среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18
ОДНОС ДРЖАВЕ ПРЕМА РАТНИМ ВЕТEРАНИМА

Трауме јунака с Кошара

Милош Павлица (40) из Новог Сада привремено живи у соби у родитељској кући, а ових дана очекује прву пензију која ће бити око 15.000 динара
Аутор: Снежана Ковачевићнедеља, 09.06.2019. у 22:00
Ми­лош Па­вли­ца (Фото лична архива)

Нови Сад – Кад сам се вратио из рата, о томе шта ми се све дешавало нисам причао ни родитељима. Они су после на „Јутјубу” гледали филм о херојима с Кошара и питали ме: Зашто никад ниси рекао да је било тако страшно? Кошаре су најжешћа, али само једна од битака које су за мене биле часне, каже у исповести за „Политику” Милош Павлица (40), ратни ветеран из Новог Сада који је као младић од 19 година, током војног рока 1998/1999, доспео на КиМ.

Он данас живи у једној од старих улица на Салајци, у родитељској кући. Привремено, каже, јер не жели да им буде на трошку. Места у соби има тек за кревет, а крај узглавља стоји велика пепељара, за дуге, бесане ноћи. Здравље му је нарушено и не може да спава. Доживео је велику трауму након што је у рату изгубио 16 својих „класића” из чете оклопних транспортера 52. батаљона Војне полиције.

– Једноставно, не спавам и знам да мој век трајања неће бити дуг. Али волео бих да се оженим, да имам дете, да се остварим. И не желим да више изгубим ниједног друга, за то бих куцао на сва врата – каже он.

Чета у којој је био „држала” је пут, како прича, од почетка Косова до краја Метохије. Био је то „пут живота” јер је туда ишло снабдевање. Али и „пут смрти” јер је та чета највише пострадала од свих у батаљону. Остао је тада и без кума Драгана Трошића из Трстеника, саборца који му је постао кум у Дечанима.

– Био сам тај војник који је идентификовао 12 погинулих. Здрављем сам платио то што су сахрањени. Нисам схватао да сам се разболео, него сам гурао, завршавао школе – прича Милош, који слике страдалих другова држи у фасцикли уз своја лична документа. Шесторица су погинула у удару две термовизијске ракете у возило којим су се војници враћали на Кошаре, након што су Милоша рањеног оставили у болници у Приштини. Друга група је страдала од противтенковске мине, а остали од метка, прича.

Из те болнице је побегао назад код сабораца. Присећа се и како је рањен 11. априла 1999:

– Пуца се, погледам горе, видим човека на дрвету, али њему се укочила вилица и не може да комуницира. Гледао је како терористи деру нашег водника. Они су њега тражили целу ноћ, а он је остао на дрвету. Ми га спуштамо и крећем да га масирам. Како сам га спустио, тако сам чуо како нешто заврће, да ли минобацач или нешто друго, кида ми ногу и удара у главу. И дан-данас ми на лицу излазе шпенови, то су гелери који се не ваде – објашњава ту епизоду.

Када је у јуну 1998. кретао у војску, био је младић који је желео да после средње медицинске школе, где је положио за женског фризера, што пре почне да зарађује свој динар. Требало је још да одслужи војску. Послат је за граничара у Велико Градиште, одатле у војну полицију у Ниш, па на КиМ, где је остао, истиче, триста дана на терену.

После свега, по повратку кући, мислио је да је све у реду и да наставља нормално живот.

– Отварам трафике, радим, и на крају – ништа није у реду. Разумете? Ни по мене, ни по мој живот. Одлазим код лекара, нико нема разумевања. Не кажем, било је злоупотребе лекова, али ја гурам даље – прича и показује уговоре о томе како је у једном домаћинству „чувао деду” за стан и храну, а после и за нешто новца. Запослио се у Пастеровом заводу као зоохигијеничар и потом ветеринарски техничар, а у међувремену је завршио Пољопривредну школу у Футогу.

Ових дана ишчекује одлазак у пензију. Из Пастеровог завода, у писму пензионом фонду, испраћају га похвалним речима. Биће то редовна пензија, не инвалидска, јер рачуна на 16-17 година стажа који би му донео 15.000 – 16.000 динара месечно.

– А лекови коштају 45.000 динара, да бих ја био, како бих вам рекао, у реду – додаје.

Социјално му је нудило једнократну помоћ од 5.000 динара, а недавно га је позвао градоначелник, који га је, каже, питао како може да му помогне. – Скроз сам се збунио, никад нисам био тако позиван.

С ратним ветеранима, Милош је у контакту преко друштвених мрежа и на телефон му учестало стижу поруке подршке. Мада није у удружењима, подржава, истиче, њихову борбу да остваре своја права. Има жељу да се и сам ангажује у помоћи онима који, као и он, носе ратне трауме, за које би, како каже, рецимо одлазак на летовање много значио.


Коментари11
a1052
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

voja
Kada god bih pitao sad vec pokojnog dedu o proslom ratu nikada nista posebono nije hteo da prica kada su poceli ratovi 90 tih sada sam ja bio ucesnik od Hrvacke do Kosova e sada ja nepricam o tome jer to niko nemoze da razume ako nije prosao kroz to Ratnicima nije bitan novac od svoje Drzave samo postovanje za njihova dela nazalost ........
Savko Pantelic
Svaka čast gradonačelniku i lokalnoj samoupravi ako je pomogla ovom heroju. Ljudi nam umiru pored nas, a retko ko ima obzira za te ljude koji su prošli pakao... Naklon do poda za gradonačelnika iz koje god partije bio...
Marko Cirovic
Svaka cast gradu Novom Sadu i gradonacelniku ako je pomogla ovom ratnom heroju.
211. oklopna brigada
"Sve ce to narod polzatiti", govorio je Laza Lazarevic ...
Milos
Evo zbog cega si ratovao, ... za nesto sto nije trebalo....
Miki
A sta bi ti uradio da si tada bio na njegovom mestu.
Препоручујем 30

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља