уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Како су Римљани украли сир Пироћанцима

Бугарски сир купујемо код Турчина, пршут код Италијана али је скуп па га узимамо само за Божић и Васкрс а рибу за славу набављамо код Вијетнамца.
Аутор: Џорџ Петровићсубота, 24.08.2019. у 16:01
Кажу да су врећице качкаваља везиване на седла коња док су се номадски пастири кретали планином (Фото Википедија)

Овде у Аустралији нема пиротског качкаваља па зато купујемо онај са етикетом „Made in Bulgaria”. Ионако смо га шверцовали из Софије у она тешка времена седамдесетих и осамдесетих година па смо се на њега добро навикли.

Купујемо га у деликатесу „Код Турчина”, како га зову наши људи. И кафу понекад тамо узимамо, али је она лошег квалитета па ја скокнем преко улице „Код Италијана”.

Тамо, осим кафе, купим и пршуту, ону што се сече на танке листове. Италијани стварно имају најбољу пршуту, али је скупа, па је узимамо само за Божић, Ускрс и рођендане.

Бугарски качкаваљ (Фото Википедија)

Иначе, слава нам је посна па тада узимао рибу, и то „Код Вијетнамца”.

Али да се вратим на причу. Дакле, качкаваља нема у великим супермаркетима у Мелбурну. Имају они милион разних сирева, јер Аустралија има тога колико и моја Стара планина - овце и краве су на све стране а избор млечних производа је невероватан.

Они сир зову „бели сир” а оно што није бело зову „жути сир”. Иако има лепших сирева, ми не волимо да мењамо, па осим „моцареле” и „рикоте” не купујемо ништа другo. „Моцарела” је наш „ђубек” (ако знате шта је то) а „рикота” наша „вурда”, једноставно речено.

Италијански деликатес је висока класа у односу на онај турски. Тамо улазим само када сам дотеран. Једног дана, пошто сам купио кафу, охрабрим се па питам имају ли качкаваљ.

Продавница качкаваља (Фото Википедија)

И шта су ми одговорили - „caciocavallo” је у оном трећем фрижидеру у горњој  полици. Реч се изговара нешто као „каскавало”. Купио сам парче упаковано у целофан и правац кући. Није било великог изненађења, личи, али није као онај наш, старопланински. Сув је и тврд, мало блеђи од нашег.

Све до сада сам мислио да су Римљани (Италијани) научили нас Старопланинце да правимо качкаваљ, кад оно – они су то од нас украли.

Тако каже један доктор наука, стручњак чији сам рад недавно пронашао на Интернету. Зато пожурих да вам се похвалим. Дакле, ми Пироћанци смо народ најстарији. И нисам први који је то рекао. Друштвене мреже су узавреле од таквих тврдњи.

На једној од слика је приказан и најстарији изглед качкаваља.

Наиме, сматра се да је да су врећице качкаваља везиване на седла коња док су се номадски пастири кретали планином. Пардон, Старом планином. Да се зна!

 

Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари31
8ff30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slamkamenac
Rimljani su imali i koristili sir mnogo pre nego sto smo se mi i doselili na Balkan i poceli zvati Srbima. ne zna se ko je "izmislio" sir, najverovatnije je veoma star pronalazak , jedan od onih slucajnih pronalazaka... Ovi "doktori nauka" koji izmisljaju nekakvu alternativnu istoriju, baziranu na nedokazanim tvrdnjama, bas zamaraju.
Nata
Kada je dolazila kod nas u posetu,moja majka naumila da ponese i koji kolut kackavalja iz njenog rodnog Pirota. Jedva sam je ubeila da kackavalj, koliko god bio najbolji nece proci Novozelandku carinu. Pa smo tako uz rakijicu (koju je uspela da donese) imali za meze Pecorino Romano sir. Ali kaze ona, dobar je ali ipak nije to to.
Simon Saivil
Oj devojce Pirocance, ko t' ukrade kachkavaljche!?
Aleksandra
Od sireva Vam preporučujem da počnete da kupujete i bilo koji žuti "brebi", liči na naš kačkavalj, a neki su čak i zanimljivijeg ukisa
Marko S
Tekst mi je vratio uspomene na ukuse iz detinjstva.Moja baba poreklom iz okoline Babušnice nam je spremala urdu,prste da poližeš..A tek sprža,nesto nalik duvan čvarcima..Bolju kuhinju od lužničke i babine nisam probao do sada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља