понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
НЕ САМО О ПОСЛУ: АНА СТАНИЋ

Песме стварам у тишини

Певачица, кантауторка, дама са стилом и мама осмогодишњег дечака прича како се обрела у музичким водама, зашто није наставила породичну традицију и уписала медицину
Аутор: Андријана Цветићаниннедеља, 20.10.2019. у 21:02
Ана Станић (Фото Никола Пешић)

У нижој музичкој школи свирала је виолину док је публика данас зна као даму са гитаром. Током школовања волела је и „ишли” су јој страни језици, али је завршила продукцију на Факултету драмских уметности. На почетку музичке каријере певала је у дуету „Моби Дик” да би се убрзо окренула самосталној каријери.

За више од две деценије трајања и успеха у поп и рок водама, са седам соло албума, Ана Станић, власница препознатљивог музичког стила, ових дана вредно спрема самостални концерт са симфонијским оркестром Уметничког ансамбла „Станислав Бинички”.

Крајем овог месеца, тачније 24. октобра у београдској сали „Влада Дивљан” публика ће моћи да чује хитове попут „Молила сам анђеле”, „Град”, „За 20, 30 неких година”, „Више ниси мој” у другачијим аранжманима.

За Магазин, док разговарамо у паузи током гостовања у једној телевизијској емисији, Ана Станић каже да никад није размишљала „на дуге стазе”. – Увек сам правила краткорочне планове јер сам спонтана особа, склона живљењу у тренутку. С друге стране, јако сам одговорна, педантна, у послу перфекциониста. Музику никада нисам доживљавала као посао, већ ме је водила љубав и трудила сам се само да радим оно у чему уживам.

Први избор – виолина

Признаје да звање музичар никада није било нешто о чему је маштала и да ево, после више од две деценије компоновања и концерата, не доживљава као посао, већ нешто чему хрли из страсти и љубави.

– Да ми је неко тих дана, када сам почињала, рекао да ћу се музиком бавити и наредних 25 година било би ми јако чудно. Мада, вероватно бих се радовала и не бих веровала – каже уз осмех.

У свет нота закорачила је као талентована девојчица. Први инструмент који је научила да свира била је виолина. Крајем основне школе, с већ откривеним тајнама овог жичаног инструмента, било је лако да савлада електричну гитару. – Сећам се колико се професорка виолине љутила због жуљева на простима добијених од гитаре.

Први наступи с једним рок бендом из блокова били су по ушушканим и мање познатим, малим бинама Новог Београда. Убрзо купује акустичну гитару и почиње да компонује. И тада и сада песме, открива, ствара у тишини.

– Најчешће снимим линију певања на диктафону, на пример док се возим, а онда је код куће разрадим на гитари.

Уследио је рад у денс дуету„Моби Дик” почетком деведесетих година. Истовремено није се одрицала вредног учења, амбиције да се посвети некој од друштвених наука. Увек је била одличан ђак, вуковац. Ген ка музици, каже, наследила је од оца, врхунског лекара и професора др Војислава Станића. – Тата воли и радо, када је у друштву, пева и јако је музикалан. То су биле дивне староградске песме које сам тако и ја научила и заволела.

За две деценије самосталне каријере објавила је седам албума и одржала бројне концерте (Фото Р. Крстинић)

Подршка родитеља

Анину склоност ка музици подједнако су подржавали и он и мама која је по образовању социолог, са каријером професора у школи. Нису се мешали у кћеркине изборе.

– Током школовања нагињала сам друштвеним наукама, језицима. На мамину страну. Иако сам од тате пуно слушала о медицини, научила многе ствари, једноставно није ме занимало да кренем његовим стопама.

Била је убеђена да ће студирати Филолошки факултет. Ипак, с трачком наде однела је документа на пријеми испит на Факултет драмских уметности који се организује раније у односу на друге факултете.

– Мислила сам да нећу уписати ФДУ јер су мале групе, а и спремала сам се за Филолошки. Себи сам рекла – хајде да пробам.

И, била је примљена.

Уследио је музички и медијски бум с „Моби Диком”. Наступи, бројне обавезе. А онда је после неколико година, 1998, одјекнула вест да Ана излази из овог музичког двојца. Било је пуно скептичних како ће лепа, светлоока певачица наставити соло каријеру. И многи су се преварили. Уследило је седам самосталних албума, на стотине живих концерата с бендом, овог пролећа издала је макси синг с три нове песме. Четврти који је планирала мало ће да сачека док прођу обавезе око концерта. Признаје да је концерт с класичним музичарима „Биничког” најзахтевнији и најсвеобухватнији изазов о коме је почела да размишља још пре три године.

– Публика је навикла на моје песме с бендом и пожелела сам да их оплеменим за читав симфонијски оркестар. Уједно је на неки начин то поклон публици.

Додаје да је за такву врсту искорака потребна одређена зрелост коју није могла да поседује пре 15, 10 година и да уопште није лако све организовати. – На почетку каријере владао је тренд певања на матрицу, денс звук. Када сам се тога заситила направила сам рок бенд јер ми је пријао звук који прашти. Уследила је жеља да радим тихе и лагане ствари, с акустичним наступима, а сада ми се ради ово, каже наша саговорница и додаје да не може да предвиди шта ће је занимати у будућности.

– Само ћу пратити свој осећај као до сада и свим снагама се трудити да урадим најбоље што могу!

С Иваном, намерно без помпе

Током лета, београдска и будванска публика биле су привилеговане да одслушају први заједнички концерт Ане Станић и Иване Петерс (бивше певачице бенда Тап 011 и Негатив). За сада је неки нови наступ с примесама кабаретског, разговором између нумера и импровизацијама „на чекању”. – Намерно нисмо желеле медијску промоцију јер смо сматрале да нисмо довољно вежбале, све осмислиле. Први концерт у Београду био је више опипавање, али се показао изузетним. Одјек је био јако позитиван.

Ивана Петерс је ангажована у жирију једног те-ве музичког такмичења, а Ана се посветила организацији концерта с ансамблом „Бинички”.

Так након ових обавеза посветиће се мини-турнеји, најављује Ана Станић.

(Фото Дарко Илић)

Осмогодишњак без мобилног

Ана је мама осмогодишњег дечака и за сада је задовољна његовим музичким укусом.

– Овог лета први пут се одвојио од нас. Био је с пливачким клубом на мору. Када смо се чули, причао је да се слуша нека ужасна музика. Пронашла сам те нумере које ми је поменуо и видела да је то актуелно међу клинцима, такозвани треп, певање са аутотјуном. Било ми је драго због његове оцене. Наравно, свесна сам да ће у неком тренутку почети да слуша нешто што не одобравам.

На изазове родитељства гледа практично. На пример, сину још увек није купила мобилни телефон. Играње на њеном мобилном дозвољава му само викендом. Ограничава му време на таблету, играње на сони плеј стејшну. – Заиста сматрам да су данас озбиљна претња за развој малог детета игрице и бесконачно време које проводе за компјутером. И сама сам волела да се играм на компјутеру у детињству, али све мора да има меру, сматра Ана Станић.


Коментари1
79bf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Предраг Давидовић
И поред великог успеха веома је приметна одређена умереност,што је само за похвалу. Таленат је чудо...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља