субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:22
ПОГЛЕДИ

Једно социолошко истраживање

Људима из власти се резултати истраживања Бироа за друштвена истраживања нису свидели. И заиста, свако има легитимно право да негодује због резултата неког истраживања
Аутор: Борис Јашовићнедеља, 21.07.2019. у 18:00

Добро социолошко истраживање треба да нас изненади, како питањима која поставља, тако и одговорима које пружа, каже чувени британски социолог Ентони Гиденс. Истраживање које је спровео Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), према овом Гиденсовом схватању, није добро. А није добро јер нас уопште није изненадило. Штавише, потврдило је оно што је већина нас који не припадамо (квази)елитама одавно уочила. А имали смо заиста небројено прилика за уочавање разноразних тенденција и феномена у овом друштву, будући да живимо и радимо у њему, крећемо се међу људима, свакодневно купујемо хлеб и новине у оближњим продавницама, возимо се градским превозом, слушамо глас народа на пијацама... Због тога је, упркос Гиденсовом мишљењу, истраживање БИРОДИ-ја сасвим добро, иако није оповргло почетну претпоставку (што јесте циљ научног сазнања), већ ју је потврдило (што је такође ништа мање легитимни циљ истраживања). Међутим, шта да се ради када су резултати такви какви јесу. Моју хипотезу су свакако потврдили.

Наиме, одавно сам скицирао профил типичног напредњачког гласача из базе (помоћу социолошке методе посматрања), али никако нисам имао прилику да емпиријски потврдим претпоставку да је реч о старијем појединцу који има основно образовање, који је бивши радикал или милошевићевац, националиста ауторитарне структуре личности, који чита „Информер” и „Ало”, гледа „Парове” и „Задругу”, а информације добија преко Пинка, који је патриота несвестан чињенице да патриотизам подразумева и критички однос према лошим потезима власти, који испољава ригидност у ставовима и ненаклоност културном дијалогу, и којег карактерише потпуно одсуство еколошке свести, као и склоност према кич естетици…

Људима из власти се резултати истраживања Бироа за друштвена истраживања нису свидели. И заиста, свако има легитимно право да негодује због резултата неког истраживања. Међутим, оно што није легитимно, него је чак и опасно, јесте то што људи из власти покушавају да једно социолошко истраживање криминализују. У том циљу шеф посланичке групе владајуће странке позвао је тужилаштво да реагује због резултата истраживања БИРОДИ-ја. Па шта су то толико страшно открили истраживачи Бироа за друштвена истраживања да би их због тога тужилаштво гањало? Да напредњаке подржава свега 35 одсто грађана. Да најбројнији део тридесетпетопроцентног дела популације која подржава најјачу партију у Србији чине старији људи основног школског образовања из најсиромашнијих крајева Србије. И, најзад, да само нешто више од седам процената високообразованих подржава СНС. Управо је овакве резултате истраживања (спроведеног на репрезентативном узорку од 1.006 испитаника), шеф посланичке групе напредњака окарактерисао као „опасну појаву” са (чак) елементима „кривичног дела”.

Сад, узмемо ли у обзир чињеницу да је поменути шеф посланичке групе по струци правник, те да због природе своје професије није морао да залази у проблематику методологије научног истраживања, те да је стога могуће да и не разликује најбоље научно истраживање базирано на методолошким правилима од таблоидних псеудоиспитивања јавног мњења, остаје закључак који треба узети веома озбиљно. А то је да истина представља опасност за власт. Истина да владајућу партију подржава нешто више грађана него што има апстинената, а далеко мање него што то покушава да представи власт. Истина да старији, сиромашни и слабо образовани подржавају власт, док млади и образовани одлазе из земље. Истина да се међу оних 35 одсто који подржавају власт налази седам одсто високообразованих и више од педесет одсто нискообразованих. Овај потоњи податак управо представља одличну илустрацију односа елите и масе у редовима владајуће странке?

Било како било, научне истине заиста могу представљати опасност за сваку недемократску власт, која затим покушава да те истине представи као неистине. Међутим, људима из власти у том случају промиче један важан детаљ – да повицима на резултате једног озбиљног истраживања владајућа странка показује да се стиди своје необразоване гласачке базе коју чине старији људи на рубу егзистенције. Наравно, оваква гласачка база и те како одговара седмопроцентној елити унутар владајуће партије. Најпре јер је подложна манипулацији, а самим тим и због тога што партијску елиту одржава у седлу привилегија и лагодног живота. Због тога је ситуација у којој маса схвата да је искоришћена за елиту врло „опасна појава”. Због тога толика хистерија око резултата једног социолошког истраживања.

Социолог

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари27
fdce2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Zainteresovanima za rezultate socioloških istraživanja uvek treba pružiti teorijsko-hipotetički okvir u kojem se istraživanje kretalo, i šire objasniti postupke i sredstva koji su bili upotrebljeni u istraživanju. Na taj način istraživač pruža svojim kolegama, a i svima ostalima koji se za njegove rezultate interesuju, podatke o tome kako je do njih došao.
Milan
U nasem drustvu jos ne postiji dovoljno visoka svest da sociologija I socioloska istrazivanja mogu da budu efikasna saznajna sredstva za unapradjenje drustvene i politicke prakse.
Gica
Možemo da zamislimo idealan tip elitiste: visokoobrazovan, ne radi u struci, lenj, živi sa roditeljima, nije ništa pročitao na papiru posle diplome, niti je bio u inostranstvu, mrzi svaku vlast i sve oko sebe...
Ivan Crnojević
Ne znate vi komentatori što je sociologija. Jer da znate, bio bi vam poznat termin "idealni tip". To je kada putem empirijskog istraživanja dođete do skupa osobina (u ovom slučaju) idealnog birača vladajuće partije. Dakle, ovo što autor opisuje su nalazi istraživanja. Riječju, nije svaki glasač SNS mator i neobrazovan. Ima tu i mlađanih karijerista obrazovanih u prostorijama Sava centra i onih koji ne čitaju Informer i Alo već Srpski telegraf. U pitanju su nijense.
Marko
Kada se autor potpisuje kao sociolog i tako itonira tekst, ne može da piše politički pamflet. To je obmana čitalaca i zloupotreba struke i zvanja.
vuk
Intonira a ne itonira
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља