понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Индустрија против пореза на шећер

Произвођачи негодују против ових намета и наводе како порези не смањују гојазност, него терају потрошаче да купују јефтиније производе лошијег квалитета
Аутор: Јелица Антељпонедељак, 12.08.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Румунија је, попут других европских земаља, најавила увођење пореза на слатка безалкохолна пића како би смањила гојазност, али и повећала јавне приходе који би се могли трошити на здравство и образовање. Како се очекује, нови намет би до краја године обезбедио око 66 милиона евра у буџету, али то не значи много удружењима произвођача безалкохолних пића који су овај порез назвали дискриминишућим и разлогом који ће озбиљно наштетити сектору с око 60.000 радних места. И док се у неким европским земљама ова пореска политика успешно спроводи већ годинама, у другима попут Хрватске послодавци негодују, нарочито после промене начина опорезивања који је додатно повећао обавезе. У овој земљи овај порез се најпре плаћао 5,5 евра на сто литара, а онда је донета одлука да се таксе тарифирају у зависности од процента шећера у напицима.

Одмах је реаговало Хрватско удружење послодаваца, истичући да не подржава намеру увођења додатних пореза на поједине групе производа, као што су безалкохолна пића с високим уделом шећера, јер су искуства других земаља показала да такви порези нарушавају конкурентност домаће индустрије, угрожавају радна места, а имају врло мали или никакав утицај на здравље, чиме се обично оправдава њихово увођење. Иначе, у Хрватској се медији позивају на истраживања из земаља у којима овај порез постоји већ годинама и наводе да резултати нису свуда у корист смањења гојазности.

Министарство здравља Новог Зеланда, где се порез на шећер већ дуго наплаћује, направило је истраживање које је показало да нема доказа да су се потрошачи одлучивали за производе с мање шећера због пореза. Према овом истраживању, ниједна студија базирана на стварном искуству са шећерним порезом није показала да је овај намет озбиљно утицао на јавно здравље. Иначе, данска влада је 2011. године увела порез на све производе који садрже шећер, што је подигло цене. Истраживања која су касније уследила су показала да се већина потрошача после тога определила за јефтиније производе слабијег квалитета. Како се наводи, само седам одсто Данаца је променило своје прехрамбене навике због пореза, а држава је проценила да годишње губи око 40 милиона евра прихода од ПДВ-а због раста нелегалне продаје сокова. Такав начин опорезивања је на крају укинут и замењен другим, такође недовољно ефикасним.

Светска здравствена организација је пре три године објавила да повећање цена за 20 одсто може да промени куповне навике потрошача и натера их да бирају здравије производе, што се очигледно није догодило. Управо због оваквих података, порез на шећер је широм Европе проглашен неефикасним у свим сегментима осим повећавања јавних прихода. Такође стручна јавност која је промовисала овакве акције, сматра да је велики проблем и то што државе средства од пореза на шећер не усмеравају на борбу против гојазности и друге здравствене пројекте и едукацију, што је на почетку било представљено као један од циљева.


Коментари6
834d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan
Naprotiv ! Treba uvesti ne prez nego zabranu korišćenja hemijskih zaslađivača ako je nekome stalo do zdravlja naroda. A šećer kao industrijski proizvod kao i zejtin treba izbaciti iz 'povlašćenog' PDV-a za osnovne životne namirnice što je opet povećenje poreza.
Aleksandar
Моје мишљење: шећер не треба да спада у основне животне намирнице, да треба да кошта десет пута више него сада и крај. Онда ће људи сами преполовити његову употребу. Наравно, и сви остали заслађивачи треба да буду скупи. Не пијем кафу, чај пијем без шећера, и не умрех без основне животне намирнице шећера.
LANA
DA, bas tako. Ali, prirodni zasladjivaci poput stevije su jako skupi, kao i zdravo brasno. Poskupljenje secera bilo bi efektno samo ukoliko alternativni proizvodi budu pristupacni i veoma jeftini, sto nisu.
Препоручујем 1
Vladimir Novt Sad
Manje ce biti otrovne rakije.
nukiola andric
Kad su uveli porez na ''dodatu vrednost u trgovini'' mogu i na vazduh. Na struju imamo ved dupli porez: porez na struju pa preko toga PDW. Trziste ''koriguje'' (pogresne) cene drzava koriguje pogresno ponasanje povisenjem cena. Jedino su poreski sluzbenici sigurni u smislu zaposljenja.
Nemanja
Resenje je jednostavno. Ne kupujte industriski proizvedenu hranu. Ako zivite u gradu i niste u mogucnosti da proizvodite svoju, kupujte sirovu hranu direktno od proizvodjaca kojima verujete i sami kuvajte svoje obroke. Ako nemate vremena da sami spremite sebi obrok, a nemate sredstva da nekome platite, mozda je vreme da promenite posao

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља