ово академијско подсећање на њега.

Први Слободан у Срба

Академик Коста Чавошки подсетио је да је јунак ове изложбе први човек који је понео име Слободан када је реч о Србима.

– Његов отац Владимир био је велики поклоник Џона Стјуарта Мила па је у његову част, односно у част слободе свом првенцу дао име Слободан, а кћери име Правда. Занимљиво је да се његово име врло лепо примило међу Србима, па данас има много Слободана и Слободанки, али име Правда није, можда и због тога што је у Срба основно начело и вредност слобода, док се до правде много не држи. Јесмо слободољубиви, али нисмо правдољубиви.

Коментари3
0ff61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Najveći srpski pravnik, i istoričar, za koga do skoro srpski pravnici nisu znali ništa.
v stepanovic
Pitanje je koliko godina od smrti cuvenih Srba treba da prodje, da bi politicka klima bila 'podobna' da zvanicno objavimo postojanje tih osoba, a da ne pricamo o proslavi njihovih dostignuca? Nacionalna tragedija!
dvadest prvi vek
Nista se nije promenilo, i danas ima puno nasih skolovanih i cenjenih ljudi po svetu, koji se ponose svojoj domovinom, i na najlepsi nacin je prestavljaju. U Srbiji se zna samo za ove druge "sposobne," sto su zaradili milione avijone, pa ce ostaviti svojoj deci da se troskare po svetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља