петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19
БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

Наши прописи строжи од европских

Неисправне намирнице су чешће током лета, али и у осталим месецима се дешава да до потрошача доспеју производи који нису употребљиви – а зашто, објашњава технолог хране Драгана Стикић
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 11.08.2019. у 23:23
Ква­ли­тет хра­не, ко­ја се пла­си­ра на тр­жи­ште Ср­би­је, не би тре­ба­ло да је ло­ши­ји од хра­не на тр­жи­шти­ма зе­ма­ља ЕУ (Фото Пиксабеј)

Недавно је двадесетак особа хоспитализовано због „акутне цревне инфекције” неисправним грицкалицама из аутомата здраве хране у неколико канцеларија у Москви, док је седам чланова једне породице смештено на Клинику за инфективне болести у Сарајеву јер су се отровали пуњеним паприкама. Само у Војводини је од почетка јуна до краја јула забележено више од стотину случајева тровања храном, а узрочници су бактерије салмонела и кампилобактер.

Тровања храном су у летњој сезони чешћа него током осталог дела године, јер су тад намирнице подложније кварењу, било због неодговарајућег начина чувања или њихове недовољне термичке обрађености. А како је у другим месецима? Да ли је, опште узевши, храна на српском тржишту безбедна?

– Производи који захтевају посебне услове чувања и/или употребе хране, јер могу утицати на својства хране и рок трајања, морају имати упутство на самој декларацији производа и препорука је за потрошаче да посебну пажњу обрате на ту врсту информација у периодима екстремних температура. Додатно, све микробиолошки лако кварљиве намирнице, поред специфичних услова чувања, имају и ознаку „употребљиво до…” и након тог датума не би требало конзумирати ту врсту производа – каже Драгана Стикић, технолог хране, која је учествовала у креирању локалних, регионалних и међународних регулатива о безбедности хране, тим поводом сарађивала са министарствима пољопривреде и са Привредном комором Србије, где је представник Удружења за прехрамбену индустрију, а тренутно ради као директорка за регулаторне и научне послове у компанији „Нестле”.

Према њеним речима, безбедност и квалитет хране, која се пласира на тржиште Србије, не би требало да је лошији или другачији од хране на тржиштима земаља Европске уније и у окружењу, будући да се наше законодавство константно усаглашава са европским. Није редак случај да су прописи у Србији, који нису усаглашени са ЕУ, често строжи од оних на снази у ЕУ, истиче.

Шта је квалитетан прехрамбени артикал, за сваког потрошача значи да је испунио његова очекивања, и то се не односи само на укус, мирис, изглед, нутритивне карактеристике, количину одређених састојака… већ и на начин на који је презентован, услужен и слично. Али, кад је у питању контрола безбедности хране, законом је то јасно дефинисано.

– Надзор је последњим изменама и допунама закона реорганизован и подељен између Министарства пољопривреде и Министарства здравља, односно између њихових надлежних инспекција, чиме су покривени сви субјекти у пословању, од производње и увоза, до малопродаје и објеката јавне исхране – подсећа она.

Постоје различити системи контроле у различитим земљама, објашњава, али су у основи они засновани на истим принципима и спроводе се углавном кроз министарства надлежна за пољопривреду и послове здравља.

– У већини земаља ЕУ, као и држава у окружењу, основане су агенције за безбедност хране, које имају важну улогу у осигуравању ефикасне примене прописа у пракси на подручју безбедности хране, спровођењем превентивног приступа, који се заснива на моделу анализе ризика и концепту „од њиве до трпезе”. У Србији имамо Стручни савет за процену ризика који је Министарство пољопривреде уз сагласност Министарства здравља званично формирало априла 2017. Њега чини 15 експерата из различитих области – каже саговорница.

Сви који се баве производњом, прерадом и прометом хране морају да имају успостављене системе управљања квалитетом и безбедношћу хране, који се заснивају на примени принципа добре произвођачке и хигијенске праксе, HACCP и осталим међународно признатим и препознатим стандардима.

– Истакла бих и улогу удружења, као што је Савет страних инвеститора, који преко Одбора за храну и пољопривреду, користећи широка знања и велико искуство својих чланица, доприноси побољшању регулаторног оквира, који се односи на прехрамбену и пољопривредну индустрију – указује она.

Исте ознаке свуда у Европи

У свету се доста ради на развоју усклађених транспарентних система означавања, као што је то у случају европских земаља, које су подржале добровољни систем „Nutri-Score” класификације хране и пића у складу са њиховим нутритивним профилом. Тај систем је кодиран бојама са скалом од А (здравији избор) до Е (мање здравији избор). Оваквим означавањем осигурао би се најбољи могући исход за све Европљане, јер ће само јединствен приступ помоћи произвођачима хране и пића да пруже исте информације потрошачима, без обзира на земљу или регију.


Коментари3
45413
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iste oznake
Poredjenja sa Evropom su bez osnova. Srbija iz Evrope uvek kopira formu, nikada sustinu.
Milos
Kao sto vidimo - propisi i ostala slovca na papiru ne resavaju bas nista. Ni ispravnost hrane, ni korupciju, ni bahatu voznju, ni divlju gradnju, ni buku usred noci... Kaznjavanje i sprovodjenje propisa je druga stvar a upravo toga kod nas nema.
Aleksandra
Nase zakonodavstvo se stalno usaglasava sa evropskim, ali se ne primenjuje na istom nivou kao u EU. Dzaba donosimo zakone kad trzisni i zdravstveni inspektori se podmicuju da ignorisu isteklu hranu ili da aljkavo urade svoj posao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља