недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ПОГЛЕДИ

ЕУ после Меркелове

Ангела Меркел је у веома тешком периоду успела да одржи европски пројекат и да на пажљив и одмерен начин постави Немачку у његову средину
Аутор: Мишa Ђурковићуторак, 06.08.2019. у 18:00

Инцидент са неразјашњеном дрхтавицом канцеларке Немачке убрзао је спекулације о могућем повлачењу госпође Меркел са чела владе ове државе и пре завршетка мандата. Штавише, неки аналитичари почели су да говоре о овом дешавању као метафори за подрхтавање саме Европске уније и великом питању које се отвара: У Црној Гори је због тог поређења избио скандал.

Шта после Меркелове?

Прошло је, наиме, већ четрнаест година откако је 2005. године госпођа Меркел формирала своју прву владу. Тиме се по дужини стажа већ изједначила са оснивачем своје странке Конрадом Аденауером, а дуже од ње канцелар је био само Хелмут Кол. Њена владавина обележена је разним врстама криза које су угрожавале европски пројекат и чије је сузбијање и превазилажење пре свега она и водила. Дошла је на власт у години када се увелико спекулисало да је после пропасти референдума о уставу Европе идеја Европске уније завршена. Уместо тога, она је, након што је Немачка преузела председавање унијом, покренула и успешно реализовала пројекат доношења новог уговора о унији, познатог као Лисабонски. У њему је на мала врата убачено много шта што се налазило у предлогу устава, појачана је улога националних парламената и ЕУ је могла да крене даље.

Тек што се изашло из ове политичке кризе, европски пројекат је погодила глобална финансијска и економска криза, која је 2007. почела банкротом банака у САД. Ово је до сада реално био највећи изазов са којим се унија суочила. Читав низ чланица нашао се на ивици банкрота, а грчка дужничка криза доживела је епске размере. Кризи еврозоне здушно су помагали и амерички експерти и економски стручњаци инсистирајући на тезама да је евро готов, да Грчка мора да изађе из еврозоне и врати драхму итд. Сви добро знају да је евро више геополитички него економски пројекат и може се рећи да је пре свега Меркелова однела велику победу у тој борби тиме што је сачувала еврозону неокрњеном. Штавише она се од тада проширила не седам нових чланица.

Како је време пролазило, немачка канцеларка је све више почињала да и фактички преузима ингеренције органа Европске уније. То се видело у две велике кризе које су се десиле половином ове деценије. Украјинска дешавања, након мајданског пуча, који су очигледно организовали радикални кругови америчке администрације, претила су да поново запале Европу. Након руске анексије Крима и почетка рата између проруских побуњеника отцепљених у нове републике и украјинске пучистичке администрације, очекивао се рат широких размера. Чланице ЕУ почеле су да се деле у ставовима према овим дешавањима и пројекту заједничке европске спољне и безбедносне политике претио је крах. Опет је сама Меркелова преузела посредовање и иницирање такозваног процеса у Минску, којим су заустављена ратна дејства и спречена ескалација конфликта. На нивоу Брисела, као концесија америчком партнеру уведене су санкције Русији, од којих пати читава европска привреда, а посебно немачка. У сваком случају избегнута је много већа штета, а недавна одлука парламентарне скупштине Савета Европе о повратку руских посланика најављује вероватни скорашњи почетак ублажавања међусобних санкција.

Током своје владавине Меркелова је опет упркос страховитом експлицитном противљењу САД, али и Пољске и још једног броја чланица ЕУ, реализовала замашан инфраструктурни пројекат „Северни ток”, којим је немачкој и европској индустрији обезбеђен стални доток руског гаса. То је највећи подводни гасовод на свету и тренутно се ради на његовом проширењу. Истовремено, то је био и важан симболички знак у постепеној еманципацији Немачке од оквира америчког протектората и враћања класичном магистралном току немачке спољне политике који рачуна на блиско савезништво са Русијом. У сличном контексту треба посматрати и врло вешто изведен избор Јункерове комисије који је иницирао брегзит и отворио простор британском напуштању ЕУ.

Највећи изазов Меркелова је имала са имигрантском кризом. Под притиском немачке привредне коморе, атлантских партнера и владајуће идеологије, Немачка је отворила границе за милионе имиграната, посебно током 2015. године. Немачки народ се озбиљно побунио против такве политике и њених последица, а 2017. у Бундестаг је ушла прва радикално десна партија, враћајући тамо стварну политичку и идеолошку борбу. Опет је сама Меркелова уместо Могеринијеве преузела иницијативу, и отишла код „кључара” Ердогана са пакетом вредним шест милијарди евра. Масован доток имиграната је заустављен, а Немачка је тихо почела са репатријацијом блискоисточних дошљака. Уместо њих, радна снага се довлачи са простора бившег комунистичког света, а ту је од посебног значаја отварање тржишта рада за Украјинце.

Ангела Меркел је у веома тешком периоду успела да одржи европски пројекат и да на пажљив и одмерен начин постави Немачку у његову средину. Истовремено је потврдила колико тога увек зависи од појединца, односно паметног лидерства. Највећи страхови у Европи данас су повезани са питањем хоће ли бити квалитетне замене.

Научни саветник Института за европске студије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
18c03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Čiča iz autobusa firme Krstić: "A kanda bi se obradovao da dođu?" Miša Đurković: "Pa znate šta, bar bi se znao red!"
Zoki
Ako je Markelova takav granitni simbol liderstva kakvom je u tekstu predstavljena kako se to nije mogla odupreti pritisku "немачке привредне коморе, атлантских партнера и владајуће идеологије" i "отворила границе за милионе имиграната". Niko je nije puskom naterao, vec je ona zelela da popravi imidz Nemacke praveci se da je humanitarka i dok se ona bavila himanitarnim radom ekonomija je izgubila nadzor sto se ogleda ovih dana u privredi koja je u najvecoj krizi u zadnjih 40- 50 godina.
mila simic
Ekonomija nije izgubila nikakav nadzor. I , dalje je najjaca privreda u EU sa najvecim trzostem. O krizi ne treba rezonovati iz sitnih vesti u novinama nego iz efektivnih brojki na kraju godine. Drzava koja zavrsava godisnji obracun sa 998 milijardi eura efektivnog plusa se ne moze definisati kao krizna zemlja.
Препоручујем 5
mila simic
Izuzetno dobar clanak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља