Од нашег дописника
Атина – Заустављање нелегалне миграције и убрзавање процедуре за решавање азилантског статуса избеглица суштина је одлуке владе Киријакоса Мицотакиса којом се хвата у коштац с проблемом све већег броја придошлица. Идеја Мицотакисовог кабинета је да доношењем „ригорозног, али правичног” закона реши проблем који, с обзиром на то да је „балканска рута” за миграције затворена, погађа – искључиво Грчку. Званично је саопштено да се број нелегалних улазака са турске обале преко копнених граница повећао за 100 одсто у односу на претходну годину, да је од јануара у земљу ушло 33.000 људи, да тренутно 85.000 миграната и избеглица, од чега је 35 одсто деце, чека решавање свог статуса и да већина њих нема право на азил.

На седници владе је закључено да Грчка има мигрантски, а не избеглички проблем, који потпада под другачије критеријуме када је реч о добијању азила и да управо зато мора да се донесе закон којим ће проблем бити регулисан. Прецизирано је да он поред унутрашњих напора и законске регулативе захтева и интернационализацију на свим нивоима јер Грчка, како је то Мицотакис поручио са говорнице Генералне скупштине УН, „нема снаге да се више сама носи са проблемом миграције, хиљадама људи који незаконито улазе у земљу и ту остају”.

Тако ће већ у новембру неколико хиљада миграната и избеглица бити пребачено на копно, чиме ће се растеретити острва у Источном Егеју на којима су прихватни центри претрпани и нема услова за боравак људи током зимских месеци. Циљ је да се у камповима на копну до краја идуће године смести укупно 40.000 миграната и избеглица, за шта се убрзаним темпом припремају услови. После сусрета министра за заштиту грађана Михалиса Хрисохоидиса са председницима општина и области договорено је да се „терет” подели и придошлице равномерно расподеле.

На седници владе олучено је да сви они који немају услове за добијање азила или оних којима је он одбијен буду смештени у кампове затвореног типа како би се контролисало њихово кретање. Наиме, има неколико хиљада лица која су после одбијања азилантског захтева једноставно нестала, што значи да се крију на територији Грчке. Први пут ће се саставити прецизни спискови тих лица како би могла да буду враћена.

Такође, Мицотакис жели да ово питање буде стављено на дневни ред самита ЕУ средином октобра, а до тада нови закон о мигрантима и избеглицама мора да прође кроз грчки парламент.

Истовремено, убрзава се процес издавања азилантских папира за избеглице. Они који према националности имају ограничене или никакве услове услове за добијање азила, биће регистровани у року од три дана, а решење морају да добију најкасније за три месеца. Избеглице ће азил добијати у знатно краћем року.