четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Држава исправила неправду према Мухарему Ибрају

Албанцу са Косова којем су терористи ОВК ликвидирали шест чланова породице, коначно признато право на месечну новчану надокнаду од 15.000 динара за убијеног сина
Аутор: Тома Тодоровићсубота, 02.11.2019. у 20:00
Мухарем Ибрај (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Са осмехом на лицу, држећи у рукама обимну документацију, јуче је у дописништво „Политике” у Нишу дошао Мухарем Ибрај, Албанац са Косова, који је јуна 1999. године, бежећи од терориста ОВК, уз помоћ српске полиције и војске некако успео са великом фамилијом да са Косова и Метохије стигне у централну Србију.

Захваљивао се јуче Мухарем „Политици” за помоћ претходних месеци и писању о његовим проблемима и показао нам најновије решење које му је стигло од Министарства за рад, запошљавање и социјална питања Србије, од Одсека за борачку заштиту Секретаријата за дечију и социјалну заштиту у Нишу. Тим правоснажним решењем исправљена је велика неправда државе Србије према Мухарему (66), некадашњем руководиоцу полиције у Ђаковици – коначно му је признато до сада оспоравано и поништавано право на месечну надокнаду, која му је по закону следовала за сина којег су киднаповали и убрзо убили терористи такозване Ослободилачке војске Косова.

– У периоду између 11. и 18. јуна 1999. године, пре него што смо успели да се домогнемо централне Србије, наша фамилија доживела је прави погром. Родитељи, моја браћа и ја, буквално сви чланови наших породица били су на листи за ликвидацију и док смо спремали да побегнемо са Косова терористи ОВК убили су шест чланова наше најуже породице. Најпре су у једној ноћи убијена тројица моје браће Исуф, Ибер и Иса, сутрадан два Исуфова сина Мохамед и Јакуб, а потом, две ноћи касније и мој син Кујтим који је тада имао само 19 година. Били су најпре киднаповани, а онда свирепо ликвидирани. Све смо их тајно сахранили у једној шуми далеко изнад Ђаковице и после тога смо побегли у централну Србију – испричао нам је Мухарем.

Мухарем Ибрај је средином прошле године стекао старосну пензију од само 14.000 динара и тада је поднео захтев да му се исплаћују и месечна новчана примања, која му па закону припада за погинулог сина – цивилну жртву рата. Иако је имао сва валидна документа и иако су у нишком Одсеку за борачку заштиту три пута доносили позитивно решење, републички органи су исто толико пута поништавали одлуку о новчаној надокнади.

Наводно недостајали су поједини документи. Четврти пут, очигледно када је неко у надлежним републичким органима коначно прегледао комплетну документацију, недавно је донето правоснажно решење којим се Мухарему Ибрају признаје праву на надокнаду за убијеног сина Кујтима – цивилну жртву рата.

Шира српска и европска јавност за Мухарема Ибраја, Албанца с Косова, чула је када се два пута као сведок одбране појавио у Хашком трибуналу у процесу против некадашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића.

И што је већ првог дана сведочења, рекавши да се истина о злочинима такозване ОВК и догађајима на Косову не сме прећутати, затражио од судског већа да се његов лик на телевизијском снимку не замагљује, да се и његово име и презиме не крију, већ да се све објави.


Коментари29
5897a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Растко Дијаспорац
Држава се није одужила овом човеку. Пре свега држава треба да се извини, па онда да пронађе и казни злочинце, и да му исплати пристојно обештећење и пристојну пензију. Тек онда можемо да кажемо да се држава одужила. Ово што он сада прима није довољно за пристојан живот. Држава треба да израчуна колико једном човеку треба новца за нормалан живот. Жалост је велика, и за нас и за Мухарема, зато објавите овде рачун да бар донекле, утешимо човека.
Живко Пековић
Страшно и срамотно. Умјесто да власт овај проблем ријеши за један дан, овај невјероватно храбри и истинољубиви човјек и лојални грађанин Србије је морао да прође праву голготу да би добио 125 евра мјесечно! Који су то републички органи три пута поништавали одлуку о додјели помоћи? Ти исти или други републички органи у континуитету финасирају субверзивне активности разних страних плаћеника, тзв. невладиних организација и антисрпских културних и других манифестација. Докле тако?
Vidovdan
Postenom i hrabrom, svojoj zemlji Srbiji odanom Albancu, Muharemu Ibraja, zelim da izrazim duboko saosecanje za sve ono sto je zadesilo njega i njegovu porodicu. Veliko hvala, postovanje i divljenje za sve sto je ovaj covek uradio za Srbiju.Pojavljivanje pred Haskim tribunalom kao svedoka odbrane i zahtev da se njegov lik na televizijskom snimku ne zamagljuje, a ime i prezime ne kriju, dovoljno govore o kakvom coveku se radi. Postovani Muhareme, ja se izvinjavam, ne u ime naroda, vec politicara.
Vranje
15000 din.....kakva sramota države Srbije....a odite do pošte u Preševu i Bujanovcu kad se daju socijalne pomoći i dečiji dodaci pa vidite ko sve i koliko podiže novca....prijavljuju i 10 člana a oni odavno ne žive tu, već naravno u Švici...a za naše ljude naravno ništa...molim ovu drżavu da sprovede strogu istragu na tom području da se vidi gde idu naše pare...
deda petko
Ми би морали , де се научимо и преузмемо пуно тога позитивног од Алабанаца а вероватно и они од нас.Не правимо ми грешке или не огрешисмо се само према Мухарему.Много тих грешака је направљено после 1945.Ране су зарасле.Злочини не застаревају. Нико ,не од прошлих не од ових власти није клекнуо , да моли за опроштај .То је морални чин који још није стигао међу многе Србе.Није само грех не признати злочин, грех је и у томе устрајати. Променимо ту у нама ,не само према Мухарему.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља