четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
РЕАГОВАЊЕ

Неприхватљива уравниловка међу научницима

Аутор: Горан Белојевићуторак, 08.10.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Мотив за ово писмо су ставови Славка Симића и Рајка Игића о српској науци у рубрици Погледи (Политика, 5. 9. 2019; 30. 9. 2019). Мислим да је оваква полемика насушно потребна Србији, без робовања „званичним ставовима” . Имам 36 година непрекидног радног искуства на Универзитету у Београду. Прошао сам пут од асистента приправника до редовног професора Медицинског факултета УБ са свим реизборима. Био сам, а и даље сам главни истраживач у континуитету у пет пројеката које финансира српско Министарство науке, као и у једном међународном пројекту реализованом у Шведској. Фулбрајтов сам стипендиста на Корнелу за 2010. годину. Члан сам Уређивачког одбора Српског архива за целокупно лекарство. Стога мислим да моја маленкост има шта да каже, а и да предложи на ову тему.

У свом чланку „Беспућа статистике” , објављеном у једном дневном листу, указао сам да би као валидан статистички показатељ цитираности српске науке требало користити мод, најчешћи број цитата српских научника, а не просечну цитираност. Из једноставног разлога што је се тај број цитата креће од неколико до неколико хиљада. То се у статистици зове велико расипање, и средња вредност није добар показатељ. Ако би се мод применио на годишњи број објављених радова на SCI за српске научнике, по мојој слободној процени, вероватно бисмо добили поражавајући податак за прво ауторство мод испод 1, док би за коауторство мод био испод 2.

То указује да ситуација у српској науци није добра. Не видим изгледност престижне међународне научне награде за српског научника. О Нобеловој награди да и не говорим. Био бих пресрећан, ако би се у овој полемици о српској науци објавио списак српских научника, главних и одговорних уредника неког иностраног научног часописа са листе SCI уз навод IF и категоризације часописа? Ја такав податак нисам до сада имао прилике да видим нигде? А он је и те како важан за међународно вредновање српске науке.

            Шта радити? Плаћати 2.000 евра за сваки објављени рад на SCI (Симић). Али коме? Првом аутору или целом тиму, па да се они договоре? Мислите да би они могли да се договоре? Не, то се не ради нигде у свету. Да формирамо „одбор научника који ће послове водити без политичких утицаја и честих промена” (Игић)? То би могло у земљи Недођији, али док год кључеве од велике касе држе политичари на власти, нажалост не може. А за науку треба велика каса, касице-прасице могу да послуже само за ђачке радове.

            Шта ја предлажем? Прво, предлажем укидање уравниловке и куповине гласова и социјалног мира међу научницима. Нисмо сви једнаки. Не треба ни сви да добијамо исто, већ само по резултатима. То значи да главни истраживач мора да буде плаћен знатно више него сарадници. Али, критеријум за главног истраживача треба вишеструко подићи. Једноставно речено, позицију руководиоца пројекта треба подићи на пиједестал перјанице српске науке. Одлично плаћен пиједестал, а не садашња уравниловка по којој је главни истраживач „први међу једнакима” који добија исто као сарадник исте категорије. Понављам, нисмо једнаки. Друго, предлажем да се укине садашњи начин категорисања научника, звани уравниловка. Уместо тога, треба направити индивидуални годишњи статистички показатељ за сваког српског научника у који ће ући руковођење пројектом или сарадништво, број првих ауторства на SCI, број сарадништва на SCI, број цитата у тој години, менторство завршене докторске дисертације, патент, међународна награда на научном конгресу, друга међународна научна награда... То се може урадити брзо и лако, јер сада имамо ИТ. И шта ћемо онда добити? Уместо садашње уравниловке, имаћемо ситуацију да неће постојати два српска научника који ће у једној години имати исту плату, јер је то статистички немогуће. Надаље, знаћемо ко је најплаћенији српски научник. То ће истовремено бити и најбољи српски научник за ту годину.

Ако би се овај мој предлог вредновања српске науке усвојио, мислим да прва Нобелова награда за српског научника не би била далеко!

Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
aaffb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Naučni radnik na zapadu
Imam 35 godina iskustva u nauci na zapadu. Ovde je izbor u naučna zvanja kao i vrednovanje naučnog rada bilo praktično isto 150 godina i bazirano na naučnim rezultatima. Ima i ovde nepotizma i korupcije ali zbog nesavesnih pojedinaca i slabije kontrole, a ne kao deo sistema. U Srbiji (SFRJ) imali smo 60 godina sistemske korupcije i partijskog zapošljavanja. To se ne može promeniti novim pravilnikom. Neophodna je kadrovska čistka i novi početak uz pomoć nekih ozbiljnih stranih institucija.
Arhivator
Projektima, po pravilu, ne rukovode najbolji. Profesorova produkcija, po KOBSON-u, je i vise nego skromna. Kategorizacija naucnika (A1, A2,...) u Srbiji nije idealna ali je sasvim korektna. Problem je sto se ne koristi. Koliko ljudi danas zna naucne kategorizacije ljudi koji vode kljucnu rec upravljanju naukom, njenim fondovima,...? Koliko studenata zna naucnu kategorizaciju svojih profesora?
Nadežda
Ovo zvuči vrlo retro. Kao da još uvek postoji samoupravljanje.
Stevan Markovic, Paris
Los predlog. Pogledajte sopstvenu mrsavu listu publikaciju i bice vam jasno zasto.
Lekar preventivac
Biti na toliko projekata od jednom i to rukovoditi ili je greška države ili monopol istraživača. Barem u našim uslovima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља