уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36

Предмет који ђаци знају боље од наставника

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 22.09.2019. у 20:00
На радионицама и курсевима полазници стичу знања из програмирања, али и електронике, роботике и 3Д штампе, а најбољи постају „асистенти” у својим школама (Фо­тографије Кли­кер ИТ цен­тар за де­цу)

Када се у школи сусретну с физиком или хемијом, већини ђака су формуле и једињења о којима ће учити потпуна новост. Али, откако је у осмолетке уведена информатика, први пут се десило обрнуто: одмалена уроњени у свет смартфона и рачунара, ученици о том школском предмету често знају више од својих наставника. По свој прилици, тај јаз ће остати и ако се, сходно најавама, одређени облик информатичке едукације уведе и у ниже разреде основне школе.

Оваква ситуација додатно афирмише значај неформалног информатичког образовања. Кроз радионице и курсеве у специјализованим центрима изван школског система, прављењем једноставних апликација, игрица и сајтова, најмлађи полазници могу да своју „уроњеност” у дигиталну галаксију преточе у креативно знање и пре него што у петом разреду добију информатику. А за „старије” основце, који су већ добили тај предмет, неформално образовање је добра додатна припрема за упис у специјализована ИТ одељења у гимназијама и приватним средњим школама.

О томе сведочи и искуство Миомира Попескова, оснивача „Кликер ИТ центра за децу”, намењеног подучавању најмлађих програмерским вештинама. Он за наш лист каже да је неформално образовање увек имало важну улогу у образовном систему, при чему су информатика и нове технологије специфични зато што се јако брзо развијају, а квалитетни кадрови су изузетно тражени.

„Због тога се велики број наставника запошљава у технолошким компанијама, чиме се избор наставничког кадра сужава, а школски курикулум не прати адекватно развој едукативних платформи и дидактичких алата. Такође, ученици који добијају информатику су ’рођени’ у дигиталном добу и боље баратају компјутерима, таблетима, интернетом и одређеним програмима него старије генерације које морају да се додатно обучавају”, истиче Попесков.

Управо неформални курсеви могу да ублаже тај јаз између ђака као дигиталних урођеника и њихових наставника, који су попут дигиталних вагабунда. Да интересовање за такве курсеве не јењава, сведочи то што је наш саговорник са својим сарадницима за претходне четири године обучио више од 3.500 полазника из Србије, БиХ и Црне Горе узраста од пет до 16 година, а у току је пријављивање за нове радионице из програмирања, електронике, роботике и 3Д штампе. Истичући да су деца по природи знатижељна, он додаје да се њихова машта тешко обуздава када им се на креативан начин покаже како да изразе своја интересовања кроз израду видео-игрица, мобилних апликација или веб-сајтова.

„Велики број деце, када направи прву игрицу, одмах жели да прави нешто слично ономе што играју код куће. Онда морате да им објасните да те игре праве тимови од неколико стотина људи, радећи неколико месеци или година. И да им споменете да се то постепено вежба и учи, као што ни Роналдо није одмах заиграо фудбал онако како игра сада”, каже Попесков.

Ипак, мали креативци на радионицама могу да створе једноставније апликације које, на пример, обавештавају пацијента када мора да попије лек, сајтове за продају компјутерске опреме, игрице у којима се скупља пластични отпад и чисти океан, тродимензионалне пластичне моделе мостова, роботе подморнице... Многи од оних који прођу ове курсеве на часовима информатике у школи често од предметног наставника добијају закључене петице и статус „асистента”, помажући својим вршњацима у савладавању градива.

Истичући да су институције које пружају неформално образовање флексибилније и агилније у односу на школски систем, Попесков наводи да су оне заправо огледне средине за методе које с временом могу да се системски имплементирају и у школство.

„Можда је решење да се екстерно ангажују такве институције макар за овај ’прелазни’ период увођења информатике, јер је велики проблем ако ви у том првом контакту детета с материјом не успете да га заинтересујете. Тада је највероватније никада неће ни заволети”, закључује Попесков.

Новак Ђоковић на курсу роботике

Значај неформалног информатичког образовања препознала су и поједина министарства, невладине организације и приватне компаније. Међу њима је и Фондација „Новак Ђоковић”, као организатор дечјег кампа „Другаријада”, на којем „Кликер ИТ центар” већ три године спроводи ИТ радионице. Према речима Миомира Попескова, најбољи тенисер света је пре неколико дана обишао час роботике при овом кампу на Копаонику.


Коментари14
e54da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila
Ne razumem sta je problem sto deca uglavnom znaju samo igrice? Pa, deca su, i treba da se igraju. Makar na kompjuteru kad vise nemaju prilike da izadju u dvorista i na ulice da se igraju, kao sto su to radili njihovi profesori.
Aleksandra
Kvalitetan kadar u informatici jeste veoma trazen, ali je kod nas slabo placen. Dok u Americi u Engleskoj, osoba koja radi u IT zaradjuje oko 2,500 - 4,000 evra mesecno, u Srbiji zaradjuje oko 700 - 1000 evra. Prodajemo sebe kao jeftinu radnu snagu, a za IT sektor ne moramo toliko nisko da padnemo. Zato mnogi i odlaze u inostranstvo, gde ce zaradjivati tri puta vise.
Blagoje Krstic
U Srbiji kvalitetan IT kadar placa se 2000 do 3000 evra mesecno.
Препоручујем 10
vox populi
Nije tačno. Djeca se kompjuterima i ostalom opremom IT služi kao igračkom. Uglavnom ne znaju ni jedan od npr. korisničkih programa iz MS Office paketa (Word, Excell....), da ne pišem dalje (recimo AutoSAD). Nastavnici bi morali poznavati rad na računarima, pošto je masovna primjena krenula početkom 80-oh, dakle, pre oko 40 godina.
Mare
Ja bih baš rekao da je sve obrnuto. Današnja deca su se rodila uz računare i za njih je to sve obično i ne fascinira ih. Za razliku od generacija koje su odrastale 80-ih i 90-ih kada su personalni računari počeli da se pojavljuju, današnju decu uopšte ne interesuje kako računari rade jer to nije ništa novo. To što roditelji vide da je ovo trenutno dobro plaćena profesija, pa guraju svoju decu u programiranje umesto da se igraju je druga stvar.
Blagoje Krstic
Nije tacno da ucenici poznaju informatiku, ako neko koristi telefon i racunar da surfuje catuje igra igrice to ne znaci da on zna vise od profesora. Za vreme casova informatike upoznavace se sa korisnim alatima za organizacije dokumenata podataka pa i programirace za sto je potrebno poznavanje i matematike, tu ke ucenici videti da nista i ne znaju.
Boško
Blagoje, da li niste dobro pročitali tekst, ili ste se prepoznali u opisu profesora koji ne bi znao da pokaže učenicima kako da naprave mobilnu aplikaciju ili web prodavnicu? Kako MS Office programi pomažu razvoju algoritamskog razmišljanja, tj. da li je bolje nekome pokloniti jednu ribu ili ga naučiti da peca? Poenta je da deca nauče više od KORIŠĆENJA uređaja i nauče da RAZMIŠLJAJU na korektan i kreativan način. Lepo kaže: neformalno obrazovanje dopuna formalnom, a ne zamena. Odakle zabuna?
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља