субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Морала сам да се изборим за своје место

Жао ми је што на Катедри за новинарство на Факултету политичких наука не постоји ниједан предмет, макар и изборни, који би био посвећен спорту и коментарисању мечева и који би студентима приближио овај жанр, јер су спортске репортаже специфичне – каже Нина Колунџија, спортски новинар ТВ Прва
Аутор: Исидора Масниковићсубота, 21.09.2019. у 22:41
Нина Колунџија (Фотографије ТВ Прва/Александар Крстовић)

Нина Колунџија нас већ више од деценије информише о најважнијим спортским догађајима и резултатима, и када имамо разлог да на њих будемо поносни, али и онда када бисмо најрадије искључили ТВ пријемнике. Увек се труди да то саопшти на посебан начин, из неког свог угла и не либи се да изнесе свој став. Сматра да спортски извештаји не треба да буду само пуко изношење информација или преписивање резултат са терена.

Своју причу започиње о детињству и како је заволела спорт, одрастајући уз браћу близанце. Да би сви заједно отишли у парк, морала је прво да их сачека да одгледају утакмице. Зато ни не чуди што је већ од малих ногу све знала о спорту. Присећа се и чувене 1995, када се кошаркашка репрезентација Југославије вратила на европску сцену, у великом стилу и освојила златну медаљу. И нашу саговорницу је понела та еуфорија са трибина и од тада се посебно заинтересовала за овај спорт. Већ у средњој школи је знала да ће њен животни позив бити новинарство и зато се определила да студира ФПН. Имала је, признаје, тренутке када се премишљала. Али је љубав према новинарству, пре свега спортском, победила.

– Жао ми је што на катедри не постоји ниједан предмет, макар он био и изборни, који би био посвећен спортском новинарству и коментарисању мечева и који би студентима приближио овај жанр, јер су спортске репортаже специфичне – објашњава Колунџија.

Занат је испекла у некадашњој редакцији Б92. Родитељи су имали само једну молбу: да не почиње да ради док не заврши факултет. Страховали су да ће јој посао одвући пажњу са испита. Испунила им је ту жељу. У то време, колега са факултета је већ радио на сајту, а затим и на радију Б92. Захваљујући његовој препоруци, долази на праксу у ову медијску кућу на којој је остала до данас. Власници су се мењали, као и уредници, назив канала, али је она истрајавала и остала верна спортској редакцији.

Оно што је најлепши део овог посла, тврди, јесте то што јој је омогућио незаборавна путовања. Њен први службени пут је био на Мастер куп у Лондону 2011. Друштво јој је правио искуснији колега Милан Бошковић од којег је много научила. Следећи пут је сама ишла на тениски турнир у Мадриду и имала је велику трему, признаје нам.

– То је био најважнији спортски догађај на нашој телевизији, сви су са великим ишчекивањем пратили Новака Ђоковића. Тада сам урадила и ексклузивни интервју са Федерером. На овом задатку сам применила све оно што сам научила са претходног путовања – присећа се.

Светско првенство у кошарци 2014. године било је једно од њених најдужих и најузбудљивијих путовања у каријери. Нико није рачунао на успех наших репрезентативаца, међутим, они су све изненадили, па чак и Нину која је остала 18 дана у Мадриду, извештавајући. На срећу, као да је предосетила да ће се нашим кошаркашима посрећити, па је спаковала велики кофер.

– Била сам и новинар-извештач, и продуцент, и монтажер, и организатор. Иако се пут одужио, на крају сам била веома поносна, како на наш тим тако и на резултате свог рада. Ово првенство је било заиста специфично, јер је по расположењу и атмосфери подсећало на чувену 1995. Нико није рачунао на нас, а када смо започели елиминациону фазу, играли смо као у трансу. Тако смо се осећали и ми новинари... Ништа нам није било тешко, чак ни да у хали проведемо цео дан. То ми је био један од најлепших тренутака у каријери и нисам сигурна да ли ће се нешто слично икада поновити – са пуно емоција прича.

На својим путовањима сусретала је новинаре и из других земаља, неки су имали уз себе велики тим, попут Би-Би-Сија, а неки су, као колеге из Француске, све сами радили – и снимали, и извештавали, и монтирали... Када је одлазила на тениске турнире, сви су знали да долази из земље Новака Ђоковића и били су радознали да сазнају нешто више о њему и његовој породици. Занимљиво је, тврди, и да нашу кошаркашку репрезентацију увек прати велики број новинарских екипа, чак и када су хиљадама километара далеко.

– На тако великим догађајима сви смо као један тим и драго ми је што још увек постоји та новинарска солидарност – искрено каже.

И даље је у контакту са колегама који су некада радили на Б92, Владимиром Новаковићем, Јеленом Трајковић, Сашом Озмом, који су сада на Спорт клубу, а има и одличну сарадњу са Слободаном Шаренцем, Марином Шистов са РТС-а...

Занимљиво је да се данас велики број жена бави спортским новинарством, што није био случај када је Нина Колунџија започињала каријеру. Један од првих задатака на факултету, присећа се, био је да направи интервју са колегом новинарем. Она је желела да то буде спортска ТВ новинарка. Једва је пронашла саговорницу, Светлану Даниловић, која је такође дуго у овом послу. Данас са Нином Колунџијом у редакцији раде три колегинице и четворица колега, тако да је готово равноправна подела снага.

– Срећом, старије колеге ме нису гледале са неповерењем и није се дешавало да ми нису давали задатке само зато што сам женско. Наравно, мушкарци увек имају предност. Када сам долазила на овај интервју, застала сам поред једног кафића да видим какав је резултат меча Шпанија–Аргентина, и сви су ме у чуду гледали. Значи, још постоји мишљење у нашем друштву да спорт није за жене. Додуше, никад ми нико није отворено рекао да сумња у моје знање, али ми је требало времена да се изборим за своје место – каже.

Однедавно ради спортски сегмент у оквиру јутарњег програма ТВ Прва. И то доживљава као својеврсни изазов. Први пут у каријери мора да устане већ у четири ујутро како би све припремила. Труди се да се овој сегмент јутарњег разликује од класичних спортских вести, јер ову емисију не прате искључиво заљубљеници у спорт, већ сви гледаоци.

Син Лука има 20 месеци, често ноћу не спава и поверава нам да јој није увек лако да буде концентрисана на послу. Понекад успева да са њим одспава поподне и тако надомести ноћно неспавање. Током читавог дана, и када није у редакцији, прати спортске информације, утакмице.

– Волим да сам добро обавештена и припремљена, као и да изнесем свој утисак. Покушавам да све избалансирам, да нађем времена и за породицу и за спорт. Од како сам се породила, не стижем да се бавим јогом коју сам годинама вежбала. Повратак на посао ми је у почетку био тежак, не зато што сам се одвикла од радних навика, већ ми је било тешко да се одвојим од Луке. Али машинерија на послу ме је брзо ухватила под своје – дели са нама своје емоције.

Наша саговорница сматра да колико год се брзо развијале нове технологије и друштвене мреже, преноси спортских догађаја ће увек бити гледани и актуелни. Према њеном мишљењу, неопходно је да се пронађе неки нови угао извештавања, да се информације не преписују, да то не буде оно што смо већ прочитали на сајтовима.

– Смета ми површност и новинарство које се своди на преношење информација ко је шта објавио на својим друштвеним профилима. И на томе се завршава истраживачко новинарство. Сада је најважније да ли је нешто „кликтабилно”, а не да ли је то што објављујемо проверена и тачна вест – критички размишља.

И за крај нам открива да ју је америчка амбасада кандидовала за студијско путовање – „Глобал спорт менторинг програм”, намењен женама у спорту, тако да је једно време током јесени неће бити на малом екрану. Биће једна од 17 жена из целог света која ће учествовати у овом шестонедељном програму. Две недеље ће провести у Вашингтону, једну у Лос Анђелесу и три у Њујорку.

– То је велика ствар која ми се дешава ове године, и срећна сам што ме је подржала и редакција. Врло је могуће да ћу одатле донети и неке лепе репортаже – каже за крај.

Ужасавају ме наслови по таблоидима

Нина Колунџија је пре неколико дана завршила на свим друштвеним мрежама. Најавила је фудбалску утакмицу Србија–Луксембург речима: „А сада они од којих ретко кад шта очекујемо и који нас по правилу разочарају”. То је имало велики број прегледа по друштвеним мрежама.

– Нисам претпоставила да ће ова реченица изазвати такву реакцију. Али, и то је мој став. Трудим се да не прелазим границу доброг укуса. Нисам никога увредила али нисам рекла ни неистину. Увек покушавам да нађем меру и да не користим сензационалистичке најаве у стилу – „нећете веровати шта је неко урадио или рекао”. Овакви наслови по таблоидима ме ужасавају. Наслови су се променили од времена када смо ми учили новинарство – закључује Колунџија.


Коментари1
8df35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Bravo Nina, samo napred...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља