субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Рвање са француским речима у Квебеку

Комично је чути на шта личе те сироте француске речи када се попут очерупаног галског петла искобељају из уста имиграната са разних меридијана којима влада Квебека плаћа да уче овај раскошни али компликовани језик. Сузан из Уганде шапуће госпођи Ибтисам из Сирије, а она свом супругу Набилу, који има 73 године и најстарији је ђак у разреду.
Аутор: Младен Бачлићсубота, 06.04.2019. у 11:07
Фото Пиксабеј

Нас 18 постаријих ђака из 11 земаља ево већ месец дана рвемо се са речима и граматиком на почетном курсу француског језика за имигранте. Не зна се коме је теже, речима или усељеницима којима влада Квебека плаћа око 1500 долара за два и по месеца учења француског да би се лакше снашли у тој претежно франкофонској канадској провинцији.

Пара није лоша, рекло би се, али не остане пуно када се плате паркинг, ручак у кафетерији и бензин за вожњу до колеџа СЕЖЕП у ширем центру Отаве. Ипак, ђаци-имигранти вредно бубају изговор и правопис по шест сати дневно и ретко изостају са часова јер је у двојезичној Канади, а поготово у главном граду, тешко наћи посао без бар основног знања француског и енглеског језика.  

Заиста се труди наша професорка, мадам Ан Суз из Хаитија. Личи на оне стамене, преозбиљне црнкиње адвокатице из америчких серија, што је и била у родној груди. Агилан је и њен помоћник и млађи земљак Франц, рођени глумац који нам мимиком и геговима помаже да боље разумемо речи и реченице, јер настава се после три дана одвија само на француском. Испомажемо се, додуше, мало енглеским који сви знају, али то је врло скромна помоћ за овакве незналице француског језика.

Отава (Фото М.Б.)

Учионица је, заправо, велико позориште. Комично је чути на шта личе те сироте француске речи када се попут очерупаног галског петла искобељају из уста имиграната са разних меридијана. Ретки су усељеници чији су уво и изговор спремни за такав распон гласова и акцената као у француском.

Зато се француске речи у изговору нас почетника увијају, растежу и скупљају као жвакаћа гума, губе слова или бивају окићене вишком, акценти им клизају и посрћу, једном речју не личе на себе. Али ми се смејемо и упорно гурамо даље.

Ових дана вежбали смо француски играјући се шапутања. Задату реченицу ђаци шапатом преносе један другом да видимо шта ће од ње бити када стигне до последње клупе.

И кренуло је. Сузан из Уганде шапуће госпођи Ибтисам из Сирије, а она свом супругу Набилу, који има 73 године и најстарији је ђак у разреду. У Канаду је стигао пре пет месеци на челу петочлане породице и мада је професор енглеског, са француским се дружи први пут. Он полако и достојанствено устаје из своје клупе да дошапне ћерки Мариан, али њој није баш јасно шта је заправо чула. Колута очима, мимиком тражи појашњење од оца, али џаба, шапат мора даље. 

Оно што није разумела Маријан преноси сестри Шази, она Младену из Београда, а он Вардану из Јерменије који то прослеђује супрузи Лаури, лепој млађаној Јерменки у поодмаклој трудноћи.

Згада парламента (Фото Пиксабеј)

Шапат пузи даље, од Амира из Ирана до Кинга са Филипина, па од Пуне из Бангладеша до Хуга из Колумбије. Ни њему није све јасно, застаје, мешкољи се, па пребацује „лопту” Хавиеру из Мексика. Преузима Надима из Авганистана и преноси брату Муртази, а он Елени из Русије.

На крају реда је Мексиканка Алма, која устаје, превијајући се од смеха, и објављује шта је чула. А чула је: Bla, bla, bla, је ne sais pas (Бла, бла, бла, ја не знам). Кикоће се и цео разред, и професор Франц, јер је полазна реченица гласила сасвим другачије: La classe commence (Час почиње).  

Шапутање и смејање пропустила је једино Стефани из Колумбије, иначе редовна на часовима иако је, судећи по фигури, пред самим порођајем.

Жилав је и упоран овај имигрантски народ у жељи да стане на ноге и избори бољу  будућност себи и деци у новој земљи. Притом пуно помажу и владе Квебека и осталих провинција, а и федералне власти Канаде. Усељеници са статусом сталног боравка добијају бесплатно здравствено осигурање, разне финансијске и пореске олакшице за становање и школовање, и у перспективи за три године - канадски пасош. Плус конкретна помоћ за лакше прилагођавање у новој средини, попут ових часова језика за чије похађање имигранти добијају новац.

Паук на снегу (Фото М.Б.)

Само на нашем спрату има још десетак група са по двадесетак полазника који у оквиру програма францизације, како то званично зову у Квебеку, уче француски различитог нивоа. И плаћени су за то. Организатор је квебечко Министарство за интеграцију, различитост и укључивање, чији сам назив и постојање говоре са колико се пажње приступа усељеницима. И какав је приступ. Циљ није да усељеници забораве ко су и одакле су, већ да се лакше прилагоде негујући истовремено своје обичаје и традицију. Асимилација имиграната никоме није ни на крај памети.

На крају курса професорка Ан Суз и њен помоћник оцениће ко је како напредовао у кроћењу француског. И препоручиће Министарству оне који могу да пређу на више течајеве. Али уз све симпатије стечене током часова, не очекујте да ће било коме гледати кроз прсте. То сте, драги имигранти, оставили иза себе.

Welcome to Canada, или пригодније - Bienvenue au Canada.

 

Младен Бачлић    - Отава - Канада

 

 

 

 

Пишите намПоштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?А наша адреса је  mojzivot@politika.rsПравила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.Ваша Политика 

 


Коментари20
daac2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ella Lee
Lep , duhovit tekst i istinit. Kanada - ceo svet na jednom mestu, bogatstvo kultura, religija, da ne nabrajam dalje... Ovde se naucis toleranciji prema razlicitostima, i prihvatis svoju kulturu kao dragocenost koju si doneo sa sobom, ne zelis da je izgubis ali je ne nameces drugima kao jednu jedinu i najbolju. Cenis druge ljude, sa mnogima postajes prijatelj i iznenadis se kad vidis da ima toliko zajednickih elemanata u razlicitim tradicijama. Jedna cudesna zemlja koja te ucini boljim i tolerantnijim, kako to ovde zovu cultural sensitivity... Bas let tekst , Mladene. Hvala. Ella
Mila
Divan komentar na text. Sve sto ste rekli Ella Lee je istina i to je lepota Kanade koju volim.
Препоручујем 3
Irene
Vrlo dobar tekst, zanimljiv za citanje. Objavite vise ovakvih tekstova umesto priloga natopljenih pivskom melanholijom.
moravac
nesto mi zapalo za oko , kanada primorava emigrante da moraju da znaju engleski i francuski dva sluzbena jezika u kanadi , takodje u nemackoj kada odes moras da znas nemacki , samo u srbiji onaj koji je rodjen u srbiji ne mora da zna srpski , najveci primeri madjari ili onaj smesan primer na sudu gde gradjanin srbije iz okoline novog pazara ne razume srpski vec trazi prevod na bosnjanski. nisam za zabranu ostalih jezika u srbiju ali sam za obavezu znanja srpskoj
Dejan
@Миливоје Радаковић А како ће да комуницира? На свахилију? Или ће да вода једног преводиоца свуда са собом? Ај бре не лупај!
Препоручујем 34
Миливоје Радаковић
Онај ко је рођен у Канади не мора да зна ни енглески ни француски, Моравац, јер је пуноправан грађанин самим тим што је рођен ту где јесте...
Препоручујем 18
Прикажи још одговора
Jedna i jedina
rec je dovoljna vama... malice. Odvesce vas na toplije mesto.
Бранимир Дулић
Врло лепо написано. Само, аутор текста треба да зна да су ти часови финансирани од стране владе Кебека, тојест од нас који живимо у Кебеку и плаћамо таксе. Аутор тврди да живи у Отави, која припада Онтарију. Што се тиче коментара о кебешкој варијанти француског, то су преувеличавања. Разлике су минималне и своде се на мелодију језика и неке називе. Граматички су потпуно исти. Одлазим службено у Француску најмање пет пута годишње па знам шта причам.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља