среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20

Харадинај и раније подносио оставку због „службеног пута” у Хаг

Против Рамуша Харадинаја пред Хашким судом вођена су два процеса у којима је правоснажно ослобођен због недостатка доказа.
петак, 19.07.2019. у 18:43
Почетком јануара 2017. ухапшен је на швајцарско-француској граници по потерници Србије (Фото Танјуг – АП)

ПРИШТИНА - Рамуш Харадинај, премијер привремених приштинских институција, није данас први пут поднео оставку на премијерску дужност да би се одазвао суду у Хагу, где је једном већ био оптужен за ратне злочине почињене над српским цивилима и припадницима других неалбанаца, као и лојалних Албанаца.

Хашки трибунал га је, међутим, те оптужнице ослободио због недостатка доказа.

Први пут је оставку поднео 2005. након само 100 дана проведених на власти.

У свом тадашњем обраћању грађанима Косова, Харадинај је рекао да је то био један од најтежих дана у његовом животу.

„Ово је један од мојих најтежих дана, али слобода има високу цену...”, рекао је и додао да ће се суочити са оптужбама хашког трибунала, те позвао народ Косова да прихвати такву његову одлуку.

„Тражим од вас да прихватите ову судбину, молим вас да прихватите све што је готово немогуће прихватити, али учините то у част земље и нације”, рекао је Харадинај.

Против Рамуша Харадинаја пред Хашким судом вођена су два процеса у којима је правоснажно ослобођен због недостатка доказа.

Харадинаја, бившег команданта ОВК у зони под називом Дукађини (која је обухватала делове општина Дечани, Ђаковица, Пећ, Исток и Клина које је насељавао махом албански живаљ), прва оптужница је теретила за окрутно поступање, тортуру и убиства људи заточених у импровизованим логорима.

Уз Харадинаја на оптуженичкој клупи нашли су се Идриз Баљај и Лахи Ибрахимај, а шест година затвора, које је одслужио, добио је Ибрахимај.

Након жалбе Хашког тужилаштва Апелационом већу, суђење враћено на почетак по мањем броју тачака оптужнице.

Међутим тада су сведоци одбијали да сведоче истичући недовољне мере заштите.

И у поновљеном суђењу оптужени Харадинај, Баљај и Ибрахимај су ослобођени због недостатка доказа.

Почетком јануара 2017. ухапшен је на швајцарско-француској граници по потерници Србије, али га је Апелациони суд у Колмару ослободио одбијањем захтева Србије за његову екстрадицију као бившег вође терористичке ОВК.

Харадинај је рођен 3. јула 1968. у селу Глођане код Дечана на Косову.

После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова из којег је касније настала тзв. Ослободилачка војска Косова.

У Швајцарској је учио кунг-фу и ратне вештине. А у Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја. На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије.

У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата терористичке ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови”, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу.

Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998 на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа.

Са те дужности се повукао 11. априла исте године и најавио оснивање странке. Његова странка се зове Алијанса за будућност Косова, а пратиле су је бројне контроверзне активности током предизборне кампање за локалне изборе, октобра 2000, и један, никад до краја расветљен инцидент, у којем је Харадинај рањен.

Харадинај је са још тридесетак припадника КЗК почетком јула 2000. напао породицу Мусај из околине Дечана, потом је „тешко рањен” и пребачен у Немачку, а убрзо по његовом повратку убијен је један члан породице Мусај.

У августу 2002. међународни тужилац на Косову подигао је оптужницу против Харадинаја због оружаног напада на једну албанску породицу 2000, али никада није осуђен.

У свом аутобиографском ђелу „Прича о рату и слободи”, Харадинај је изјавио да су припадници ОВК „сваког дана убијали српске полицајце”.

У оквиру истраге о ратним сукобима на Косову и Метохији 1998. и 1999. и активностима ОВК, Харадинај је у Приштини 10. новембра 2004. разговарао са истражиоцима Хашког суда за ратне злочине почињене на тлу бивше СФРЈ , у вези сумњи да је починио ратне злочине над Србима и другим неалбанским становништвом током оружаних сукоба на Косову.

Поводом истраге Хашког трибунала против њега, сам Харадинај одбацио је могућност подизања оптужнице Хашког трибунала. Он је одмах после избора оценио да је реч о „спекулацијама и гласинама”.

Трибунал је против Харадинаја (заједно са Идризом Балајем и Лахи Брахимајем подигао оптужницу (случај бр. ИТ-04-84-И), којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности (која укључује и учешће у заједничком злочиначком подухвату), почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године (у које време је Харадинај био командант оперативне зоне Дукађин (Метохија).

Харадинај је по пријему оптужнице поднео оставку на место премијера Косова, и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005. Иначе, није се одмах сложио са америчком сугестијом да мирно и достојанствено оде у Хаг, него је тврдио да му је Џејми Рубин нешто обећавао у име Медлин Олбрајт.

Као командант зоне „Дукађин”, Харадинај је словио за најпоузданијег западног савезника на Косову, чији су борци, осим сукоба са српским снагама безбедности, велику помоћ авијацији НАТО пружали и у откривању непријатељских положаја.

После рата, током демилитаризације ОВК у снаге за борбу против елементарних непогода, Харадинајеве јединице су се најбрже трансформисале у Косовски заштитни корпус, зарад чега су му повремено опраштали „ситне несташлуке”, попут оружаних обрачуна са ривалским клановима на западу Косова.

У таквим обрачунима, наводе познаваоци тамошњих збивања, убијено је и неколико потенцијалних сведока које би главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте радо видела на својој страни.

По изворима из иностранства, а посебно оних из Немачке био један од организатора насиља и етничког чишћења Срба у организованом погрому од 17. до 19. марта 2004. године.

Дана 4. марта 2005, судија Бономи је потврдио оптужницу против Рамуша Харадинаја, Идриза Балаја и Лахија Брахимаја и наложио да буде запечаћена.

Тај налог је престао да важи 10. марта 2005.

Сви су у првом појављивању пред Хаашким трибуналом одбацили властиту кривицу за ратне злочине над косовским Србима, Ромима и Албанцима за које су оптужени.

Према наводима те оптужнице, реч је о удруженом злочиначком подухвату у којем су оптужени учествовали настао је у априлу 1998. или пре тог месеца, а имао је за циљ да Ослободилачка војска Косова (ОВК) успостави потпуну контролу над својом оперативном зоном Дукађин, путем напада тамошње цивилно становништво и њиховог и прогањања, то јест путем противправног уклањања српских цивила с тог подручја и насилног сузбијања сваког стварног или претпостављеног вида сарадње тамошњих албанских или ромских цивила са Србима.

Његов злочиначки циљ је, како се наводи, укључивао застрашивање, отмице, затварање, премлаћивање, мучење и убијање циљног цивилног становништва, јавља Танјуг.


Коментари3
eb1da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoznala
Ma, vuče ga nešto u taj Hag! Srećan put u jednom pravcu!
Mona
Haradinaj ce se vratiti kao "heroj", dokazi protiv njega su unisteni, ili u necijoj fioci.
Dragan Pik-lon
Daj boze da je mister Makron smogao hrabrosti i predao novom Tribunalu u Hagu tajne dokumente bivse francuske vlasti o zlocincu Ramusu Haradinaju.Ako je tako,postoji velika sansa da se on i osudi.Jer SAD-ve nece remetiti svoje odnose sa Francuskom zbog jednog nasilnika i priucenog hirurga.Koji je stedeo na anesteziji da bi sto vise zaradio.Ne verujem da ce mister Tramp pred pocetak kampanje za drugi mandat uci u rizik kao demokrate i braniti najbestijalnije zlocine u gradjansko-verskom ratu!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља