понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07

Индустрија финансирала студију о црвеном месу?

„Њујорк тајмс” објавио да је најновија студија компромитована јер је потписник др Бредли Џонстон повезан с прехрамбеном индустријом за коју је и раније спроводио плаћена истраживања
Аутор: Јелица Антељ – Ивана Албуновићпонедељак, 21.10.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Вест да црвено и прерађено месо није штетно за људско здравље онолико колико су то до сада тврдили стручњаци подигла је на ноге научнике који заступају супротне тврдње. Откада је у септембру у америчком часопису „Анали интерне медицине” објављена студија коју је потписао канадски епидемиолог проф. Бредли Џонстон, светски медији не престају да се баве овом темом. Тврдње да месо и индустријски производи од меса нису толико штетни за здравље највише су збуниле потрошаче, који сада не знају коме да верују. Јер храна која се до сада доводила у директну везу с повећаним оболевањем од срчаних болести и рака, одједном, према најновијим тврдњама, може да се конзумира.

И док се стручна јавност бавила недостацима најновије студије, „Њујорк тајмс” је објавио да је ово истраживање у ствари већ компромитовано, будући да је др Бредли Џонстон повезан с месном и прехрамбеном индустријом, за коју је раније спроводио плаћена истраживања. Иако су познати амерички нутриционисти и истраживачи одмах по објављивању студије објавили да је она непоуздана, аутори су се бранили, наводећи да је истраживање обављено према највишим професионалним стандардима. Међутим, „Њујорк тајмс” пише да је већ откривено да је др Џонстон у децембру 2016. године објавио студију која је покушала да оспори међународне смернице у којима се људима сугерише да конзумирају мање шећера. – И ова студија је објављена у истом медицинском часопису, а финанцирао ју је Међународни институт за истраживање живота, установа коју финансирају индустрија хране и водећи светски ланци брзе хране, произвођачи газираних напитака и продавци хране – наводи „Њујорк тајмс”.

Џонстон није негирао ове тврдње, али је саопштио да његова веза с индустријом није имала никаквог утицаја на најновију студију. Он је признао да је новац за раније истраживање добио 2015. године и да није био у обавези да то пријави због могућег сукоба интереса. Правило је, иначе, да могући сукоб интереса мора пријавити ако се догодио у протекле три године. Међутим, како је истраживање објављено у децембру 2016. године, испоставило се да је ипак прекршај направљен, чиме је тренутно доведена у питање и веродостојност садашње студије о црвеном месу. Иначе и студија о шећеру тврдила је да није тако штетан као што се сматра, па светски медији сумњају да је и у истраживању о утицају црвеног меса на здравље прсте умешала индустрија.

У децембру 2016. године исти аутор објавио студију која је покушала да оспори међународне смернице у којима се људима сугерише да конзумирају мање шећера. Истраживање је финансирао Међународни институт за истраживање живота, који плаћају водећи ланци брзе хране, индустрија, произвођачи газираних напитака

Иначе, Светска здравствена организација (WHO) црвено и прерађено месо класификује као канцерогено, а здравствена удружења широм света људима препоручују смањење њиховог уноса, како би смањили ризик од обољења од рака, подсетио је британски „Гардијан”. Људи који дневно поједу 90 грама црвеног или прерађеног меса требало би да ту количину смање на 70 грама, сматра водеће британско медицинско удружење. Осим штетног утицаја који има на људско здравље, конзумирање црвеног меса директно је повезано и са загађењем животне средине и климатским променама због емисије стаклене баште насталих као последица индустријске производње меса.

После најновије студије и тврдњи да ју је индустрија финансирала, медији широм света преносе савете угледних стручњака и научника да би ову намирницу ипак требало конзумирати умерено, а прерађевине, ако је то могуће, потпуно избацити или бирати оне здравије, без адитива.


Коментари15
6e039
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јовиша Видић од Рудина
Једем све врсте меса, сланину “сапуњару” ако је довољно осушена. Пијем умерено домаћу ракију, пиво избегавам, не трошим организам у теретанама, а година ми је ускоро 80. Редовно упражњавам ОНО и то ме штити од проширења простате. Лекари проверавају вредности налаза да се увере да није нека грешка. И на крају, свако од нас мора од нечега умрети, пре или касније, неко оптерећен тиме, неко не. А болест? Болест најчешће почиње у глави, о томе водите рачуна како би били здрави.
Владисав
Ала вера!
Препоручујем 13
Radovan
Moj pokojni deda je rodjen 1919, preziveo je II svetski rat. Pusio kutiju cigareta dnevno, pio svaki dan po nekoliko casica rakije, nije pojeo obrok, a da nije bilo mesa u njemu. Sa 80 godina je sam sejao, odrzavao i ubirao plodove iz baste, paradajiz, krompir, pasulj, krastavce, kukuruz za kuvanje. Sakupljao sljive svakog leta ispod nekoliko desetina sljiva. Imao sve zdrave zube. Umro je potpuno zdrav, od starosti. To je jos jedna istina. Ja se ipak drzim toga da sve treba jesti, ali umereno.
Раде
@Radovan Откада су почели да нас уче шта и како да једемо постали смо дебела и болесна нација. Традиционални начин исхране, квалитетном домаћом храном, је нешто што смо занемарили и то сада скупо плаћамо. Дај Боже да оживи наше село и да се вратимо аутохтоним врстама.
Препоручујем 21
VladaM
Tvoj deda je jedan od 100. Moje dede i babe su se isto hranile, pa cak i pazile, i uprkos tome svi su vukli decenijama bolestine i propadali, odreda pomrli u 60-im. Komsiluk, prijatelji, poznanici - isto. Oci mi otvorise baba i deda u 80-im, mogli da urade sto ja u 30-im nisam! Nisu samo vegani, tu je i fizicka aktivnost, ljubav, milosrdje, pa i vera
Препоручујем 17
db
Svako meso iz organizovanog uzgoja je štetno - koriste se hormoni za poticanje rasta tovljenika . Međutim , meso divljeg jelena iz šume , najcrvenije moguće je zdravo i kad imate prilike jedite ga bez bojazni od bolesti koje se tako mogu dobiti. S druge strane , pod uticajem industrijskog uzgoja i mi smo postali manje osetljivi na dodatke koji se koriste u toj vrsti uzgoja - nebo je granica za svaku vrstu istraživanja- dinamika promena je takva.
Jürgen Eberle
Meso ne sadrzi apsolutno nista sto covek ne moze da dobije od biljaka, i to u boljoj i kvalitetnijoj formi. 20 godina bez mesa i samo pozitivne stvari mogu da kazem!
Jordan
Ako ne jedete alge, ne možete da unesete Omega 3 - EPA i DHA, tako da nemojte da širite dezinformacije. Riba je upravo iz tih razloga jako bitna u ishrani.
Препоручујем 4
Slobodan-Boda
Jürgen Eberle : apsolutno nepoznavanje prirode. Covekov organizam nije u stanju da "proizvodi" roteine iz biljaka i izgradjuje svoje telo. Dakle, u vreme rasta mladim ljudima su apsolutno potrebni - neophodni proteini zivotinjskog porekla. Kad covek ostari potrebna mu je hrana samo za odrzavanje i obnovu energije tako da je ono malo proteina sto se dobije iz nekih biljaka dovoljno. Ne znam zasto se palimo na"nadriucenjake" iz instituta za proucavanje Zivota.. mos misliti, institut ..
Препоручујем 3
Predrag
Ljudi slobodno jedite sve sto Vam se jede, secer, meso, hleb bez straha! Jedite sta volite, samo nemojte da preterujete. Ne mora neke svetske organizacije, ili neki nezavisni istrazivaci, da Vam objasnjavaju da li je zdravo jesti prsutu, kobaciu ili rostilj. Ko im za daje pravo da svima sole pamet sta je zdravo jesti, a sta nije. Niko ih nije nista pitao, a i bas me briga sta kazu svetske organizacije i istrazivaci. Umem da razmisljam i imam svoje misljenje! Sve moze da se jede samo umereno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља