уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Пред камерама се осећам природно

Тек на терену видите колико људи прате „Шареницу” и колико им је драго што могу да вас угосте. То су ти тренуци који чине суштину нашег посла, који греју када је на терену хладно и доносе радост након силних ноћи проведених у монтажи. То ме мотивише да наставим даље – каже новинарка РТС Милица Марковић
Аутор: Исидора Масниковићчетвртак, 10.10.2019. у 22:29
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Двадесет седмогодишња новинарка Милица Марковић врло је суздржана када треба да се фотографише или прича о себи, али је зато динамична, спретна и креативна када је са микрофоном у руци, на задатку, у потрази за темама и занимљивим саговорницима. Као репортер много тога је искусила – јахала дивљег коња на Старој планини, камилу у Египту, музла краву на Златару, возила ратрaк на Копаонику, спуштала се зип-лајном изнад амбиса… Отвореност, комуникативност, харизматичност, другачији приступ темама – то је оно што ју је издвојило од осталих младих колега, што су гледаоци препознали као квалитет и што ју је препоручило за овај разговор.

Љубав према новинарству проистекла је из љубави према глуми, открива нам после позирања за наш лист. Десет година се аматерски бавила глумом. У то време се први пут сусрела и са телевизијским програмом када је добила позив да води дечију емисију „Ко се игра тај се воли” на БК телевизији.

– Први пут сам стала пред камере са осам година. Од тада обожавам телевизијско новинарство – признаје.

То је био само њен избор. Као дете имала је кућне перформансе пред гостима. Одмалена је волела да држи микрофон, да пева и глуми, и то су родитељи препознали и због тога је подржали у избору хобија, а касније и професије. Од оца, који се у младости бавио новинарством, наследила је љубав према писаној речи.

Када је стара БК ТВ престала са радом, Милица није одустала... Закуцала је на врата Студија Б и Предраг Вуковић Пеђолино поверио јој је да ради чувени Тинејџ ТВ. Била је упорна да истраје у новинарству.

– Уследио је пубертет, касније и озбиљна размишљања о томе чиме ћу се бавити у животу. Два пута сам покушала да упишем ФДУ. Иако сам преплакала оба пута, данас се не кајем што нисам пошла путем глуме. Осећам да сам на правом месту јер сам испред камера где могу да користим и свој глумачки таленат, али и да се бавим истраживачким новинарством – данас овако размишља.

Уписала је новинарство на ФПН и убрзо добила ангажман на ТВ Студентски град где је водила ауторску емисију „Где почиње круг” и „Актуелно”. На овој малој, али креативној студентској телевизији, тврди, стицала је знање.

Није се надала да ће јој се упорност исплатити и да ће јој врата отворити велики РТС. Почела је да помаже у Забавној редакцији, затим је упознала уредницу Бранку Главоњић која јој је понудила да се опроба у емисији о домаћој алтернативној музици „Бунт”. Пошто се показала као способан и вредан новинар, поверено јој је да буде и водитељ „Бунт рок фестивала”, а поред тога успевала је и да ради прилоге за „РТС ординацију”, „Лице и потпетице”, да би са доласком нове екипе „Шаренице” уследио позив да се придружи овом тиму као стални члан.

– Мој ентузијазам је био велики… И данас ме држи. Желела сам да будем ангажована током целе године и да се опробам у многим областима и темама. Подударило се и да је екипи „Шаренице” на челу са уредницом Анетом Ивановић био потребан млади сарадник који би их пратио на путовањима – са осмехом прича.

Одушевљена је тиме што је учествовала и у „Шареничином” каравану. То је било велико искуство које ју је осамосталило, одвојило од куће, натерало да већи део године буде на точковима, да се снађе на лицу места, у непредвидивим ситуацијама. У томе јој је помогла и искуснија екипа са којом путује, врхунски професионалци којима ништа није тешко зарад доброг прилога.

– Тек на терену видите колико људи прате „Шареницу” и колико им је драго што могу да вас угосте. То се најбоље види у малим местима када уђете у куће обичних људи. Увек се с радошћу сећам вашара у селу код Краљева, колику су захвалност исказали РТС-у, мени, једном „малом” новинару, и мојој екипи. То су ти лепи и срећни тренуци који чине суштину нашег посла, који греју када је на терену хладно и доносе радост након силних ноћи проведених у монтажи. Управо због таквих момената волим овај посао и они ме мотивишу да наставим даље – прича, са пуно љубави.

На снимањима је доживела и многе неочекиване ситуације које је на крају преокренула у своју корист, као када су се заглавили у снежним сметовима враћајући се са Старе планине… Ни лопатање није помогло. Нису могли да мрдну… Али, адреналин је у том тренутку прорадио и сви из екипе су добили сјајну идеју да прилог заврше сасвим неочекивано, у тој снежној мећави. Одјаву је завршила речима: „Ово је права природа, а природа је непредвидива и ми завршавамо сада овде, чекајући да неко дође по нас”.

Иако даље много воли позориште, музику, културна дешавања, срећна је што јој је „Шареница” пружила шареноликост тема и могућност да много тога научи и о другим областима. Посебно ће памтити причу о Пупину, одласке у Студеницу, Милешево, ноћи у манастирским конацима...

На добре реакције је наишао и прилог о тврђави Маглич, о којој се недовољно зна, када су прешли преко забрањеног моста, на сопствени ризик, надајући се да се неће срушити под њиховим ногама, и урадили причу због које су касније били поносни.

– Некад се ради чисто о нашој лудости, али имам сјајну екипу која такође жели да направи добру причу. Они ми помажу да разбијем страхове. Мислила сам да се никада нећу спуштати зип-лајном, али ме је прича на то навела. Волим да то буде из првог угла, да загазим у реку, да пробам воду са извора, да проради адреналин – додаје.

Сваки пут када се укључе камере има позитивну трему. За себе каже да уме, вероватно због свог хороскопског знака, да буде досадна и да неколико пута понови снимање јер је перфекциониста.

– Сама сам себи и лепша и занимљивија пред камерама. Ту сам свој на своме. Чак када су ми и нудили да се опробам у писаним медијима или на радију, мој одговор је увек био – ја волим да се сликам. Волим камеру. Не спутава ме. Осећам се пред њом природно – самоуверено казује.

Поред родитеља, велику подршку јој пружају и дечко, млађа сестра, другарице, које су из сасвим другог света и које не воли да оптерећује причама о свом послу. Уз њихову љубав пуни енергију, свесна да је та база у животу најважнија.

– Мање времена имам за приватне ствари докле год се још доказујем, али такав је посао новинара. Уме да буде врло напорно. Немате класичан континуитет живота, нити класично радно време, али на то су ме већ старије колеге упозориле. Још увек ме „вози” тај неки почетнички ентузијазам и заиста уживам у послу, али се трудим да слободно време проведем квалитетно. Захвална сам што сви у мом окружењу имају разумевања за мој посао – каже нам за крај.


Коментари0
89f5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља