понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05
ПОГЛЕДИ

Судбина Преспанског споразума

Аутор: Владимир Првуловићуторак, 09.07.2019. у 18:00

Има неке симболике у месту на којем је потписан међудржавни споразум Заев-Ципрас и на којем је одлучено да ће се најјужнија држава настала из бивше СФРЈ убудуће звати Северна Македонија. Ако нисте посетили прелепо и помало дивље Преспанско језеро, у најкраћем: састоји се од пар језера површине од 259 километара квадратних, на крајњем југу Македоније, која их дели са Грчком и Албанијом. На надморској висини од 853 м, ширине 10 км и дужине 34 км и са највећом дубином од 54 м. Језера су скоро нетакнута урбанизацијом и људским интервенцијама, на појединим деловима потпуно обрасла трском и шипражјем, са само неколико ресторана до којих се стиже узаним успињућим путем, од Охрида преко врха планине Галичице или, са друге стране, преко планине Баба. На њему су две мале насеобине – Голем град у Македонији и Мали град у Албанији. Најближи градови су македонски Ресен и Битољ, албански Подградец и Корча и грчка Флорина (Лерина). Језера су богата рибом: грабљивицама кленом, мреном и штуком, специјалним црвеноликим шараном (гастрономским драгуљем – крапом), ситним плашицама и ређом пастрмком. Пошто је на већој висини, из њега се хладна вода прелива у Охридско језеро.

Чему оволики увод? На Западу, поготову у САД, чији је дипломата Метју Нимиц скоро 20 година посредовао око имена државе која се прозвала Македонија, али и у ЕУ, Преспански споразум на сав глас се истиче као највећи дипломатски успех и модел решавања територијалних спорова, не само на западном Балкану. Усаглашено је да се држава из бивше СФРЈ убудуће зове Северна Македонија, уз услов да се одрекне културног и националног идентитета грчке Македоније, државе Филипа и Александра Македонског, да пребрише све називе топонима, путева и аеродрома названих по грчким националним јунацима и да из свог Устава избаци све што, на овај или онај начин, асоцира на присвајање туђе (грчке) културне и историјске баштине. Топли загрљај Заева и Ципраса означио је да Северна Македонија може да уђе под тим именом у НАТО и отпочне преговоре о придруживању у ЕУ. Па шта је онда спорно?

Спорно је што је велика већина Грка против било каквог коришћења имена македонске покрајине са севера Грчке, ризнице грчке историје и хранилице Грчке и њених туриста, дела земље који има своје Министарство Македоније и Тракије и због чега су жестоко протестовали на улицама великих градова. Премијер Ципрас је некако успео да прикупи тесну већину и потврди овај споразум у грчком парламенту, али сада се очекују нови парламентарни избори (после Ципрасових изгубљених европских избора) на којима, по анализама, опозициони Киријакос Мицотакис (Нова демократија) има предност од 35 одсто према 26,5 процената очекиваних Ципрасових гласова. По прогнозама, то би омогућило да Мицотакис има довољну већину у парламенту за самостално формирање владе. Како се то може одразити на судбину Преспанског споразума? Ово су могуће алтернативе:

Мицотакис би, својим већином, могао у новоформираном парламенту да обори раније донету одлуку о признавању Преспанског споразума. Уколико му се приговори да то није уобичајено и прихватљиво за западне спонзоре, следи још убедљивија варијанта. Пошто грчки народ није позван, нити је имао прилику да се о томе изјасни, Парламент би могао да распише свегрчки референдум о имену северног суседа и садржини Преспанског споразума, што је легални и легитимни поступак у демократским државама, који нико не може да оспори. У том случају, зна се какав би био резултат. И трећа алтернатива не иде у прилог споразума: док се све ово не заврши, Грчка може да блокира улазак Северне Македоније у НАТО. Сем ако се значајније не смањи актуелни јавни дуг Грчке од 181,1 одсто од БДП у 2018. години (што је негде око 340 милијарди евра) или макар делимично не прихвати грчко потраживање обештећења од Немачке из Другог светског рата од неких 240 милијарди евра. А све ово догађаће се у наредним данима. Грчки парламентарни избори заказани су за 7. јул, усред летње туристичке сезоне. Очекује се расплет и решење судбине Преспанског споразума.

Редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари1
bba50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nije uvod opsiran nego skroman posto je Prespnsko jezero naklepse na svetu . Euforija sa Ohridskim jezerom moze da ubedi samo ljude koji nikad nisu videli Prespansko. Da upotrebim izraz moje babe ''ljepota Bozja''. Zbog cega radoznali stranci nisu otkrili taj raj uopste nije shvatljivo. Profesor bi trebalo da zna da imena nemaju predikativnu funkciju. Ona ne znace nista nego samo nazncavaju objekt ili entitet o kome se govori. Grcka ''pobeda'' je poznata kao Pirusova pobeda. Ucenama u vezi EZe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља