уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:58

Ни школски боравак није решење за многе родитеље

Осим неусклађеног радног времена фирми и боравка, очеви и мајке помињу лош квалитет наставног кадра који води рачуна о деци и мањак корисних активности, тако да само трећина млађих школараца остаје „на чувању” у школи
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 06.10.2019. у 20:00
Мајке најчешће воде децу у школу, на спорт... (Фото А. Васиљевић)

Највећи број очева и мајки у Србији има проблем са усклађивањем рада и родитељства већ од првог разреда основне школе – њихово радно време најчешће се не поклапа са „сатницом” наставе и продуженог боравка, због чега чак две трећине школараца не остаје у школским просторијама након наставе. Посебну главобољу представља школски распуст, јер је за већину запослених родитеља организација чувања деце током три месеца годишње једначина са више непознатих, а по слову Породичног закона деца млађа од десет година не би требало дуго да буду сама у кући.

Ово су само неки од упозоравајућих података изведених из истраживања о условима одрастања, развоја и неопходним системима подршке деци школског узраста и њиховим родитељима, које је на недавно одржаном скупу демографа у САНУ представила др Мирјана Бобић, професорка на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду.

– Истраживање које је урађено у периоду од 15. маја до 15. јула ове године и у којем је учествовало 207 родитеља школске деце узраста од седам до 10 година из Београда, Краљева, Лазаревца и Чачка, имало је циљ да утврди у којој мери родитељи имају проблем усклађивања пословних обавеза са ангажовањем око деце овог узраста и да ли у школи постоје системи помоћи родитељима, у смислу продуженог боравка и ваннаставних активности које подстичу интелектуални и физички развој деце. Иако је продужени боравак креиран са идејом да помогне родитељима да ускладе своје и радно време школе, чак две трећине њих рекло је да њихова деца не остају у боравку након наставе. Сваки пети родитељ је објаснио да у школи не постоји ова услуга, а сваки осми закључио да није задовољан овом услугом, што је резултирало одлуком да дете упишу у приватни боравак. Наводећи разлоге који су их определили да не оставе дете у школи након наставе, родитељи су истицали неусклађеност радног времена и трајања „боравка”, лош квалитет наставног кадра који води рачуна о деци, чињеницу да током боравка нема бесплатних организованих активности и податак да деца у боравку не раде домаће задатке, већ они морају тиме да се баве по повратку с посла – навела је др Мирјана Бобић, истичући да је наручилац овог истраживања било Министарство за демографију и популациону политику.

– Веома забрињава податак да су две трећине родитеља изјавиле да школа нема организоване бесплатне активности које би биле доступне свој деци. Свега седам одсто очева и мајки рекло је да у школама њихових малишана постоје школице спорта, језика, шаха, глуме или музике које су бесплатне. Због свега тога, чак 70 одсто родитеља плаћа ове ваннаставне активности. Нажалост, сваки осми родитељ нема времена да води децу у „школице” после наставе, док петина њих нема материјалних могућности. Одговор на питање који родитељ најчешће води децу у школе спорта, језика и музике у већини случајева гласи: мајка – истакла је ауторка овог истраживања.

Иако су игра и време проведено у природи најважније ваншколске активности малишана, резултати овог истраживања сведоче да тек свако друго дете има паркић или игралиште у близини места становања, нешто мање од половине родитеља редовно изводи децу напоље, док 13 одсто то никада не чини. Свега трећина малишана има дозволу родитеља да се сами играју напољу.

На питање шта виде као највећу претњу за безбедност своје деце, сваки други родитељ одговорио је – саобраћај, а петина њих сматра да су други људи и деца највећи безбедносни „изазов”. Зато и не чуди податак да тек сваки десети родитељ дозвољава деци да иду сама више од једног километра. Свега пет процената родитеља стрепи да ће њихово дете доћи у контакт са дрогом, а само један проценат њих сматра да опасности вребају са интернета. Када су родитељи питани да ли се у њиховој школи дешавало вршњачко насиље, петина је одговорила потврдно и навела конкретан догађај, док је 40 одсто родитеља дало изричито негативан одговор. Остали су рекли да су о вршњачком насиљу у школи свог детета слушали, али не знају шта се заиста догодило.

– Школски распуст је један од највећих изазова са којима се суочавају запослени родитељи који немају помоћ баке или друге родбине. Наиме, највећи број деце распусте проводи са баком и деком, док у трећини случајева деца време на распусту проводе са родитељима, тако што један од њих не ради или чувају дете на смену. Свега један проценат родитеља уписује децу у летње школе, а два одсто малишана остају сами код куће док су родитељи на послу – закључује др Мирјана Бобић.


Коментари2
31d5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Грађанка Грађановић
Да ли наставни кадар треба да волонтира или да буде плаћен за свој рад као и сви остали? Бесплатне активности захтевају стручан кадар, а држави је циљ да смањи број запослених по школама. Али, дежурни кривци и врећа за пражњење незадовољства дгжавом су просветни радници. Удри по њима увек, а како су плаћени и под каквим условима раде, небитно је .
Sanja
Čak 40% roditelja tvrdi da nije bilo nasilja u njihovoj školi. Ili da im zavidim što žive u idealnom svetu, ili da izjavim saučešće pošto nemaju pojima koliko im je dete u opasnosti. BESPLATNE AKTIVNOSTI? Pa mi u Srbiji odavno živimo pod parolom NEMA DŽABE NI KOD BABE i sad pričamo o besplatnim aktivnostima. Nasmeja me ono u našem zakonu da dete ispod 10 godina ne sme duže vreme da bude samo. Kako? Šta će jadni roditelji kad moraju na posao od jutra do sutra? Babe i dede dans ne zanimaju klinci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља