уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:58
53. БИТЕФ

​Бразилска уметност је под опсадом

У Бразилу је веома тешка ситуација зато што се наш нови председник, Болсонаро, односи према уметности тако што примењује цензуру, суочени смо с поновном диктатуром која се плаши културе, каже Лусијана Лара, кореограф
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 23.09.2019. у 20:50
Лусијана Лара (Фото: Лукас Брито)

Публика се позива да уђе на позорницу носећи маске направљене од папирних кеса. Од тог тренутка се, као социолошко искуство, дешава нека врста игре. Мешају се фикција и стварност и дело се полако открива, каже за „Политику” бразилска кореографкиња Лусијана Лара најављујући представу „О месу и бетону” у продукцији компаније „Анти статус кво”, која ће бити изведена вечерас од 20 сати у „Луци Београд” као девета премијера овогодишњег, 53. Битефа. Реч је о имерзивној плесној инсталацији. Неке слике сценског пазла „О месу и бетону” имају и убојито метафоричко значење, које сублимира, на најопштијем нивоу, распад савременог света. Такође, гола тела извођача у савременом бразилском контексту, који је политички ретроградан, представљају снажан позив на борбу против ауторитарног друштвеног уређења.

Прво гостовање на Балкану
– Ово је наше прво гостовање на Балкану и у Београду. Путовање у иностранство с нашим делима је увек прилика да проширимо нашу субјективност. Поврх тога, с обзиром на времена у којима тренутно живимо у Бразилу, за нас је привилегија да можемо да покажемо наш рад на фестивалима попут Битефа. Уметничка размена нам даје нови дах и од великог је значаја за путању наше трупе и за континуитет у нашем раду.Битеф је важно место за приказивање уметничких дела попут нашег. Како наша представа обухвата и елементе принципа социјалног експеримента, веома смо нестрпљиви и знатижељни да видимо како ће београдска публика реаговати на њу – каже Лусијана Лара.

– Представа „О месу и бетону” је део ширег уметничког истраживања које сам 2003. године покренула, а које испитује однос између тела и града. Почетна тачка ове уметничке истраге је спознаја да је светско становништво данас концентрисано у великим градовима и да метрополе представљају материјализацију нашег начина живота у друштву. То су парадокси који истовремено откривају и наше најдубље жеље и ограничења.

Ово дело бави се урбаним стањем човека и приступа му из угла материјалности ствари, али и недељиве природе појединца и колектива, простора и времена, тела и ума – каже Лусијана Лара.

Снага ове представе, по речима наше саговорнице, јесте у мешавини фикције и стварности. Не постоји начин, каже, да се она уради, а да се заиста не проживи. Овако изведена, представа се не своди на пуко посматрање или гледање и уважавање тела у простору, или на повезивање слика с идејама и концептима, нити на читање и разумевање метафора.

– Она је позив да се суочимо с оним што се догађа док и како се догађа, да се проживи емотивно искуство учествовањем у чулном тренутку. То је позив да се буде део представе, заправо, чак и ако мислите да не радите ништа или да само гледате. Ово је део нашег одговора на кризу представљања и на безбедну дистанцу коју неке позоришне и уметничке конвенције могу да направе, а за коју ми сматрамо да умањује доживљај – каже наша саговорница, коју смо замолили да нам укаже на специфичности нама мање познате бразилске позоришне, односно плесне сцене.

– Не би баш било могуће истински дефинисати специфичности бразилске позоришне или плесне сцене зато што је, баш као и наша земља и култура, област сценске уметности огромна и веома разнолика. У Бразилу је веома тешка ситуација зато што се наш нови председник, Болсонаро, односи према уметности тако што примењује цензуру, уметност је под опсадом, суочени смо с поновном диктатуром која се плаши културе. Нажалост, амазонска шума није једино што се уништава, наше министарство културе је изумрло, смањује средства и нема никакву политичку жељу да улаже у уметност и културу, те је будућност савремене уметности Бразила неизвесна. Без обзира на то, важно је рећи да бразилска савремена уметност и плес настављају да се развијају и да ће се супротставити свом снагом, присутан је снажан осећај заједништва међу уметницима у целој земљи. Тренутно постоји веома природна тежња у позоришту да се позабавимо сваком неправдом и друштвеним апсурдом који се дешавају под овом влашћу, другим речима, сцена се фокусира на друштвену и политичку драматургију.

 


Коментари1
4d487
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Brad
Вероватно не можемо директно да помогнемо у очувању амазонске прашуме али МОЖЕМО ДИРЕКТНО да помогнемо у очувању српског језика. Уби ме (сценски) "пазл"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља