четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:50

Замрзнути стање, а не конфликт

Забрињава што Србији још не пада на памет да поступи по Бечкој конвенцији о уговорном праву, иако би стављање Бриселског споразума ван снаге било и озбиљно упозорење органима тзв. Косова да преузете обавезе испуњавају
Аутор: Зоран Ивошевићпонедељак, 17.06.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Председник републике недавно је у Народној скупштини изјавио да постоје два приступа решавању косметског проблема: замрзнути конфликт и нормална ситуација. Први води у катастрофу, а други према компромису.

Замрзнути конфликт одиста није добро решење, јер реч „конфликт” значи: сукоб, судар, борбу, свађу. Али, замрзнуто стање – јесте, уколико би се односило на ситуацију која настане испуњењем правнообавезујућег свеобухватног споразума о нормализацији односа између државе Србије и сурогат-државе Косово. Пошто су стране у конфликту пристале на нормализацију, закључење споразума није будућа неизвесна околност, већ обавеза једне стране према другој и обе стране према Европској унији.

Уместо да обавезу закључења споразума о нормализацији разумемо како дословно гласи, све је чешће непотребно везујемо за признање самопрокламоване државе Косово. Док у Уставу пише да је територија Србије јединствена и недељива, признање је немогућа опција. Али, пошто пише и да се Аутономна Покрајина Косово и Метохија посебним законом, који се доноси у поступку за промену Устава, може уредити као суштинска аутономија, а она подразумева најшира овлашћења њених органа у вршењу власти, ето прилике за разумну креацију свеобухватне нормализације коју Европска унија очекује. Међутим, ни она не би могла бити безобална, пошто српска страна мора поштовати не само властити Устав, него и Резолуцију Савета безбедности ОУН 1244.

Процес нормализације отпочео је још 19. априла 2013. године, када је у Бриселу закључен Први споразум о принципима нормализације (даље: Бриселски споразум). Тим споразумом Србија је пристала да се њена полиција, њена јавна тужилаштва и њени судови интегришу у јединствене органе тзв. Косова у складу са косовским законима, као и да се избори у четири северне општине расписују и спроводе по косовским законима, док је тзв. Косово преузело обавезу да формира Заједницу српских општина. Српска страна је испунила све своје обавезе. Друга страна није испунила једну једину, па Заједнице српских општина нема ни после шест година од закључења Бриселског споразума. Због вишегодишње доцње у испуњењу те обавезе, Србији стоји на располагању могућност раскида Бриселског споразума на основу члана 60. Бечке конвенције о уговорном праву, ратификоване још 1990. године. Ако ту могућност искористи, положај полиције, јавних тужилаштава и судова био би враћен у раније стање, док би се избори у четири северне општине опет расписивали и спроводили по прописима Србије. Тиме би био намирен и Устав Србије, који је закључењем Бриселског споразума драстично нарушен. Овако ревидирано стање конфликта морало би бити полазна основа и у преговорима ради закључења правнообавезујућег свеобухватног споразума о нормализацији односа између државе Србије и сурогат-државе Косова. Забрињава, међутим, што Србији још не пада на памет да поступи по Бечкој конвенцији о уговорном праву, иако би стављање ван снаге Бриселског споразума било и озбиљно упозорење органима тзв. Косова да преузете обавезе испуњавају. Без тог услова до нормализације односа неће доћи, чак и ако споразум буде закључен. Тога треба да буде свесна и Европска унија, која није била на потребном нивоу ни као координатор споразумевања, ни као гарант испуњења преузетих обавеза.

Уколико споразум о нормализацији односа буде закључен и уколико преузете обавезе буду у целини испуњене, тек ће тада настати стање подесно да буде замрзнуто до коначног решења косметског проблема пред Саветом безбедности ОУН. Амин.

Бивши судија Врховног суда Србије и универзитетски професор у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари11
af356
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир
Бриселски споразум није и не може бити извор права будући да није у Уставом прописаном поступку донет и усвојен. Како то превиђа овај уважени професор, није ми јасно.
nikola andric
Problem pravnika je traganje za pravim znacenjem pravnih pojmova. Zaboravlja se da pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti. Kopletan iskaz pod pretpostavkom da je u skladu sa stvarnoscu se smatra istinitim. Ako nije u skladu sa stvarnoscu neistinitim. Dok se zakoni i sudska praksa izrazavaju kompletnim recenicama pravna ''teorija'' se jos petlja sa znacenjima- pa cak i sa ''sustinama'' izraza. Jezik i stvarnost su razliciti . I Ustav mora biti u navedenom skladu.
Саша Јовановић
Браво, поштовани професоре! Али чак и овакав сјајан текст неком неће бити прихватљив и јасан.
Pavle Jovičić
Kako da postupimo po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu kad smo država u potpunosti zavisna (krediti, investicije, politička podrška, izvoz, uvoz itd.) od zapadnih sila? Mi nismo ni potpisali Briselski sporazum zato što smo hteli, nego zato što nam je naređeno, a g. Ivošević zamišlja da možemo da ga raskinemo.
Боба
Знате лаж је да се све мора. Тако је резоновао и Недић, испало је да није морало. То што смо се ми сами нацртали мечки на рупу не значи да не можемо да се померимо и тражимо искрене пријатеље и савезнике, имамо их само су вас убедили да је то "немогуће".
Препоручујем 45
Драган
Господине Ивошевићу, о ком ПРАВУ Ви пишете. О ком обвезујућем споразуму? Нити постоји међународно право, нити га они који одлучују поштују. За САД не постоји обавезујући споразум ни са киме. Само голи интерес и сила. Ми нисмо у позицији Шпаније. Шпанија је чланица Европске уније и НАТО. Она има потенцијал да блокира сваку иницијативу у тим организацијама. А ми? Наша једина шанса јесте да стално инсистирамо на компромису, а да се молимо да, под овим околностима, до њега никада и не дође.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља