понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Тридесет година за обнову плодности земље

Уместо јасног и јавног истицања веома лошег стања од највиших научних и држаних институција само се понекад бојажљиво појави понеки аналитичар са још бојажљивијим истицањем како је пољопривреда Србије пала на најниже гране у Европи
Аутор: Милан Ст. Тошићуторак, 29.10.2019. у 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Пољопривреда је једна од најсложенијих и најважнијих привредних грана сваке државе. То се односи и на многе државе Европске уније код којих је учешће броја активних пољопривредника испод пет процената становника. Биљна и сточарска производња као два основна дела пољопривреде имају подједнак значај. Највећу вредност биљне производње (поред климатских услова) има земљиште. Ту вредност у највећој мери чини садржај хумуса као органског дела. У том погледу северни равничарски део Србије некада је био чувен у светским размерама као житница не само бивше Југославије већ и Европе. Тада је велики део земљишта имао висок садржај хумуса од пет или чак више процената. Вредност сточарства у укупној вредности пољопривреде код угледних држава редовно је већа од вредности биљне производње. Сточарство, преко стајњака, има подједнак значај и у одржавању висине хумуса као вредности земљишта. Истакнути значај сточарства је и у много већем ангажовању броја запослених и великом обезбеђењу прерађивачке индустрије.

Србија је у оквиру бивше државе била позната по развијеном сточарству, са великим извозом товне стоке и сточарских производа уз истовремено обезбеђење не само сопствених потреба, већ добрим делом и потреба других република. Са распадом Југославије долази до наглог опадања сточарства и све опаснијег снижавања вредности земљишта. Од тада се смањује извоз уз обавезно повећање увоза не само сточарских производа, већ и хране у ширем смислу. По општим и одавно познатим стручним сазнањима повратак умањених вредности земљишта траје онолико година колико је трајало то умањење, а уз услов да се све мере усмере ка повраћају вредности. То у случају Србије значи најмање тридесет година од оне године кад започне систематски спас и обнова плодности земљишта!!

Садашње стање сточарства и квалитета земљишта у Србији има две основне карактеристике. Прва је опште ћутање о палим вредностима! Уместо јасног и јавног истицања веома лошег стања од највиших научних и држаних институција само се понекад бојажљиво појави понеки аналитичар са још бојажљивијим истицањем како је пољопривреда Србије пала на најниже гране у Европи. Појављује се и сумња како ће Војводина да постане – пустиња. Да ли то значи да и они најодговорнији немају куражи да јавно истакну јасније чињенице и препоруке? Друга карактеристика су мере државе. У ствари, правих мера и даље једноставно нема! Оне које се доносе су пре негативне него усмерене на позитиван развој! То што држава чини је своди се на малу помоћ ради некаквог одржавања пољопривредника. Држава Србија већ годинама нема никакав реалан програм развоја за период од најмање десетак година. Уместо тога, на сцени су веома наивна обмањивања јавности чим се извезе који вагончић говедине или се сваки дан понављају пароле о спасавању и оних села која природно немају услова за опстанак.

У Европи се већ сада појављују проблеми са прекомерним сточарством. Поред водећих у тој области, Данске и Холандије, истиче се и област Бретање у Француској. Тамо се сточари целе области удружују ради изградње заједничке фабрике која вишак течног стајњака претвара чак у пелете и као вредно ђубриво продаје по свету. Још новији пример потиче из Аустрије. Пре неколико месеца удружиле су се три највеће покрајине у тзв. геносеншафт или задругу свињарства. Тако је обједињено најмање 70 процената целокупног свињарства државе и све три досадашње станице за осемењавање. Основни разлог је конкурентност у производњи квалитетне прасади за приплод и за тов, као и смањење укупних трошкова.

Војводина је у погледу стања земљишта и сточарства посебно погођена. Огромни пољопривредни потенцијал Војводине је чак много мање искоришћен од потенцијала централног дела Србије. Велики пад квалитета земљишта немогуће је повратити идућих деценија без озбиљнијег повећања обима сточарства и тиме уништене прерађивачке индустрије!

Појам наводњавања почива на погрешном схватању могућности Србије и општој оправданости наводњавања. Србија ће се за коју годину, мање од деценију-две, суочити са великим ограничењима и количине и квалитета воде за наводњавање биљака. То ће се сводити на све уже и оправданије пре свега у повртарству. У том погледу очекује нас и промене климе са мање падавина и са вишим температурама. Врло слично је и са појмом органске производње. Тачно је да је то заиста производња будућности, али да је и немогућа без сточарства или органског ђубрива. Данашњи обим те производње у Србији је скоро безначајан у односу на оне државе које већ сада планирају да то ускоро буде једини вид биљне производње!

За крај две основне поруке:

треба реално сагледати развој пољопривреде последњих деценија у државама и покрајинама Европе које имају макар приближно сличне услове као Србија;

на основу тога хитно треба усвојити програм или стратегију развоја пољопривреде Србије за период од најмање 10 година;

Професор др

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
4178c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojsa
Svaka cast za ovu analizu! Neretko se srecem sa ljudima koji kazu da Srbija ima plodnu zemlju, pa ce i iz cackalice da iznikne biljka. Kakva zabluda o tome sta je to plodna zemlja. Tako nesto ne postoji, vec se stvara, a time i unistava, ako se ne odrzava. Jedina plodna zemlja na planeti je ona koja se redovno hrani i obradjuje. Za to je najbolji primer bas Holandija, jer ona hrani i Evropu i svet sa njiva koje su sve zajedno jednake Vojvodini i Sumadiji.
Боба
Кад је колапсирао Совјетски Савез Куба се окренула органској производњи. Просечни животни век је 80 година и не увозе храну. Паметном доста али мало је памети код нас нажалост да схвате шта погрешно раде.
Zorka Papadopolos
Mozda nije fer sa moje strane, ali moram da pitam autora: gde ste do sad bili?
Radomir
Tamo gde i svi stručnjaci, imaju političari za njih sigurna skrovišta da im ne bi smetali u stvaralačkim naporima.
Препоручујем 11
Александар Михаиловић
Ово је нека грешка, Кркобабић као велики стручњак за пољопривредно задругарство, свет му се диви јер ће наша пољопривреда имати своје ПТТ системе и пакет пошиљке сточног фонда, убрзано ради на оживљавању села, сваки дан су семинари о пружању прве помоћи, а населиће их мигрантима који обожавају да гаје стоку, ору, копају и производе органску храну. По тим бајковитим причама ускоро ће из Данске, Холандије и Француске да долазе код на обуку, да виде шта је компетентност за све области живота у СРБ.
Вид
Пермакултура - самоодрживи систем - код нас у Србији одувек познато као ДОМАЋИНСТВО. Рециклажа, природна енергија, изворне (бунари, кишница, жиле, потоци...зависно од регије), симбиоза човека и природе у чијој је основи Творац ( Господ, Бог, ...). Љубав према животу и одважност на стварање ЖИВОТА, а не профита. Петолетка, план за 10 год. Не. Начин на који се третира земља и живот нам је дат, али ми сматрамо да смо паметнији. Земљу треба одморити сваке седме године?! Питај учитељицу... или банку.
Dijaspora
Tačno I lepo receno
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља