уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Пупинови успеси у Сен Жермену

среда, 11.09.2019. у 11:04
(Фото Википедија)

Тачно пре сто година, 10. септембра 1919. године, у француском граду Сен Жермену  потписан је други мировни уговор сила победница  са једном од поражених страна у Првом светском рату – бившом чланицом централног пакта –  Аустријом. То је био један од неколико закључених мировних споразума који се воде под заједничким називом  – Париска мировна конференција (почела 18. јануара 1919). Ту су се одређивале границе новоустановљених држава у Европи и свету, па тако и наше такозване Версајске Југославије.

Тада је први пут од стране велике тројке (Вудро Вилсон, Дејвид Лојд Џорџ, Жорж Клемансо) позвана делегација Краљевине СХС (будуће Југославије) да изнесе своје ставове поводом питања граница према Аустрији и Италији, а и поводом питања плаћања ратне одштете. Нас је чекала велика борба за утврђивање граница наше нове земље, јер нисмо имали усклађене границе ни са једном суседном државом, осим са Грчком. Наша делегација  је била састављена од еминентних стручњака, врсних дипломата и политичара као што су на пример Слободан Јовановић, Јован Цвијић, Анте Трумбић, Никола Пашић, Андрија Радовић, Јован Жујевић, Павле Поповић, Јосип Смодлака, генерал Петар Пешић, Милан Грал. Ослањали смо се на велику помоћ и подршку нашег великог савезника из тог рата – Француску. Али то није било довољно јер су територијалне претензије суседних држава такође биле велике, а неке од њих су биле и чланице сила Антанте то јест савезнице у рату, као на пример Краљевина Италија и Румунија. Прва је хтела читаву јадранску обалу за себе са комплетном Истром и Далмацијом позивајући се на Лондонски уговор из 1915. године закључен са Енглеском и Француском, а друга читав Банат. Хрвати Трумбић и Смодлака решавали су проблематику Истре и Далмације, а словеначки делегати Жолгер и Рибарж су као експерти били задужени за границу Словеније према Аустрији. Међутим, због њихових нереалних и непопустљивих захтева око територија преговори се нису померали са мртве тачке. Италијански преговарачи Виторио Орландо и Сонини дрско су се позивали на закључке Лондонског уговора из 1915. године и захтевали од Француза и Енглеза да им дају договорено то јест Истру, Далмацију и Блед. Велика тројка попушта пред италијанским захтевима и наговарају председника Вилсона да потпише записник, али тада на сцену ступа наш чувени научник Михајло Пупин приказујући склоност ка дипломатији и способност врсног преговарача.

У разговору са председником Вилсоном, и својим поднетим експозеом (извештајем) он је успео да утиче на председника Вилсона да промени одлуку и да повуче потпис  са записника. После тог догађаја одлучено је од стране комисија да ће Блед и бледска котлина, затим читава Далмација без Истре, без једног дела словеначког приморја, острва Палагруже, Ластова и града Задра припасти Краљевини СХС. Такође су градови Пула, Ријека и Трст проглашени за слободне међународне луке.

Тако је Пупин као први велики Југословен дао велики допринос у утврђивању територијалне целовитости те новостворене Версајске Југославије – несуђене државе јужнословенских народа. Треба истаћи да је имао великих доприноса и око утврђивања границе према Румунији и око борбе за признавање права Македонаца као народа придржавајући се Вилсоновог начела равноправности између великих и малих народа. Због тога би требало у свим данашњим државама које се настале после распада потоње Југославије (СФРЈ) да се подигне по један споменик овако великом човеку који се пре сто година изборио за њихово постојање као признатих народа у свету.

Миомир Гарашанин,
Београд


Коментари11
0093c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dikan
Prestanite , molim vas, sa mitomanijom I lovackim pricama. Srbija je satrvena I porazena u I sv. ratu. Niko je nista nije pitao. Nije ni odlucivala u pariskim mirovnim pregovorima. Jugoslaviju , I jednu I drugu, su stvorile velike zapadne sile, kao branu Rusiji (SSSR-u). Srbiji su stavili tegove oko nogu. Kakav Pupin...
Драган П.
tja: Српска војска није ни самостално, ни на своју руку упала у Војводину, већ као део савезничке војске под командом Франше Д'Епереа, а на основу Београдског примирја потписаног 13.11.1918, дакле након капитулације А-У. Потписници су били са савезничке стране Живојин Мишић и генерал Пол Анри, а са мађарске Бела Линдер. Тачно је одређена демаркациона линија до које савезничке (и српске) трупе могу да уђу у Угарску. По томе, српска војска је ушла све до Печуја. Није ту било никаквог изненађења.
Препоручујем 1
tja
U vreme kad me je ta tema zanimala, u jednoj stranoj biblioteci prelistavao sam sva dokumenta o mirovnim ugovorima u Sen Zermenu u vezi sa Srbijom. Secam se dobro da su saveznici bili vrlo iznenadeni kad su culi da su srpska i rumunska vojska upale u Vojvodinu. Pozvali su i jednu i drugu delegaciju da objasne svoje postupke i svakoj dali za to samo 15 minuta vremena. Licno mislim da je uloga Pupina u srpskim pricama preuvelicana, znajuci da politicari ne mare mnogo za misljenja slabih.
Препоручујем 3
Sotir Gardačić
Austrija je trebala da dobije pola Slovenije i celo Zagorje, Italija drugu polovinu Slovenije i deo Dalmacije, a Mađarska Slavoniju. Ovim austrijski i mađarski revizonisti bi bili ućutkani a u Italiji Musolini nikad se ne bi pojavio. Srbija je trebala da se drži Londonskog ugovora.
tja
Ako autoru to nije veliki problem, zamolio bih ga da u jednom dodatnom komentaru ovde kaze koji je izvor ove price i izvor podataka pomenutih u njoj. Ovu pricu prvi put cujem. Cuo sam ranije nekoliko drugih usmenih prica od ljudi koji su ih culi od nekih drugih. Zvucale su patriotski ali nisu delovale uverljivo, kao sto i ljudi koji su ih pricali nisu bili uverljivi.
Нада Ласкер
Камо асреће да су Италијанима дали Блед и Далмацију, лакше би се данас дисало.
Леон Давидович
Сви ти резултати тада успешних људи поништени су деведесетих и то данас више ништа не вреди и само је тај догађај јесдна епизода из историје.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља