среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:11

Путин не одбацује укључивање САД у преговоре о Криму и Донбасу

Руски председник је навео низ непознаница које морају да буду решене поводом предлога да се дијалог о спорним областима прошири учешћем Америке и Велике Британије, уз Немачку и Француску
Аутор: Биљана Митриновићпетак, 12.07.2019. у 20:00
Војне вежбе за ђаке у школи у Макевки, у Доњецку (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Dave Mustaine)

Руски председник Владимир Путин је пет дана пошто му је украјински председник Володимир Зеленски упутио позив на разговоре и предложио укључење САД и Велике Британије – одговорио да нема ништа против, али је навео да постоји низ непознаница. Путин је јуче рекао да Русија никада није одбацивала ниједан од предложених формата за разговоре, па ни проширење „нормандијског”, али је изнео низ примедби. Прво, тај формат мора да буде добро припремљен, о њему може да се говори тек по формирању украјинске владе, а требало би видети и како други гледају на предлог, у првом реду Немачка, Француска, па и америчка администрација. Подсетио је да британска премијерка Тереза Меј одлази са функције за неколико недеља и да није јасно у ком својству се она позива.

С обзиром на то да је претходни украјински председник Петро Порошенко годинама предлагао укључење САД, па се то није догодило, руски председник је дао „питијски одговор” из кога се види да до проширења формата може да дође, али и не мора.

Пре него што је Путин оценио како „и то може да буде интересантно”, било је очигледно да се Русима није допала ни идеја ни начин на који је Зеленски изнео свој план за решавање територијалних питања везаних за Крим и Донбас. Идеју о проширењу „нормандијског формата” увођењем САД и Велике Британије Зеленски је саопштио у видео-поруци на „Фејсбуку”. Осим тога, тон којим је позвао руског председника да се састану у Минску и разговарају – у Москви сматрају недипломатским.

„А сада желим да се обратим руском председнику Владимиру Путину. Треба ли да разговарамо? Треба. Хајде онда да продискутујемо чији је је Крим и кога нема у Донбасу”, казао је Зеленски.

Руси нису одмах одговорили на „позив” (Путин Зеленском још није ни честитао победу на изборима, јер чека да види какву ће политику водити), а белоруски председник Александар Лукашенко је са задовољством, како је и очекивао Зеленски, прихватио нове преговоре у Минску. Лукашенко је већ износио идеје о укључивању САД, тврдећи да ће бити тешко решити овај конфликт без Американаца који су „превише умешани”.

Шеф руске спољне политике Сергеј Лавров је, коментаришући предлог, новинарима прво рекао да се озбиљне понуде износе дипломатским путем, а не јавно преко „Фејсбука”. Иако није дословно одбио предлог, уз подсећање на то да је СБ УН већ одобрио формат разговора преко механизма „нормандијске четворке” (Немачка, Француска, Украјина и Русија) и Минске контакт-групе (Кијев, Доњецк и Луганск, уз америчког и руског посредника), Лавров је рекао да је суштина решавања проблема у директном дијалогу, примени споразума из Минска и поштовању резолуције СБ УН.

Увођење америчког председника Доналда Трампа и британске премијерке Терезе Меј, које украјинска власт види као излаз из пат-позиције, свакако не би ишло у прилог представницима двеју самопроглашених независних република уколико би значило ревизију споразума. Наиме, редослед потеза предвиђен у два споразума из Минска (из јула 2014. и фебруара 2015) тако је сачињен да више одговара проруском становништву, због чега је и дошло до вишегодишњег застоја Кијева у њиховом спровођењу.

Украјински опозициони лидер, проруски оријентисани Виктор Медведчук сматра да је позив Зеленског упућен Путину чист популизам, а министар спољних послова Павел Климкин мисли да Зеленски не би требало да комуницира са Путином „на исти начин” као с бившим председником Порошенком током предизборне кампање. Он је на „Фејсбуку” објавио три услова под којима би Украјина требало да се супротстави Русији: то су „јасна стратегија, доследност и подршка међународних партнера”. И сам „случај министра спољних послова” је занимљив: иако је Климкин дао оставку после избора Зеленског, а нови председник захтев за разрешење одмах предао Ради, посланици нису изгласали његово разрешење.

Већина руских спољнополитичких аналитичара тврди да је очигледно да је иза предлога онда, као и сада у новој председничкој администрацији у Кијеву, стајао Курт Волкер, бивши амерички амбасадор при НАТО-у и садашњи специјални изасланик САД за Украјину, а донедавно и Порошенков лобиста у САД. Трамп је наставио политичко-војни курс свог претходника према Украјини, па је отправник послова амбасаде САД у Кијеву Вилијам Б. Тејлор у понедељак обишао један војни полигон и рекао да су САД са задовољством спремне да снабдевају Кијев новим оружјем, укључујући и два наоружана брода обалске страже како би ојачали украјинску војску.

Истог дана су двојица одлазећих функционера ЕУ Жан-Клод Јункер и Доналд Туск посетили Кијев, обећали политичку и финансијску помоћ, истовремено инсистирајући на томе да Русија учини више за постизање мира у Донбасу. Само неколико дана раније ЕУ је поново продужила санкције Русији, наметнуте 2014. године због анексије Крима, а наглашено је да ће оне остати на снази и у новом сазиву све док Споразум из Минска не буде у потпуности примењен. ЕУ ће дати додатних 119 милиона евра за улагања у малу привреду у региону Азовског мора, које је дошло у центар пажње током прошлогодишњег поморског инцидента између Украјине и Русије. Повратак 22 притворена украјинска морнара Зеленски је недавно означио као услов за отпочињање преговора. Европска унија је од 2014. године Украјини дала 3,3 милијарде евра (највиши износ дат иком раније ван ЕУ), али упорно инсистира на реформама и борби против корупције, што су биле основне поставке предизборне кампање садашњег председника. Ипак, за ЕУ, као и за Путина, Зеленски тек треба да се „докаже”.

Док су процеси против корупције заказани за септембар, државни тужилац Јуриј Луценко је већ ове недеље покренуо случај велеиздаје због планираног одржавања видео-моста између телевизијских канала у Кијеву и Москви. Иако је било планирано да се 12. јула одржи дебата на неполитичке теме, телевизијски канал „Њуз ван” се нашао под истрагом зато што је с украјинске стране организовао уживо повезивање са руским каналом који је под санкцијама. Под оптужбом за пружање „информативне подршке субверзивним активностима против Украјине”, све који стоје иза ове иницијативе, од власника канала до уредника и новинара, полиција је позвала на испитивање.


Коментари8
b4e94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trpe
Zapad je sa sankcijama Rusiji pucao sam sebi u nogu posebno EU drzave !Rusija je prevelika da bi jij se nametnuli sankcije i sankcje su joj pomogli da vidi svoje slabe tacke i da ih ispravi pa tako sada zemje EU su izgubili veliko Rusko trziste a Amerika i dalje kupuje Ruske proizvode bez kojih ne moze a Ukraina posto su je unistili i sada ce je dodatno unistavati sa kreditima koje ce sve teze moci da vraca i na kraju ce zrtva biti Ukrainski narod kome su "zapadne4 demokratije" doneli "zivot" !
nikola andric
Resavanje bilo kog problema pretpostavlja shvatanje problema. Krim nije (vise) problem za Ruse ali Donbas jeste. Tamo zive ''rodjeni Rusi'' koje Putin mora da podrzava. Neka vrsta autonomije je jedini izlaz za Ukrajince. Njima preti bankrot i pored ''silne zapadne'' pomoci koja se sastoji primarno od jezickih tvorevina. Ukrajina ne proizvodi nista interesantno za Zapad ali je imala sta da ponudi Rusima. Visoku vojnu tehnologiju. Ko ce na Zapadu kupiti ukrajinsku vojnu tehnologiju?
Богдан Хмељницки
Наслов сугерише једно а текст друго. Квака је у томе што се већином чита наслов па се добије сугеришући ефекат. У тексту лепо стоји да је Зеленски добио „питијски одговор” из кога се види да до проширења формата може да дође, али и не мора, што је логичније. Потпуно је нелогично што се за Донбас везује Крим који је за Русе морао бити одaвно завршена ствар, о којој би било већ неваспитано помињати оно што је аксиом: Крим је одувек био руски и о томе више нема преговора....!
Despotović
Sada bi Amerikanci trebali da pozovu Ruse na svoje pregovore sa Indijancima.
Зорица Аврамовић
Вук длаку мења, али, ћуд никако! Тобоже би да помогну у преговорима између завађене браће, а наоружавају Кијев. Лицемерје Запада нема граница. Брига њих и за Русе, и за друге народе, који насељавају ове државе. Само нека се гине, радују се они, прижељкујући свет под својим ногама и бар једно парче Сибира...Еее, то да дочекају неће!
Ljubica Obradovic
Iza cele ove velike pompezne price o takozvanoj demokratizaciji Ukrajne stoji samo jedna jedina cinjenica. SAD i UK vec vekovima zele Krim po svaku cenu. Izgubili su sve prethodne ratove oko Krima pa i ovaj 2014. Putin zna da se Moskva brani u Donbasu i Krimu i ni u ludilu im nece popustiti. Obrnuto, misljenja sam da se Putin sprema za nov potez u regionu i da samo kupuje vreme kako bi pripremio sto bolje uslove za sledeci cilj.
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља