четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
КАКО БИСМО РЕКЛИ (РЕЧНИК ТОРОНТА)

Абортус или глобално хлађење

Затекох Марконија у групи људи на протесту против глобалног загревања са транспарентом изнад главе: „Стоп абортусу”. Махао је њиме као да диже устанак. „Можда си погрешио протест”, упитах га. Погледао је у транспарент. „Ах то, замолила ме је комшиница да уместо ње протестујем. Она има осамдесет седам година и данас, нажалост, има костобољу”. Онда је окренуо другу страну транспарента са натписом: Доста са глобалним хлађењем
Аутор: Миодраг Топићнедеља, 15.09.2019. у 16:36
(Фотографије Пиксабеј)

Торонто, град у коме живим, изговарамо Тороно. Тороно има свој речник, ферисвил, свој карусел речи. Када се речи заврте, претворе се у слике калеидоскопа. Слике од слова.

Овог пута Маркони је саставио неколико њих.

SUGER LOLIPOPS – ШЕЋЕРЛЕМЕ

Имам година, оволико. Рекоше, рођендан ти је данас. Лепо су ме обукли у оно што не волим да носим. Како си згодан само да знаш, говорили су они који су донели пакетиће увијене у шарене папире. Сви су узбуђени, весели, шале се, све им је смешно, као да су они слављеници.

На столу торта и у њу пободене шарене шећерлеме.

Нисам их грицнуо јер су ми рекли да су то рођенданске свећице. Док их будеш гасио пожели нешто, а онда ћемо ти извући уши да порастеш велики. Мислим да сам тада, а и касније, без жеља гасио шећерлеме. Нисам желео да ме вуку за уши да бих био велики.

Али порастао сам.

И ја и уши. (Чини ми се да су оне наставиле да то раде за разлику од осталих делова у мојој својини.) Понекад из сећања искрсну шећерлемне свећице, затрепере у мрклој ноћи. Тада се построје у ред да ми предају рапорт.

GLOBAL WARMING - ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ

Затекох Марконија у групи људи испред „Сити хола”, на протесту против глобалног загревања са транспарентом изнад главе: Стоп абортусу.

Махао је њиме као да диже устанак.

Можда си погрешио протест, упитах га.

Погледао је у транспарент.

Ах то, замолила ме је комшиница да уместо ње протестујем.

Она има осамдесет седам година и данас, нажалост, има костобољу. Онда је окренуо другу страну транспарента са натписом: Доста са глобалним хлађењем.

Објаснио је овако: сваке године ми је све хладније и хладније. У стану 21 степен, има их толико. Проверавам ја њихово бројно стање, али као да сваки трећи од њих потајно ради на глобалном хлађењу. Шта је ово, брате?

Рекао бих да чашица Јамазакија има више степени од оних твојих у стану, одговорих. Да проверимо? Па може, да проверимо. Хајдемо онда одавде, смрзох се.

COFFEE AT NOON - ПОДНЕВНА КАФА

Подне је. Није неко време за другу кафу. У кухињи се жена врзма око шпорета

(супа, кромпири, рерна укључена). Жури да ручак буде на столу у уобичајено време.

Могу ли сада да скувам кафу, питам.

А зашто мене питаш?

То, са акцентом на мене, звучало је као да је требало да питам неког другог.

Узмем телефон, укуцам бројеве телефона моје кћерке: добар дан сине, кажем.

Она се обрадова, али упита зашто зовем. Могу ли скувам кафу, упитах.

Боже тата...

Онда је жена започела са испитивањем, онако у полицијском маниру. Увежбано.

Зашто сам звао неког другог?

Кажем, није неко други него кћерка.

А поготово не њу, знаш да је на послу. Може да помисли да ми се нешто догодило.

Не сећам се каквих је још ту било речи, али скувах ту другу кафу, (у присуству поменутог државног органа).

Јесте, можда је мало повукла мирис першуна, али попио сам је. Онако, под морање. Да сам окренуо шољу и погледао у соц од кафе на дну, видео бих: Богами, ево ти, велико срце на женској страни. Убоди жељу.

Али нисам окренуо шољу, нисам видео срце у њој. Довољно је било кафених жеља, за данас.

COCTAIL BAR - КОКТЕЛ БАР

Ево, жена му је у другом стању а он јој прича о Лени. Још, каже, како обожава Лену, претходно загрли жену, пољуби је и - одох да се видим с пријатељем.

Са пријатељем, а? Па шта је то сестро? Чему то води?

Ето и јуче су га тамо видели. Испијао је кафу, можеш мислити. Знаш мене, да сам ја у другом стању, не бих се у инат породила.

„ЛЕНА”, коктел бар – Маркони и ја седимо окренути ка великом стакленом зиду у улици Јонг. Оно што се види кроз излог, тих педесетак метара улице је само промил дужине, те најдуже, најпрометније улице у граду. (Пре промене статуса, и најдуже улице на свету.) Но свакако има више промила него од ових наших алкохолних, после попијених чашица монтенегра-нешто са укусом Италије, кампаро-амаро.

Излог - као покретна позорница марионетског позоришта на којој неко пристрастан, одозго вуче конце глумаца, пролазника. Занесени својим улогама, тек понеко од њих се сети да постоји и гледалиште, и погледа у нас, поштовану публику.

Не, не желимо да их гађамо јајима, због тога.

Само се окренемо шестоугаоном бару са светлећом кулом и алкохолном ризницом око ње.

Испред, у крупном плану неодољив барменов осмех: Рођени моји, још по један монтенегро?

Подигнемо палчеве у знак одобравања. Кад приђе столу правимо селфи. Са монтенегром у рукама, наравно. Маркони петља око телефона, куца поруку и шаље селфи. Вратио се одговор. Чита га лагано: како вам селфи пада на памет - жена се порађа.

Устаје, хвата ме за руку. Додаје шешир. Хајде, хајде, плати брзо. Зови такси. Хајде брате, уради нешто, па жена ће ти се породити. Мој Маркони је веома добар организатор. Шта бих ја без њега.

RECYCLING – РЕЦИКЛАЖА - АУТОФАГИЈА

Шта радим? Рециклирам се. Сигурно си помислио да сам се напокон запослио у „Plastic Recycling Company” или у некој од компанија за рециклажу у Торонту, после онога што ми је супруга поручила, такорећи ултиматно: Маркони, више не могу да те гледам таквог, сав си се улоптао, панталоне ти секу гузицу, мораш да се бавиш рециклажом, или пакујем кофере после четрдесет година брака и одох код моје мајке. Добро не баш код ње, али разумеш шта хоћу да кажем.

То ми је он испричао, када сам га позвао да дође на јагњетину са ражња следеће суботе.

Знаш, наставио је, оно око аутофагије, гладујеш, грицкаш самог себе, па кад ћелије схвате да је ђаво однео шалу, започну акцију чишћење оног ћелијско-паразитског отпада које си са жаром једног филателисте годинама прикупљао.

Тада, та унутарња чистота, твоју ауру обоји бојом наранџе а ти добијеш пристојнији облик. Ето, сад да знаш како ми је. А јагњетина, кажеш? У суботу? Хм, мислиш ли да би се то уклопило у мој програм рецикилаже?

Па наравно, шта друго, одговорих му. Онда рачунај на моју помоћ око тог посла.

Те суботе, Марконијева жена веома сретна, обигравала је око њега, саопштавајући му вест: Невреме праћено грȃдом, одложило је планирану јагњећу рециклажу.

У парку уз језеро, на стаблима су плочице са латинским именом и фамилијом којима припадају. Ја не знам моје име али засигурно је записано у неким књигама.

Кад, из камена на рубу језера, изникнеш а ни сам не знаш како ти је то уопште успело, можеш да будеш поносан на себе.

Ја јесам. Ветар ми одреди стас, а зими, уместо лишћа, ледени кристали распу светлост уместо сенки на воду. Нисам усамљен јер разумем језике ветра и воде.

Понекад са мном неко направи селфи, откине лист да се увери да нисам made in China.

Нека. Бићу задовољно ако се неко изненади што ме, можда, догодине није затекао на овом месту. Тај неко је запамтио да сам постојало, из неког разлога баш на том камену.

HORIZON - ХОРИЗОНТ

Неко, пре него што запевају трећи петлови, затегне хоризонт као да земља није округла. И тада помислим да је можда баш и равна, овако гледајући изнад ових столица на плажи, као Бачка, Банат и онај део рузмаринског Срема.

Шта бих ја без тих трећих петлова.

Не видим у чему је проблем.

Ни јаребица нема јареба а ни ја, галеб - галебицу.

Миодраг Топић, Торонто


Коментари5
24a91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Crnogorčeviç
Toronto ili Torono je jedan od naj lepših gradova na svetu! Tu nikada ne može da ti bude dosadno, čak i kad si stariji... Izgovor Jang strit je pravian izgovor..
Nebojša Joveljić
Najduža i najprometnija ulica u Toronto je Yonge Street. Ime te ulice se izgovara kao Jang, a ne kao Jong kao što je navedeno u tekstu ovog članka.
Ukratko
Neki ljudi se stvarno pate u drugim zemljama. Onda je i nasim domacim malo lakse, "dobro je da ne odoh". Da u drugim zemljama ne valja, svi bi se vratili. Ali ne vracaju se, cak ni ovi kojima je dosadno. Samo dodju na godisnji, pa opet otrce nazad.
Postedite nas....
Auuuu ... pa di li je zivot u Toronu ovoliko dosadan...?
dzordz
zanimljivo i originalno, kao i uvek. ocekujem nastavak

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља