четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Новинарство је стил живота

Јована Јованчић-Марић, репортерка информативне редакције ТВ Прва, каже да новинар има право да пита све, то му је посао, али мора да зна у којој се прилици постављају која питања и где је место за тако нешто
Аутор: Исидора Масниковићсреда, 07.08.2019. у 22:00
(Фото: Прва)

Када не трчи са микрофоном у руци, онда трчи у спортским патикама крај реке или пројури бициклом... Све је подређено репортерском послу и свему што он носи са собом. Често нема прослава нових година, рођендана, славља, ако посао позове... Колико се пута десило, присећа се Јована, да прескочи важне породичне датуме и дружења са пријатељима.

– Одавно сам научила да новинарство није посао, већ стил живота – са осмехом прича.

Већ готово пет година је део редакције Прве телевизије, а прво новинарско искуство стекла на јавном сервису. Од почетка је у информативној редакцији и тешко да би је после овога нешто друго заинтересовало. Овај посао је брз, динамичан, оставља простор и за креативност, објашњава нам саговорница која воли да се поиграва са прилозима, а однедавно је набавила опрему која би јој помогла у томе. Савладала је и основе монтаже – похвалила нам се.

– И кад се уморим, замор брзо прође. До засићења још није дошло. Кад се то буде десило, променићу професију. Није искључено да поред новинарства радим и нешто што има везе са фитнесом који је моја прва и велика љубав – додаје.

Недавно је купила и нови бицикл и сваки леп дан корист за вожњу, не само зато што јој прија, већ зато што зна да ће на сваки састанак доћи у тачно време. Тако је стигла, чак и пре времена, на овај интервју.

Претходни период за њу је био веома буран. Сви се добро сећају сукоба који је имала са опозиционим лидером Бошком Обрадовићем док је извештавала са догађаја испред Скупштине Београда, а врло је поносна на специјалну емисију поводом посете француског председника Емануела Макрона Београду.

И поред учесталог појављивања пред камерама, на улици је ретко ко препознаје јер углавном је обучена спортски, без шминке... Драго јој је када јој људи пружају подршку, као онда када ју је Обрадовић етикетирао. Тада ју је највише изненадило што ју је већина људи доживело као храбру, иако она на то није тако гледала. Сада сматра да је добро што се нешто тако десило јер јој је то било драгоцено искуство, а из сваког искуства се нешто и научи.

– Сваки новинар мора да прође и кроз такве ствари. Трудим се да свој посао радим најбоље што могу и да станем иза сваке своје речи. Веома водим рачуна шта ћу да питам саговорнике и како ћу да формулишем извештај или прилог. Сматрам да сам увек била коректна и према опозиционим политичарима, а и према онима на власти. Зато ме и погоди неправда или недолично понашање. Или када новинаре користе за своје политичке поене. Тај човек се извинио, нисам сигурна колико је то било искрено, али мени је савест чиста – каже Јована Јованчић-Марић.

Било је знатно више лепих догађаја у њеној каријери. Путовала је и на Косово, у Хаг... На таквим службеним путовањима мало времена остаје за уживање, иако многи мисле да се новинари шетају, пију кафе. Такви тренуци су ретки. Углавном се све сведе на трчање, снимање, јурење изјава, конференције...

– Мама ме често пита што се нисам више сликала, на шта јој кажем – „немам времена ни да једем, а камоли да се сликам”. Све се ради у ходу…

Највише ће памтити емисију посвећену француском председнику, која је за њу представљала озбиљан професионални изазов. Посебно јој је драго што је цела телевизија бриљирала и што су свима, како истиче, задали озбиљан задатак како се овако нешто ради. Изгледало је светски – поносно тврди.

Посебно је било симпатично када је на Калемегдану, док су се наш и француски председник шетали, спонтано пришла и поставила питање Макрону, на не баш бриљантном француском.

– Заправо сам утрчала између Макрона и Вучића који су на Калемегданској тераси имали састанак са младима из региона. Искористила сам тренутак да нешто питам нашег председника, а затим сам добила и Макронову изјаву. То ми је било баш драго. Јесте да сам прекршила све протоколе, али су били толерантни и све је испало добро. Наравно, постоје ситуације када се то не ради и никада не бих неком направила проблем, али тада ми се учинило да је добар тренутак и да бих могла да га искористим. Толико сам се збунила и блокирала. Нисам могла да се сетим како се на српском каже – добар дан, а камоли на француском. Некако сам неспретно поставила питање, али је на крају све добро испало – препричава нам ову неочекивану ситуацију.

Није то никакав посебан печат на мојој каријери, нити је то био некакав озбиљан интервју, већ само изјава – скромно додаје. Међутим, све је испало шармантно, а до изражаја је дошла њена репортерска сналажљивост. Труди се да буде коректна према свима, да има добар приступ, да испоштује саговорника и зато углавном има добра искуства са политичарима, али и са грађанима када их анкетира. А то највише воли да ради.

– Лако долазим до изјава, наравно, када то политичарима одговара или када је такав стицај околности, на одређеном догађају или конференцији. Имам углавном добар однос са свима. Али, не такав да ми дају ексклузивне информације. До сад је најкоректнији од свих био председник Вучић. А можда је то и зато што пратим догађаје на којима је најчешће и он. Сматрам да новинар има право да пита све, то му је посао, али мора да зна у којој прилици се постављају која питања и где је место за тако нешто – подвлачи.

Каже нам и да се не осећа нека велика промена од када је ТВ Прва добила новог власника. Тренутно је летње затишје, што је уобичајено за ово доба године. Многе колеге су на одмору, као и саговорници па је прави проблем наћи аналитичара. Када се од септембра сви врате на посао, биће весело.

Јовану одмор чека у септембру. Ове ударне летње месеце препушта колегама који имају школску децу. Волела би да са супругом, који је запослен у ИТ сектору и који тренутно живи у Аустралији, отпутује у Мароко. Последњих година успела је да га наговори да је прати и у вожњи бициклом. И килограми су нестали...

Не воли много да планира, али када размишља о блиској будућности, волела би да ради ауторску емисију, иако сматра да у овом тренутку није време за то. Жели да још учи, да надограђује знање... Планира да крајем следеће или почетком идуће године оде на усавршавање у иностранство или на праксу у неку страну телевизију. Ако би се ускладила са супругом, одлучила би се на такав корак. Верује да би и менаџменту куће у којој ради импоновало да имају едукованог искусног новинара.


Коментари2
21a4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Шундић
ОДГОВОР БИВШЕГ НОВИНАРА: Новинарство данас, је - ништа! У време социјализма "успешни" новинари су били тзв. "ангажовани" новинари, или -нуле. У садашња времена ваљало би да су успешни они који су објективни. Али пошто је објективност рашомонијада, ту професију ваља баталити на време. Гласила су добошарска ствар, осим наше Политике, наравно. И осим спорта на ТВ. И то вам је данас све мање уважавана, али лепљива професија звана новинар. Окренух се другим пословима. Никада нисам волео добошарe.
Макс
Браво Јована!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља