среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Кад жртва вршњачког насиља постане најнаставник

Борко Петровић који предаје енглески језик у параћинској ОШ „Стеван Јаковљевић“ годинама је као млађи основац трпео ударце старијих ђака – узвратио није никад
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 26.09.2019. у 20:53
(Фото Приватна архива) Наставник Борко у учионици често дочекује госте из целог света

Никада неће заборавити парче меса како му виси са усне док га мајка ужурбано износи из школског дворишта и води на хирургију и ушивање. Само минут раније, тада осмогодишњак, Борко Петровић уживао је у игри са школском другарицом, а онда се појавио старији основац и, уз опаску да је то његова девојка, повредио га ударцем који му се дубоко урезао у памћење. То је, нажалост, био само почетак малтретирања које се наставило и наредних година до петог разреда, када га је, по савету породичног лекара, мајка пребацила у другу школу. Борко Петровић данас је наставник енглеског језика у ОШ „Стеван Јаковљевић“ у Параћину, и наједукатор Србије у 2017. години, који врло добро зна колико је тешко суочити се са вршњачким насиљем у школи.

Како прича за „Политику“, из школе у којој је годинама као дечак трпео насиље, мајка га је пребацила када га је ту у близини видела у подливима како лежи пребијен на асфалту. Ко га је тада напао, није видео. Сећа се само да су га пре тога позвали по имену и да су њих четворица, петорица били ситнији од њега. Управо то што је био један од најкрупнијих ђака у генерацији бола је очи старијим основцима који су га из дана у дан малтретирали. Он никада ни на кога није дигао руку.

Борко је имао ту несрећу да постане првак почетком деведесетих и сваки његов одлазак у школу од другог разреда био је мучан. Пет година је непрестано имао повишену температуру, нешто налик пробадању у стомаку и стално се разбољевао. Ни испитивања у београдској дечјој клиници у Тиршовој улици нису открила узрок. Једини закључак лекара био је да му се све то догађа на нервној бази и да је у непрестаној грозници због стреса. А једино га је доживљавао у школи. Никада нико од наставника и надлежних није реаговао, није било полицијског увиђаја.

Борко Петровић један од три кандидата који ће земљу представљати на светском такмичењу

–Једноставно, то су биле деведесете. И нико се није бавио вршњачким насиљем. Одједном је све престало како сам крочио у другу осмолетку „Стеван Јаковљевић”. И данас у својој 38. години сам у њој. Предајем енглески језик. Обожавам свој посао и никада више се у школи нисам суочио са насиљем, нити га приметио међу ученицима. Ни на једном одмору не седим у зборници. Једноставно посматрам ђаке. И прилазим сваком, чим посумњам да има неки проблем, да мало проћаскамо. А када сам дежурни наставник на великом одмору обиђем, за сваки случај, све улице око школе, где деца купују ужину. Једино ме брине што се данас вршњачко насиље преселило на интернет, а наставници то не могу да контролишу – истиче Петровић.

Удружење „Живојин Мишић” је Петровића прогласило за „Најбољег едукатора Србије” и ових дана је изабран за једног од три кандидата који ће земљу представљати на светском такмичењу најнаставника „Global Teacher Prize”, у борби за награду од милион долара.

Каже да се издигао из пакла који је проживео на почетку школе, не захваљујући поукама које је из тога извукао, већ добрим људима које је успут сретао. Веру у људе и живот дали су му учитељица која га је учила само у првом разреду, разредна, неколико професора са факултета, мајка и супруга. Постао је каратиста, али до данас никада никог није ударио, једноставно увек се концентрисао на лепшу страну живота. И далеко догурао.

Први у Србији се 2014. године изборио за дигиталну учионицу у осмолетки, па се на његовом часу целе наредне сезоне није појавио ниједан папирни уџбеник. Сам је саставио електронске лекције, па ђаке целе године енглески учи уз помоћ онлајн квизова, тестова, јутјуб записа и интернет презентација. Тврди да нити један његов час не наликује оним класичним предавањима и испитивањима какве је као ученик искусио. Често су то виртуелне дискусије које за своје основце организује са ђацима из целог света.

– Креирао сам виртуелне учионице на европској платформи „Едмодо”. Ту поставимо оглас да желимо да организујемо заједнички час са ђацима одређеног узраста из Аргентине, на пример, и заједно прелазимо лекцију о симпл паст тенсу, или дискутујемо о ђачким униформама. На енглеском наравно. Имамо много скајп лекција и повезивања са светским институцијама. Моји осмаци су, на пример, онлајн обишли музеј Томаса Едисона у Њу Џерзију, а кустос им је читао Теслино писмо Едисону и његов одговор. Гледали смо и највеће ископине диносауруса, како уживо археолози ваде фосиле. Можда и највећи утисак оставило је дружење са астронаутима који су се спремали за лет на Месец. Они су били у гостима код поморских биолога који траже најефикаснији начин пошумљавања корала. Кроз прозор подморнице прилепљене за дно мора, у којој биолози проводе и по месец дана ђаци су директно гледали астронауте како на морском дну, у условима најприближнијим оним на Месецу, изводе вежбу прве помоћи повређеном колеги – објашњава овај Параћинац.   

Доводи Тајланђане да заврше разред у Параћину

Борко Петровић своје ученике од 2005. води на Унескове кампове на Халкидикију где по недељу дана са вршњацима живе без струје и мобилних телефона. Годинама организује ђачке размене у којима, између осталог, у ОШ „Стеван Јаковљевић” доводи стране ученике да баш у Параћину заврше по један разред. У школској години за нама у одељењу је имао ученика са Тајланда и севера Италије, а у краће посете долазили су им и основци из Турске, Мексика и Русије. Италијански ђаци стижу им у посету већ у новембру, док ће аутобус са његовим ученицима, у узвратну посету, пут Напуља кренути наредног марта.


Коментари10
f01e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Свака част! Под таквим притиском, имати ВОЉУ и остати нормалан, издићи се изнад шљама и постати ЧОВЕК и, памтећи своје горко искуство и помагати деци, напор је надљудских размера.
Боро
Да је узвратио само једном, ал једном, и то први пут, сада не би могао да се хавли да је био жртва вршљачког насиња, јер би то исто насиље престало истог тренутка...насилници су јаки само док им не узвратиш, после тога су слабићи...и не учите децу да глуме мале Гандије, већ да се сваком насилнику супроставе часно и поштено!
Vranje
Moja učiteljica je onda trebala u ono vreme da dobije Nobelovu nagradu za najućiteljicu i vaspitača...
Vranje
Treba da se daju nastavnicima i profesorima odrešene ruke odnosno da smeju da biju nasilnike po školama, kao što je to bilo u neka prošla vremena pa neće biti toliko incidenata....Kako je to rešavala Milunka Trajković, moja sad već pokojna ućiteljica....zvonili su uši ceo dan od šamara...pa kad nije mogla sama onda je slala nasilnike svom suprugu koji je predavao u drugom odeljenju...ma bilo je divno...al evo vam demokratija i tolerancija...a i vi mediji ste postali strašni sa izveštavanjem...
Milutin Jovkovic
Требао је да узврати

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља