недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Педијатри против увођења породичних лекара

Док специјалисти за лечење деце сматрају да би нови концепт негативно утицао на квалитет здравствене заштите најмлађих, у Секцији опште медицине Српског лекарског друштва истичу да ниједна грана медицине није власник целог здравственог система
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 10.10.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Најаву Секције опште медицине Српског лекарског друштва да ће затражити од Министарства здравља да се у Србију уведе институција породичног доктора, нису са одобравањем дочекали сви лекари.

Најоштрији протест упутило је Удружење педијатара Србије, које је оценило да би увођење овог концепта у Србији имало крајње проблематичан, највероватније супротно очекиваном финансијски ефекат, као и да би сасвим сигурно негативно утицало на квалитет здравствене заштите најмлађих.

Проф. др Георгиос Константинидис, председник овог удружења, истиче да су прошле недеље у Нишу разговарали на ову тему и да су поводом недавно актуелизоване иницијативе да се у систем здравствене заштите у Србији уведе концепт породичног лекара и да се педијатри изоставе из система примарне здравствене заштите као лекари првог контакта за децу пошто сматрају сматрају да би то изазвало штетне последице по најмлађе уколико се усвоји.

„Иницијативе да место и улогу педијатра у примарној здравственој заштити деце преузме лекар опште медицине (односно лекар породичне медицине) покренуте су још деведесетих година прошлог века. Саветовани су од међународних финансијских организација, вођени од међународних, а делимично и домаћих струковних удружења и као главни аргумент истичу наизглед мање издатке у вези са лекарима лекарима породичне медицине као лекарима целе породице. Ми се снажно залажемо за то да о здрављу деце на примарном нивоу брине педијатар”, наглашава др Константинидис.

Образлажући зашто се противи увођењу лекара породичне медицине као доминантног облика примарне здравствене заштите, бар што се деце тиче, Удружење педијатара Србије наводи неколико аргумената. Они сматрају да је у програмима едукације лекара опште/породичне медицине у нашој земљи здравствена заштита деце потпуно неадекватно заступљена, па се зато не може очекивати квалитет здравствене заштите примерен потребама и значају популације деце и омладине. Поређење са земљама и система где ова едукација заузима посебно место, а упркос томе подразумева стално преиспитивање оправданости оваквог система, по њиховој оцени је нестручно и неоправдано.

„У већини европских земаља примарна здравствена заштита деце обезбеђена је од специјалисте педијатрије или постоји ’мешовити’ модел:  у урбаним подручјима здравствену заштиту обезбеђује педијатар, а у удаљеним руралним подручјима лекар опште медицине или је педијатар ’надлежан’ за децу предшколског, а лекар опште медицине за децу школског узраста. Искуства из већине земаља, укључујући и бивше републике СФРЈ, као што су Македонија и БиХ , у којима су у реформи система здравствене заштите и здравствене службе педијатри у примарној  здравственој заштити деце замењени породичним лекаром, поразна су са становишта здравственог стања и квалитета здравствене заштите деце. Стога неке земље, рецимо Хрватска, поново раде реформу с повратком на модел врло сличан претходном”, тврди председник Удружења педијатара Србије. Додаје да је у некима од ових земаља, попут Словеније и Чешке, очуван „педијатријски” модел, уз постизање  показатеља здравственог стања и здравствене заштите деце који су најбољи у Европи.

Педијатри сматрају да се наводно јефтинија здравствена заштита деце и омладине, заснована на породичном као лекару првог контакта, у пракси  исказала у нерационалним прописивањима лекова, чешћим упућивањима на прегледе специјалистима на секундарном и терцијерном нивоу и чешћим упућивањима на хоспитализацију, непотребним повећањем трошкова лечења. Уклањање педијатра из дома здравља, сматрају, носило би и потенцијални ризик за генерисање неједнакости у могућности приступа деце услугама здравствене заштите, што је у супротности са Конвенцијом о правима детета и обавезама Србије као земље потписнице.

„У време када Србија, много одлучније него до сада, почиње да реализује стратегију подстицања рађања, уклањање педијатра из примарне здравствене заштите свакако би имало веома неповољан утицај на мотивацију родитеља за стварање породице са више деце, а сви који се одлучују за потомство били би суочени са много слабијим квалитетом здравствене заштите подмлатка него што су је имале бројне претходне генерације. Улагање друштва у едукацију, а потом лишавање шансе за посао ових младих образованих кадрова довело би, између осталог, до тога да уместо  одлива лекара опште медицине у земље ЕУ у иностранство одлазе лекари специјалисти, при чему би наш систем за дужи период био лишен педијатара”, став је Удружења педијатара.

С друге стране, прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, наглашава да јој није јасан овако негативни став педијатара према њиховој иницијативи, као и да је њихова реакција неумерена.: „Ми немамо намеру да се расправљамо са њима. Имамо потребу и жељу да штедимо у здравству и да имамо професионалну улогу. Педијатри су драгоцени за нас и не желимо да их искључимо из процеса лечења деце. Није нам јасно на основу чега они овако лоше реагују. Ниједна грана медицине није власник целог здравственог система, већ само свако треба да се бави својим послом.”

Подсећамо, у најави за „Политику”, Секција опште медицине Српског лекарског друштва (СЛД) најавила је да ће упутити захтев Министарству здравља да се у нашу земљу уведе институција породичног лекара. Лекари опште медицине сматрају да би то допринело бољем здрављу становника Србије, јер би породични лекар имао на длану слику здравственог стања читаве фамилије и тачно би знао на који начин треба да их лечи, без непотребног слања код разних специјалиста, а уједно би имао већу плату него што је сада случај са лекарима опште медицине. У Министарству здравља су нагласили да ће разматрати увођење породичне медицине у здравствени систем Србије, али да им је циљ да најпре размотре све параметре који прате ову област, како се не би донела нека исхитрена решења као што је био случај у појединим земљама, где институција породичног лекара није заживела на начин на који је то било замишљено.


Коментари7
3a79c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

glupost
Razlika izmedju porodičnog lekara i lekera opšte medicine je samo u tome sto bi porodični lekar lečio i decu. Dati lekaru opšte prakse da leci dete je isto kao da vozacu koji vozi kola date da upravlja avionom. Dečiji organizam i patologija dečijeg uzrasta je gotovo potpuno različita od organizma odrasle osobe i patologije odraslih. To zna svaki pedijatar koji je radio kao lekar opšte medicine. Uostalom, lekar opšte medicine je lečio i decu pre 70 godina, ali se onda videlo da to ne valja,
Pametnom dosta
Sramota, hoćete na zdravstvu da štedite. A to da svako treba da se bavi svojim poslom se slažem, samo što vi svoj posao ocigledno ne znate da radite!
Aleksandra
Ja zivim na zapadu i ovde je sasvim normalno imati porodicnog lekara. Taj lekar dobro poznaje porodicu i sve njihove probleme, ima vremena za njih, i zato moze da pruzi bolju terapiju. Pedijatar jedva poznaje to dete koje mu roditelji dovedu, cesto brzo pregleda i onda prepise neke lekove a ne zna kako dete reaguje na njih. Takodje, ceka se u edu za pedijatra. Mene su gde trenutno zivim cak pitali kako to da nemam porodicnog lekara, koji moze da garantuje moje zdravlje.
Lepo rečeno
Živite na Zapadu. Ovo je Srbija, nije Zapad, to je valjda jasno svima. Na Zapadu lekar nema 200 pacijenata, koje treba da pregleda sa razmakom od 5min., i da pritom radi kao daktilograf! Na Zapadu je lekar plaćen adekvatno, a ovde trče iz domova zdravlja i bolnica, da rade privatno, ne bi li prehranili porodicu. Na Zapadu, bolnice imaju gaze, špriceve, lekove - ovde se traži od pacijenata da ih donesu. Je l' treba dalje da poredimo?
Препоручујем 15
Тане
То је најгоре за дјецу што може да се уведе. У Републици Српској има тај систем. Дјеца после шесте године иду код породичног, само су закомпликовали, мораш ићи по упутницу и онда опет код педијатра. Доктори сада хоће да врате на стари систем.
Svetlana
Šta se sekiraju pedijatri? Pa jasno je i maloj deci da mi u Srbiji nećemo vrlo brzo imati uopšte lekara i medicinskih sestara. Ukinuli, ne ukinuli ovde svakako neće biti ko da leči ljude. Ustvari, uskoro neće biti ni ljudi.
Sasa
Bice, bice. Ako mi ne volimo nasu zemlju pa ohrabrujemo odlazak ljudi, naselice je Sirijci, Avganistanci, Iracani... Tako lepa i plodna zemlja pusta ostati nece. A da li ce se zvati Srbija, e to je vec drugo pitanje
Препоручујем 46

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља