четвртак, 24.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Шеки на путу посутим трњем

Живот Шекуларца је као створен за филм пун смеха и суза
Аутор: Иван Цветковићчетвртак, 10.01.2019. у 23:30
Као режисер и на филмском платну: плакат за „Шеки снима, пази се!”

Драгослав Шекуларац запамћен је као богомдани забављач фудбалске публике. Док је играо замерали су му да претерује с дриблинзима, а поготово што воли да протура лопту противничким играчима кроз ноге.

И томе је био толико посвећен да је, по оцени ондашњих наших колега новинара, играо слабо против Енглеске и Аустрије само зато што је вребао тренутак да се тако поигра с Рајтом (први фудбалер који је одиграо сто утакмица за репрезентацију) и Оцвирком (био и капитен репрезентације света)! Али, да није био такав...

Шекуларац се прославио и као прогнозер. У случајној анкети београдских новина „Футбал” он је погодио да ће светски првак 1954. да буде – Западна Немачка, мада њој нико није давао ни грам наде.

Кад је наша репрезентација тада изгубила од ње у четвртфиналу, то је оцењено као тежак неуспех.

„Футбал” је Шекуларцу касније честитао на успешној прогнози, а он је својом новом проценом још више запањио јавност, рекавши да су тројица најбољих фудбалера на свету у том тренутку Метјус, Пушкаш и – Шекуларац. А тада још није ниједном играо за први тим Црвене звезде.

О свом фудбалском умећу имао је највише мишљење од малих ногу. Али, да није био такав...

Када је Звезда примала дечаке у своју школу фудбала, он је одбијен – нека дође кад мало одрасте и ојача, а до тада нека проба у неком другом клубу. Са сузама у очима напустио је игралиште. На излазу га је срео неки чика и вратио. Био је одушевљен оним што 13-годишњи Драгослав Шекуларац уме с лоптом.

Том човеку је Шекуларац био захвалан до краја живота. Био је то Димитрије Милојевић, вођа Звездиних пионира, иначе графички радник „Политике”. Још један човек из наше куће, по признању самог Шекија, био је изузетно заслужан за његов успон – новинар Љубомир Вукадиновић.

У једном загребачком листу, који је образлагао тезу „Ко плаче за Шекуларцем”, у време када су на славног фудбалера с разних страна, и то не први пут, одапињане стреле, иронично је цитиран ондашњи уредник наше Спортске рубрике: „А Шеки? Он је једино морао да прође ’мукотрпним путем посутим трњем’ (позајмљено од Љ. В.) и да ’ловоров вијенац славе’ (позајмљено од Љ. В.) стави на главу тек пошто је пребродио многобројна искушења”.

Шекуларчева каријера је пресечена (било је кобно што је изгубио живце због судије Тумбаса на утакмици против Радничког у Нишу, 23. септембра 1962). Да није због тога кажњен, вероватно би га „Франс фудбал” прогласио за најбољег фудбалера Европе за ту годину. Бар су тако сматрали уредници тог чувеног листа. Овако је почаст припала Чехословаку Масопусту (његова репрезентација је у полуфиналу Светског првенства у Чилеу надиграна, али је ипак победила Југославију).

Пре кобног догађаја у Нишу Шекуларца је тражио Јувентус. Није му дозвољено, јер треба да забавља радничку класу у Југославији. А као забављач се огледао и на филмском платну.

Загребачки „Јадран филм”, по сценарију Драгутина Добричанина (сада најпознатијег као Васа С. Тајчић у „Позоришту у кући”) и у режији Маријана Вајде, снимио је филм, и то, како се некад говорило, уметнички – „Шеки снима, пази се!”.

У њему Шекуларац глуми себе, али не као фудбалера. У реклами за филм пише да „група снобова, имитатора модернистичке умјетности, хоће да сними филм по ’својим’ естетским теоријама”. Да би дошли до пара за снимање придобили су „проналазача” новог модела лимених петлова за кров, чији ће изум заузврат да рекламирају у филму, али он тражи да режисер буде позната личност, као што је Шекуларац. „Шеки читав приједлог узима као шалу и прихваћајући се улоге режисера у екипи почиње да завитлава цијелу екипу, што изазива низ комичних ситуација”... Филм, у којем је у главној женској улози била чувена певачица Зорана Лола Новаковић, први пут је приказан 31. марта 1962.

Шекуларцу је замерано да се није уозбиљио ни када је постао капитен Црвене звезде и репрезентације. Стално су му налазили мање или веће грешке: те претерује с дриблинзима, те даје мало голова, те као режисер екипе заборави на саиграче...

У интервјуу Милунки Лазаревић, недавно преминулој нашој великој шахисткињи, на њено питање шта га је привукло да се определи за „студиј метеорологије”, одговорио је: „Афинитет према грешкама без санкција”.


Коментари4
44002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sergije miletic
Za sebe je govorio "moj kvalitet bile su noge,a moja slabost bila mi je glava".Fudbal koji se u njegovo vreme igrao,bio je fudbal mnogo vise da bi se publika zabavljala,nego da se po svaku cenu ostvari pobeda i zarade pare.Samo zbog toga drzavni vrh u to vreme nije mu dao da ide u Juventus za veliku sumu novca,jer su im trebali takvi da napune stadion.To nikada nije mogao da oprosti i prezali.Danas takav fudbal se vise ne igra.Za zivot koji je vodio,za zene koje je voleo,za poroke koje je imao, danas ti treba mnogo,mnogo novca.
Петар,Загреб.
Да,Петар,опет Петар! Те 1961г.на загребачком Трњу сниман је филм -Шеки,пази,снима се. Статисти су узети из Основне школе Никола Демоња.Дјечаци,међу њима и црни коврчави Петар(у загребачком жаргону-рудљави Петар)разигравали су се око Шекија,а он је техницирао. Зрачио је смијехом и данас боље видим,као човјек који кроз живот пролази весело,као боем и шармер. То је најљепши стил живота јер те се нитко не може сјетити по злу. И к врагу,синуло ми је да ја тај филм нисам никад гледао. Сигуран сам да ће Шекија горе добро дочекати па му не шаљем фразе,почивао у миру и друге глупости.Вијечити боем шармирати ће и анђеле на небу.
vuk grujic
kakav god da je bio i sta god radio i govorio,ostace legenda za vjek i vjekove!!
Ђорђе из Мексика
Лола је овом филму отпевала предивне песме, мада филм није имао неког великог успеха.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља