среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:05

Фотографије, графике и подморнице у КЦБ

Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 05.09.2019. у 12:42
Надежда Петровић слика Везиров мост на Белом Дриму, 24. 5. 1913. (Фото: Милош Коларж)

У Културном центру Београда вечерас ће у 20 сати, у већ традиционалном месечном термину, бити отворене три изложбе у три простора.

У Галерији „Артгет” пред публиком је ауторски пројекат Милене Марјановић, у којем је обједињено стваралаштво три високообразоване жене – свака са својим мотивом да се лати фото-апарата и свака са својим углом гледања на живот пред рат и у току рата, а под насловом „У земљи кипућег меса: Мери И. Дарам, Надежда Петровић и Катарина К. Штурценегер”. Антрополошкињу, Енглескињу Мери Идит Дарам највише занимају балкански обичаји, мада није пренебрегла ни војне припреме за ослобођење од Турака које доводе до објаве рата Османском царству 1912. и избијања Првог балканског рата. Као сликарку и патриоткињу, Српкињу Надежду Петровић, поред снимања портрета чланова породице и пријатеља, и војника, интересују и пејзажи које не стиже да слика у мантилу добровољне болничарке. Учитељица, Швајцаркиња Катарина Клара Штурценегер управо преко фотографије, којом је почела да се бави на фронту где је стигла с мисијом Црвеног крста још у време балканских ратова, а остала и прве две године Првог светског рата, себи отвара врата публицистике. Фотографска грађа потиче из Баварске државне библиотеке у Минхену, Краљевског антрополошког института у Лондону, Народне библиотеке Србије у Београду, Војног музеја у Београду и приватне колекције Милоша Коларжа.

Под насловом „Шта је графика данас”, у Ликовној галерији, а у избору Љиљане Ћинкул, налазиће се гостујућа изложба, једна од поставки поводом обележавања седамдесет година постојања Графичког колектива. Уметници чији су радови приказани су: Славица Драгосавац, Владимир Милановић, Јелена Средановић и Маја Симић. У знаку различитих културних, естетских па и традицијских стандарда који управо егзистирају у визуелним уметностима, на питање „Шта је графика данас?” стижу најразличитији одговори који знатно проширују постојеће појмове у једном новом лексикону штампарства и графике…

Идеја је да се избором радова и поставком у галерији сугерише утисак амбијента и ситуације у графици у 21. веку. Поменути уметници промовишу савремене приступе графичкој уметности, а њихови радови указују на продукцијске могућности данашње штампе.

У простору „Подрума” представља се немачки уметник Карстен Конрад, самосталном поставком под називом „Подморнице и турботорњеви”. Реч је о радовима из Конрадове најновије продукције чије су форме истовремено дословне и метафоричке, али причају о времену у којем живимо. Последњих тридесетак година Карстен Конрад за реализацију својих радова користи углавном половне ствари које налази на бувљим пијацама, отпадима или улицама, и то широм света. С обзиром на то да га највише занима простор и архитектура, он сваки пројекат почиње истраживањем урбаног наслеђа одређеног града, а у случају Београда то је српски модернизам двадесетих година прошлог века и послератни Нови Београд. Његови радови налазе се у колекцији Октобарског салона и колекцији Музеја савремене уметности у Београду, где је излагао.


Коментари3
18e63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
@Dusan T. Nije istina da je “antropološkinja”, kao naziv za ženu koja se bavi antropologijom, čisti kroatizam. Ta riječ se odavno odomaćila u Srbiji i često se upotrebljava u štampi. Evo nekoliko primjera. in4s.net: “Preminula Zagorka Golubović, prva antropološkinja beogradskog Univerziteta”. Vreme, broj 1432: “Antropološkinja dr Jelena Vasiljević, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju”. 021.rs: “Novosadjanka Maria Vivod, profesorica francuskog jezika i antropološkinja”.
Ostroilo
Dusanov most i - Skoplje - srpski carski grad!
Dusan T
Citao sam clanak dok nisam naisao na "Антрополошкињу". Mislim da bi autorka trebala da predje u neke hrvatske novine, ako vec pise novohrvatski. Ja ne razumem ovu rec, a verovatno ne bih razumeo ni ostatak clanka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља