уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ФИЛАТЕЛИЈА

Сто четрдесет година од успостављања дипломатских односа Србије и Турске

Ванредно издање у оптицају од 27. августа 2019. садржи марку номиналне вредности 74 динара, ФДЦ коверат и жиг, а штампано је у тиражу од 25.000 примерака.
понедељак, 09.09.2019. у 20:00
(Фотографије Пошта Србије)

Године 1879. Кнежевина Србија и Турска званично су успоставиле дипломатске односе. Још је кнез Милош двадесетих година 19. века општио са Портом преко депутација, а стицањем аутономије Србија добија право да шаље представника (капућехаја) у Цариград. За првог српског капућехају именован је Јован Антић. Српска агенција у Цариграду је 1869. претворена у дипломатско заступништво, а након што је Србија стекла независност (на Берлинском конгресу 1878) подигнуто је на ранг посланстава. Први представник независне Србије у Цариграду био је дипломата и политичар Филип Христић (1819–1905). Успоставом бољих односа Турска је за посланика у Београд послала Јусуф Зија Пашу 1886. Србија је потом отворила генералне конзулате на југу у Солуну и Скопљу и конзулате у Битољу, Приштини и Серу.

Због сталних конфликата на Балкану, Краљевина Србија, у савезништву са Бугарском, Грчком и Црном Гором, ушла је 1912. у Први балкански рат, завршен конференцијом у Лондону 1913. и напуштањем Балкана од стране Турске. После Првог светског рата, због грчко-турског рата и непотписаних међународних уговора, одложено је обнављање дипломатских односа на највишем нивоу.

Југославија је 1926. именовала Тихомира Поповића за посланика у Цариграду, док је Турска 1925. за посланика у Београду послала Јусуф Хикмет Беја. Међународни односи Краљевине Југославије и Републике Турске били су у сталном успону. Формиран је Балкански пакт 1934, заједно са Румунијом и Грчком, који су иницирали краљ Александар и Кемал Ататурк. Напредак политичких односа допринео је да се дипломатска представништва 1939. подигну на ранг амбасада. Први амбасадор Југославије у Турској био је Илија Шуменковић (1884–1962), а турски амбасадор у Београду Тефик Камил Коперлер.

Последњих 80 година дипломатски односи две земље и поред ратова нису престајали. После Другог светског рата, у време када је Југославија била изолована од стране социјалистичких земаља, дошло је до стварања новог Балканског пакта 1952–1954. заједно са Грчком и Турском. У новом веку односи су поново у узлазној путањи и постају све бољи и успешнији како на политичком тако и на привредном, економском и културном плану.

Стручна сарадња: мр Драгош Петровић, историчар, Архив Југославије, Београд и Татијана Карановић, кустос, Музеј Понишавља Пирот.

Уметничка обрада марке: Надежда Скочајић, академски графичар.


Коментари4
6bd1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не знам шта је горе, да ли саботажа, а ако то није у питању, онда се морамо забринути за интелектуалну вредност тих стручњака који су радили на тој поштанској марц(к)и. И поставља се питање, зар нико ништа више не контролише у Србији ? Раније, каква год је била СФРЈ, била је позната у свету по изузетно лепим поштанским маркама, без обзира да ли су биле штампане код тадашње нар. банке или у иностранству. Наш деда, у дирекцији српске краљевске поште су окреће у својој фијоци у Јиндриховицама.
Marko Lopušina
Lepa priča. Danas u Turskoj živi oko 400.000 ljudi sa srpskih prostora. To su Turci, Muslimani, Sandžaklije, Bošnjaci i svi govore u svojim domovima srpski jezik. Ima 40.000 ljudi sa srpskim pasošom. U Ankari živi 80 Srba, u Istanbulu čak 100.000 naših ljudi. Dvadeset sportiska su naši iz Srbije, a još desetak su Turci srpskih korena U Turskoj imamo Beogradsku kapiju, Beogradsku šumu i srpsko groblje. Mnogi trgovci na najvećem bazaru Kapali čarššiji govore srpski. Turci našu zemlju zovu Serbistan. Sve to doprinosi da se osećamo tamo kao kod kuće.
Zoran Markovic
Na marci pise: "Сто четрдесет година од успостављања дипломатских односа Републике Србије и Републике Турске". Pre 140 godina ni Srbija, ni Turska, nisu bile republike. Da je napisano kao u naslovu clanka "... Srbije i Turske", to bi bilo u redu. Ovako je krajnje netacno i zbunjujuce. Da li je ijedan istoricar konsultovan pri izradi marke?
dr Slobodan Devic
Ja ne znam da li je to bila namerna sabotaza ili je nasa svest toliko potonula pa kao i nase "komsije" istoriju pocinjemo da racunamo od 1991-e?
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља