Најаву Секције опште медицине Српског лекарског друштва да ће затражити од Министарства здравља да се у Србију уведе институција породичног доктора, нису са одобравањем дочекали сви лекари.
Најоштрији протест упутило је Удружење педијатара Србије, које је оценило да би увођење овог концепта у Србији имало крајње проблематичан, највероватније супротно очекиваном финансијски ефекат, као и да би сасвим сигурно негативно утицало на квалитет здравствене заштите најмлађих.
Проф. др Георгиос Константинидис, председник овог удружења, истиче да су прошле недеље у Нишу разговарали на ову тему и да су поводом недавно актуелизоване иницијативе да се у систем здравствене заштите у Србији уведе концепт породичног лекара и да се педијатри изоставе из система примарне здравствене заштите као лекари првог контакта за децу пошто сматрају сматрају да би то изазвало штетне последице по најмлађе уколико се усвоји.
„Иницијативе да место и улогу педијатра у примарној здравственој заштити деце преузме лекар опште медицине (односно лекар породичне медицине) покренуте су још деведесетих година прошлог века. Саветовани су од међународних финансијских организација, вођени од међународних, а делимично и домаћих струковних удружења и као главни аргумент истичу наизглед мање издатке у вези са лекарима лекарима породичне медицине као лекарима целе породице. Ми се снажно залажемо за то да о здрављу деце на примарном нивоу брине педијатар”, наглашава др Константинидис.
Образлажући зашто се противи увођењу лекара породичне медицине као доминантног облика примарне здравствене заштите, бар што се деце тиче, Удружење педијатара Србије наводи неколико аргумената. Они сматрају да је у програмима едукације лекара опште/породичне медицине у нашој земљи здравствена заштита деце потпуно неадекватно заступљена, па се зато не може очекивати квалитет здравствене заштите примерен потребама и значају популације деце и омладине. Поређење са земљама и система где ова едукација заузима посебно место, а упркос томе подразумева стално преиспитивање оправданости оваквог система, по њиховој оцени је нестручно и неоправдано.
„У већини европских земаља примарна здравствена заштита деце обезбеђена је од специјалисте педијатрије или постоји ’мешовити’ модел: у урбаним подручјима здравствену заштиту обезбеђује педијатар, а у удаљеним руралним подручјима лекар опште медицине или је педијатар ’надлежан’ за децу предшколског, а лекар опште медицине за децу школског узраста. Искуства из већине земаља, укључујући и бивше републике СФРЈ, као што су Македонија и БиХ , у којима су у реформи система здравствене заштите и здравствене службе педијатри у примарној здравственој заштити деце замењени породичним лекаром, поразна су са становишта здравственог стања и квалитета здравствене заштите деце. Стога неке земље, рецимо Хрватска, поново раде реформу с повратком на модел врло сличан претходном”, тврди председник Удружења педијатара Србије. Додаје да је у некима од ових земаља, попут Словеније и Чешке, очуван „педијатријски” модел, уз постизање показатеља здравственог стања и здравствене заштите деце који су најбољи у Европи.
Педијатри сматрају да се наводно јефтинија здравствена заштита деце и омладине, заснована на породичном као лекару првог контакта, у пракси исказала у нерационалним прописивањима лекова, чешћим упућивањима на прегледе специјалистима на секундарном и терцијерном нивоу и чешћим упућивањима на хоспитализацију, непотребним повећањем трошкова лечења. Уклањање педијатра из дома здравља, сматрају, носило би и потенцијални ризик за генерисање неједнакости у могућности приступа деце услугама здравствене заштите, што је у супротности са Конвенцијом о правима детета и обавезама Србије као земље потписнице.
„У време када Србија, много одлучније него до сада, почиње да реализује стратегију подстицања рађања, уклањање педијатра из примарне здравствене заштите свакако би имало веома неповољан утицај на мотивацију родитеља за стварање породице са више деце, а сви који се одлучују за потомство били би суочени са много слабијим квалитетом здравствене заштите подмлатка него што су је имале бројне претходне генерације. Улагање друштва у едукацију, а потом лишавање шансе за посао ових младих образованих кадрова довело би, између осталог, до тога да уместо одлива лекара опште медицине у земље ЕУ у иностранство одлазе лекари специјалисти, при чему би наш систем за дужи период био лишен педијатара”, став је Удружења педијатара.
С друге стране, прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, наглашава да јој није јасан овако негативни став педијатара према њиховој иницијативи, као и да је њихова реакција неумерена.: „Ми немамо намеру да се расправљамо са њима. Имамо потребу и жељу да штедимо у здравству и да имамо професионалну улогу. Педијатри су драгоцени за нас и не желимо да их искључимо из процеса лечења деце. Није нам јасно на основу чега они овако лоше реагују. Ниједна грана медицине није власник целог здравственог система, већ само свако треба да се бави својим послом.”
Подсећамо, у најави за „Политику”, Секција опште медицине Српског лекарског друштва (СЛД) најавила је да ће упутити захтев Министарству здравља да се у нашу земљу уведе институција породичног лекара. Лекари опште медицине сматрају да би то допринело бољем здрављу становника Србије, јер би породични лекар имао на длану слику здравственог стања читаве фамилије и тачно би знао на који начин треба да их лечи, без непотребног слања код разних специјалиста, а уједно би имао већу плату него што је сада случај са лекарима опште медицине. У Министарству здравља су нагласили да ће разматрати увођење породичне медицине у здравствени систем Србије, али да им је циљ да најпре размотре све параметре који прате ову област, како се не би донела нека исхитрена решења као што је био случај у појединим земљама, где институција породичног лекара није заживела на начин на који је то било замишљено.
