понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:55
КО ЧУВА ПРЕДСЕДНИКЕ

Путина чува ФСО, Тајна служба Трампа, а Си Ђинпинга Биро гарде

Циљ обуке припадника америчке службе која обезбеђује председника државе је да се не понови најгори тренутак у њеној историји – убиство Кенедија
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 25.08.2019. у 21:00
Биро гарде брине о безбедности кинеског председника (Фото EPA-EFE/Roman Pilipey)

Председник Русије Владимир Путин је у интервјуу америчком редитељу Оливеру Стоуну потврдио да је често био мета атентатора и да је својевремено савет потражио од кубанског лидера Фидела Кастра, познатог по томе што је преживео на стотине атентата. Кастро му је одговорио да је жив искључиво зато што се увек лично бавио питањем сопствене безбедности.

Чини се да је Путин и сам то веома добро знао, јер је само 11 дана након што је дошао на чело државе за шефа Федералне службе обезбеђења (ФСО) поставио свог старог саборца из безбедносних структура родног Санкт Петербурга Јевгенија Мурова. Када је овај 2016. oтишао у пензију, наследио га је заменик, Московљанин Дмитриј Кочњев. Поред председника, ФСО чува и судије, званичнике, као и објекте попут Кремља и Државне думе. Овој служби, која је некада била Девети директорат КГБ-а, припадају и најбољи снајперисти који по крововима Кремља и других зграда обезбеђују догађаје, попут чувених парада на Црвеном тргу.

Тајност им је у опису посла па ником не морају да објашњавају зашто џи-пи-ес уређаји „полуде” када се нађу у близини руског председника. Медији нагађају да служба омета сигнале сателита да би спречила нападе дроном. Ометање се не врши само у Кремљу, већ и кад Путин некуд путује. Приликом посете Керчком мореузу 2016. уређаји на усидреним бродовима одједном су показивали као да се налазе на аеродрому у Симферопољу, 200 километара даље.

Шефа Беле куће чувају припадници Тајне службе која припада Министарству унутрашње безбедности. Они брину за безбедност председника, потпредседника и чланова њихових породица, о страним државницима током посете САД и најважнијим изборним кандидатима.

Током интензивне обуке сви агенти и официри морају да науче специјални курс „заштитничке вожње” аутомобила. Још је сложенији курс за мотоциклисте који на двоточкашима иду у пратњи лимузина, а морају да знају и да возе и бицикл, теренска возила, па чак и возила за голф. На полигону за тестирање у Мериленду вежбају на две врсте ивичњака, јер нису у свим земљама исти.

Ипак, ни после пет дана обуке нису потпуно спремни да седну за волан скоро десет тона тешке блиндиране председничке лимузине, познате као „кадилак 1” или „звер”. Следи нови петодневни курс вожње који положи само 60 одсто кандидата.

(Фото EPA/Yuri kochetkov)

Комплетна обука има за циљ да се не понови најгори тренутак у историји службе: 22. новембар 1963. када је снајпериста у Даласу убио председника Џона Ф. Кенедија док се возио у свом отвореном кабриолету.

Ова катастрофа се проучава данима како се не би поновиле кардиналне грешке: путања поворке не сме да се зна унапред, морају да се испразне зграде с којих би атентатор имао чист простор да пуца и слично. Кенеди је иначе тражио да се кров кабриолета скине и да агенти не буду иза у њега у аутомобилу. Тај случај је показао да председник може бити безбедан само онолико колико сам дозволи, јер телохранитељи могу да га посаветују шта је најбезбедније за њега, али не и да му нареде.

Један од највећих изазова за службу било је чување Барака Обаме, јер је на уобичајене проблеме чувања најмоћнијег политичара на свету додат експлозивни елемент расе. У време када се победа Обаме чинила извесном, дословно свака унутрашња терористичка претња је била директно њему упућења, посведочили су касније безбедњаци.

Џозеф Питро, који је у Тајној служби провео 23 године, од тога четири тик уз Роналда Регана, саставио је формулу процене ризика за сваког станара Беле куће. Фактори у тој једначини су општа атмосфера у друштву у том тренутку и специфична личност председника. И у Обамином случају фактор личности је био отежавајућа околност, јер колико год су агенти желели да га одмах после неког догађаја удаље од народа, он је током кампање редовно улазио у масу. Ипак, први говор после победе држао је пред скоро четврт милиона људи иза непробојног стакла. После инаугурације је очито послушао савете и избегавао директно мешање с народом.

Служба која чува кинеског председника Си Ђинпинга је још тајанственија. Централни безбедносни биро, познат и као Биро гарде, управља над неколико хиљада елитних војника који штите лидере, њихове породице и пекиншку четврт Жонгнанхај у којој станује већи део врха КП Кине.

Први човек ове службе је увек заузимао политички осетљиву и утицајну позицију, будући да је увек близу руководства. Та функција је постала још важнија откако је кинески моћник пре неколико година повео оштру борбу против корупције похапсивши више од 30 генерала и високих цивилних функционера партије.

Присуство чак двојице телохранитеља иза Сијевих леђа на важном партијском конгресу 2015, који су будно мотрили на хостесу док сипа чај, у хонгконшким медијима је протумачена као доказ да председник стрепи од могуће освете људи блиских смењеним функционерима.

Хонконгшки „Саут чајна морнинг пост” је исте године из поверљивих извора сазнао да је Си због страха за личну безбедност променио састав гарде и поставио новог шефа, што се касније потврдило када је путовао у званичну посету Бараку Обами.

Неименовани извори су за хонгконшки лист рекли да је последњих година Си скоро 20 пута био мета атентатора.

Лако до Беле куће

Скоро да не прође година да неко, настојећи да пробије зид Беле куће, не покуша да дође до председника САД углавном „да га нешто пита”. Према подацима са сајта Беле куће, Томас Џеферсон је први подигао ограду која је током година ојачавана. Покушаји упада на посед у Авенији Пенсилванија 1600, било на овај начин било на неки озбиљнији, веома су бројни. Према једном извештају било их је више од стотину од 2005. до 2015. године. У фебруару ове године један мушкарац је ударио агента тврдећи да има с Трампом заказан разговор о зиду према Мексику и како донети мир свету. У марту је други мушкарац успео да прескочи ограду и шета се по дворишту 16 минута с две боце сузавца. Трамп је био у згради.

У марту 2017. једна жена од 38 година је ухапшена по трећи пут у покушају да прескочи ограду Беле куће да би разговарала с председником.

Породица Обама је имала ватрено крштење на првој вечери за неког страног државника у новембру 2009, када је пар уљеза успео да се ушуња у Белу кућу и рукује с председником када је угостио премијера Индије.

Много озбиљнији инцидент десио се 2011. када је нападач пуцао на Белу кућу док је унутра била једна од Обаминих ћерки. Тајна служба се тада обрукала јер супервизор није алармирао агенте, мислећи да звуци допиру с оближњег градилишта.

У октобру 2013. десио је један од ретких инцидената са смртним исходом. Жена се закуцала аутом у безбедносну рампу и агента Тајне службе близу Беле куће, после чега је бежала оближњим улицама ка здању Конгреса док је полиција јурила. На крају су је усмртили из ватреног оружја. Два полицајца су рањена, док је беба коју је жена возила остала неповређена.


Коментари0
af1f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља