четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Џиновска корњача можда крије тајну лека за рак

Велика галапагос корњача, последња од своје врсте, са својим ДНК доприноси науци више него што смо могли и претпоставити
среда, 04.09.2019. у 21:09
(Фото Пиксабеј)

Генетска анализа ДНК Усамљеног Џорџа, галапагос корњаче која је доживела најстарију доб, заједно са другим анализама гена исте врсте (која може живети око 100 година) показује да имају велики број генетских варијабли и варијанти које су у вези са „поправком” ДНК, имунолошким реаговањем, супресијом рака и осталим карактеристикама које други кичмењаци немају.

Како пише „Сајенс дејли”, а преноси „Спутњик”– остаци џиновских корњача и даље научницима откривају тајне те врсте и одговор на питање – зашто су могли да живе тако дуго. У истраживању учествују Универзитет Јејл, Универзитет Овиједо иза Шпаније, Галапагос Конзерванс и Галапагос национални парк.

Резултати анализе објављени су у научном магазину „Нејчер еколоџи & еволушен”.

„Усамљени Џорџ нас из смрти учи о животу”, каже Адалгиса „Жизела” Кацоне, истраживач са Јејла и један од аутора истраживања.

Управо је она 2010. године почела да секвенцира његов ген, последње јединке врсте формалног назива цхелоноидис абингдонии, како би истражила еволуцију корњача на Галапагосу. Карлос Лопез-Отин, из Овиједа у Шпанији, анализирао је податке како би видео које и какве генетске варијабле омогућавају такву дуговечност.

„До сада смо лоцирали девет ознака старења, а након истраживања више од 500 узорака гена према тој класификацији, нашли смо врло интересантне варијанте које потенцијално утичу на шест од девет тих карактеристика код големих корњача, што отвара нова врата у истраживању старења и код људи”, каже Лопез-Отин.

Како „Спутњик” преноси, џиновске корњаче и људи деле више од 90 одсто ДНК, а професор Бехерегараy, један од коаутора истраживања, каже да управо разлике чине поређење интересантним.

„Неки од тих гена нису дуплирани код људи, али јесу код корњача, а неки имају чак три копије неког гена”, каже Бехерегараy и додаје да „знамо да дуплирање гена утиче на функцију тих гена”.

Надају се да ће моћи да их реплицирају у лабораторији, преноси хрватски „Експрес“.

„Можда је управо у тим генима цака и тајна у њиховим дуготрајним и врло здравим животима“, каже Бехерегараy.

Џиновске корњаче могу оболети од рака, али, заједно са још неким рептилима, веома ретко обољевају од карцинома било које врсте.

„Рак је у вези са током деоба ћелија. Када се ћелија дели, ДНК евентуално направи грешку, а велике корњаче су на неки начин ’научиле‘ како то да се спречи, или максимално умањи”, каже он.

„И сада имамо листу потенцијалних гена које морамо даље проучавати и довести у везу са људима”, објашњава Бехерегараy.

Међутим, иако је истраживање дефинитивно важно за човека, помоћи ће и заштити џиновских корњача.

Шест врста критично је угрожено, три је угрожено, три рањиво, а једна, можда чак и две врсте – су изумрле. Тако је и велики Усамљени Џорџ био последњи примерак своје врсте.


Коментари0
fcd57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља