среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Сумрак идола

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 20.10.2019. у 22:00

За неколико дана свет ће прославити три деценије од пада Берлинског зида, озлоглашеног симбола хладног рата и идеолошке рововске подељености Истока и Запада. Многи су у овом догађају видели врхунску потврду Фукујаминог предсказања о „крају историје” и коначној победи либералне демократије над комунизмом. Иако је у првим постхладноратовским годинама оваква поставка донекле и могла да пије воду, са протеком времена на политичком небу с обе стране некадашње гвоздене завесе појавиле су се неке нове ведете. Запад је, нарочито у последњим годинама, изнедрио феномене и личности које изнутра нагризају систем чији су темељи ударени распадом СССР. На другој страни света, пореци који су у међувремену стасали, а диктира их „чврста рука”, показују трагове унутрашњег пуцања и тешко да могу представљати одрживу алтернативу либерализму. Као да сведочимо неком новом глобалном мешању карата.

СЈАЈ НЕКАДАШЊЕ ИМПЕРИЈЕ: Када се у понедељак британска краљица Елизабета Друга провозала у позлаћеној кочији од Бакингемске палате до Вестминстера, на тренутак као да је призвала златно доба енглеске империје. Сјај дијаманата и раскошни церемонијал који је пратио њен долазак у парламент није ипак успео да засени осећај политичке кризе у којој се њено краљевство налази. Ни помак у преговорима о изласку Уједињеног Краљевства из Европске уније, којим су се ове недеље похвалили Борис Џонсон и Жан-Клод Јункер, није одагнао утисак све мање релевантности центра моћи који је некад ведрио и облачио глобалном политиком. Када се разгрну спекулације о томе како Лондон, као и у највећем броју случајева током историје, ипак и те како зна шта ради, тешко је отети се утиску да је острво ипак зашло у сферу политичке неизвесности.

Како ових дана запажа левичарски „Нејшен”, оно што је за Британце брегзит, за Американце би могао да представља Доналд Трамп. Магазин наводи да је за вакта тренутног председника дошло до разградње система савезништава и институција које је Вашингтон од 1945. градио широм света, а који су били својеврсни гарант америчке доминације – од НАТО до такозваних институција „Бретон Вудс”. Трампова мантра о „Америци на првом месту” тако је, помало парадоксално, постала рефрен политике америчког изолационизма и својевољног повлачења са велике сцене.

Некадашњи симбол раздвајања данас је туристичка атракција: остаци Берлинског зида
(Фото: EPA-EFE/Felipe Trueba)

БУДИМПЕШТА–ИСТАНБУЛ–МОСКВА: Да је прерано за отварање шампањца и у системима који представљају мању или вишу антитезу либерализму, видели смо почетком недеље у Мађарској, где су саопштени резултати локалних избора у Будимпешти, на којима је Орбанов Фидес изгубио власт први пут од 2009. године. Шаролик фронт уједињене опозиције успео је да се наметне као политички фактор, довољно релевантан да победи политичку опцију оличену у премијеру који и даље важи за најпопуларнијег политичара у земљи. Будимпештанска мустра упадљиво наликује на сценарио од пре неколико месеци када је политичка опција Реџепа Тајипа Ердогана и други пут потучена на локалним изборима у Истанбулу. Турски председник је, не први пут, дозволио да га понесу хазардерски пориви и у ономе што је изгледало као савршен план – изгубио. Слично, мада истина много блаже, провео се и Путин на изборима у Москви, где се број посланика његове Јединствене Русије у локалном парламенту истопио за трећину. А Јарославу Качињском после избора у Пољској, на којима је његова партија победила, срећу квари губитак контроле над Горњим домом парламента, што у преводу значи да владајућа партија Право и правда више нема потпуну контролу над законодавством и именовањем функционера у важним установама.

ПОСТОЈИ ЛИ ТРЕЋИ ПУТ: Вероватно негде постоје и такви политичари из ових табора, али се доста добро крију – они којима је пошло за руком да не увећају своје богатство током бављења политиком. Док су сви тренуто преокупирани темом нарасле глобалне идеолошке подељености, испод радара као да промиче један још злокобнији тренд. Наиме, у протеклим деценијама је у свим деловима света расла социјална неједнакост, док је амбис који раздваја шачицу богатих од свих осталих постао скоро, па непремостив. У праведнијој расподели капитала либерализам је омануо, а још мање наде улива политика гвоздене песнице.

Уколико човечанство ускоро не изнедри нову генерацију политичара који неће робовати претходно установљеним постулатима, на добром је путу да поново уђе у онај пословично погрешан воз који је пре тридесет година кренуо после пада Берлинског зида.


Коментари6
b2f34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vaki
Ne treba zaboraviti da je zapad ili kapitalizam uvek u nekoj "frci" ali da redovno "izmisle sami sebe" u novom okruzenju i pritom nametnu svoja resenja ostatku sveta.
Bora
Otkud autoru idaja da od svega u liberalizmu, ne valja baš ''raspodela bogatstva''? Znači samo protiv toga smemo da se bunimo, a protiv internacionale, otvorenih granica, emancipacije, tiranije ugroženih grupa ne smemo? Levičarsko usmeravanje je ponekad perfidno.
Bora
@Zora Podržavam američku izuzetnost. Amerika jeste izuzetna od Evrope i sveta svojom slobodom, nezavisnošću, verom u Boga i treba da se pazi stranih uticaja, a takvu suverenost želim i za svoju zemlju.
Препоручујем 0
Zora
Znaci, Vi bi voleli da su granice za nas zatvorene te da se 4 miliona Srba u rasejanju vrate u maticu? Vi cete im obezbediti poslove, da slazu i preslazu kocke ne trgu? To je sto dobri inzenjeri, lekari i programeri i treba da rade, "druze" Boro? Ili bi da zatvorite granice za Arape i crnce, ali da su one otvorene za Vas i Vasu decu, jer ste vi nesto specijalno? Ako je tako, ako ste Vi nebeski covek iz nebeskog naroda, kako ste onda drugaciji od americke posebnosti koja svima tako smeta?
Препоручујем 10
Aki
Kada se kaže Komunizam misli se na besklasno društvo, društvo u kome su radni i društveni proizvodni odnosi savršeni rešeni trajno, a raspodela je prema potrebama. Društva, države istoka pa i naše jugoslovensko bilo je partijskog a sa političkim pluuralizmom više partijsko. Smatram da je upotreba komunizam tendenciozno ako ga koristi novinar ili političar, jer sve je bilo daleko, to je samo prelazno doba koje uslovlja a razvoj društva do savršenstva.
i onda
Fukujama se izvinio i rekao da je pogrešio u svom tekstu, nije kraj istorije, jer se nastavlja borba protiv neoliberalnog i nečovečnog kapitalizma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља