четвртак, 24.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Сто година Дома „Станко Пауновић”

петак, 11.01.2019. у 10:41
Дом „Станко Пауновић” у Неготину (Фото Архив Дома „Станко Пауновић”)

После завршетка Првог светског рата, у коме је Србија изгубила огроман број становништва, многа деца су остала без родитељског старања. То је био повод да се у Неготину 1. фебруара 1919. године оснује дом за ратну сирочад. Први управник био је Сава Драгићевић, а штићеници дома била су деца из Србије и шире. Први смештајни објекат у коме су деца боравила био је скроман, а само пет година касније, 1924. саграђена је велелепна зграда, окружена великим уређеним парком.

После Другог светског рата, дом је добио име по народном хероју и свом некадашњем штићенику Станку Пауновићу, из села Брестовац код Неготина, који је погинуо 1942. године у борбама на Фрушкој гори. Ова социјална установа је 1955. године прерасла у дом средњошколске омладине у коме је, поред деце без родитељског старања, један део интернатског типа, за ученике неготинских средњих школа.

Ова установа која је била „кутак многе деце остале без крова”, како је у песми и композицији посвећеној дому написао дугогодишњи директор Вукашин Поповић, на пут је извела на хиљаде деце. Међу њима су професори, правници, економисти, инжењери, лекари, учитељи и остала занимања.

Јован Поповић,

Београд  

 


Коментари1
1c020
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Ovo je briljantan tekst o Domu u kome sam i sam jedno kratko vreme boravio,kao ucenik negotinske gimnazije u internatskom delu.Secam se vrsnih vaspitaca.Vaspitacica Zaga sa suprugom,vaspitacica Vitica.Magacioner i poznati negotinski fudbalski radnik Mile Gusar.Kuvarice tetka Jelica i Viktorina...i mnogi,mnogi drugi.Istorija Doma je zivotna istorija te dece bez roditeljai ljudi koji su tu radili

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља