понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:44
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Избори, па опет избори

Како је показала политичка историја у Срба, потенцијална енергија незадовољних грађана, бојкотом избора, временом ће спласнути, чиме би се, гле апсурда, учинила политичка асанација терена. Наиме, покушавајући да уклоне Вучића, уклониће сами себе
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 08.01.2019. у 21:00

Кад устане у зору рану, Александар Вучић не гледа како се сунце поново рађа. Далеко му је романтичнији пејзаж који се налази на радном столу, где се налазе извештаји истраживања јавног мњења и фокус група. Размишљати, зато, да ли је Вучић за расписивање ванредних парламентарних избора једнако је анализи воли ли дете чокололаду од 300 грама. Као што је поприлично смело тврдити да би његову жељу, не за чоколадом, већ за изборима, могли да подстакну или умање његови најближи сарадници.

Наравно да, за сада, он пред јавношћу хамлетовски размишља о њиховом расписивању, јер тиме збуњује опозицију окупљену око Савеза за Србију, која је заузета организацијом уличних протеста у Београду. Наиме, онај ко искрено верује да иза суботњих шетњи заиста, као труст мозгова, стоји троје симпатичних клинаца, тај верује и да се Срби не плаше само две ствари: промаје и власти.

Дакле, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић и глумачки ансамбл који их прати, мораће да се истовремено ангажује око мобилизације шетача, организације општинских одбора по читавој Србији, где се заправо избори и добијају, што потом подразумева грађење партијске инфраструктуре коју треба повезати у уигране тимове и поред потпуно различитих идеолошких програма унутар коалиције, како би се супротставили савршеној машинерији напредњака. И Драганови, и Вукови, и Бошкови активисти су у универзуму друштвених мрежа створили опсену о расту популарности и сопственој важности, јер су лајковали једни друге, док су активисти власти шпартали Србијом, делећи на равне части упаљаче, брашно и помало страха, развијајући истовремено бригаде ботова, како би успоставили равнотежу и у сајбер свету. Није ли, уосталом, Саша Радуловић, као највеће изненађење парламентраних избора 2014. године, две године касније доживео потпуни крах, као заточеник ослањања на виртуелну политику.

Драган Стојановић

И све то време, а реч је о данима и недељама, не о месецима, лидере Савеза за Србију заокупљаће кључна дилема: да ли бојкотовати изборе или ући у ринг с Вучићем? Али фер и демократски услови које траже су растегљив појам, како за њих, тако и за Вучића, а покушај да се до дефиниције дође одузеће им додатно време за акционо јединство.

Наравно да шеф државе и СНС-а као и његови супарници знају да је бојкот улазак у политички тамни вилајет. Ако помисле да ће избегавањем избора делегитимисати нову владу коју ће даљинским водити Вучић, он ће се слатко насмејати. У парламенту неће имати жестоку, већ конструктивну опозицију, попут Војислава Шешеља, а наћи ће се некако места и за Чеду и за Чанка, како би симулирали шароликост демократског дома народних представника. Уколико је мотив за бојкот свесно препуштање Вучићу да заврши преговоре с Приштином, што је синдром врућег кромпира, како би се тада поново активирали, управо Косово може бити кључни разлог и да се председник одлучи за изборе, како би с пуним мандатом, као медијум у влади, стекао додатни легитимитет за наставак преговора.

Али, како је показала политичка историја у Срба, потенцијална енергија незадовољних грађана, бојкотом избора временом ће спласнути, чиме би се, гле апсурда, учинила политичка асанација терена. Наиме, покушавајући да уклоне Вучића, уклониће сами себе. Као што је то учинио Саша Јанковић, изненадним дезертирањем из политике. Доскорашња нада грађанске опозиције уздао се у „твитовање”, уместо да је чешће свраћао у Жагубицу и упознао, рецимо, Жику Бомбу. Током претходних кампања, ко ће их пребројати, овај гастарбајетер, који се преставља као официр за везу између Београда и Беча, доводио је Ацу Лукаса и Нолетовог оца, организовао је бесплатне аутобусе за народ, да се купа у аква-парку у Јагодини, а на „Фејсбуку” је слао поздраве својим политичким противницима које се могу сажети у једну реченицу:

– Нек цркну душмани!

Штета је за духовни препород нације што не зна овакве див-јунаке, јер се мејнстрим медији баве искључиво стерилним кампањама у Београду, док нам промиче истинска цепачина са свим љутим зачинима, подметачинама и враџбинама. На Блиском истоку – није Жагубица тако далеко – седе самоуки спин-тигрови највишег ранга који су формирали штабове, борце и фанатике, уз истовремену координацију на друштвеним мрежама. Заборављени од главног београдског тока политичке мисли, на линији Славија–Калемегдан, они воде љуте битке за власт. Личе на Срећка Шојића, немају бркове и стварни су! Док опозиција не проникне у тајну такве Србије, неће имати никаквих шанси.

Ни Младеновац није далеко, али ко се сећа Белог Прелетачевића? Чак и да није створен у Вучићевој лаборатији, испоставило се ономад, одузео је гласове Јанковићу, Јеремићу и Радуловићу. Креиран као младеновачки производ бунта против политичких елита, Бели шаман их је попопио, а затим се оградио од уличних протеста против диктатуре 2017. године. Тада је нестао из политике, али се уселио у кафић. Наравном, као власник. Више нема слоган „Сарму пробô ниси”. Служи углавном еспресо.

Дакле, логично је закључити да ће се Бели пред изборе реинкарнирати, али у другом агрегатном стању, те ће бити тешко препознатљив. Или је већ створен и има неколико лица. Једно, када седи на канабету с Вучићем. Друго, када агитује против њега.

С тако послаганим коцкицама, рејтингом који прелази 50 одсто, убедљивим победама на локалу, а нарочито у Лучанима, али и уличним протестима који нису за потцењивање и решавањем косовског питања, Вучићева листа, односно он сам, поново је апсолутни фаворит.

Пружа му се, дакле, нова прилика да створи услове да расподела друштвеног богатства буде ближа Марксовој него клијентелистичкој, да гледамо и читамо професионалније медије. И да то што поседује толику моћ схвати као теорију релативитета. Нарочито зато што је српска! Отуда ме чуди део опозиције који се толико страствено противи честим ванредним изборима, па и овим, уколико се распишу, док истовремено силно желе да што пре замене Вучића. Или не разумеју шта је то политика или је Бели заиста шаман.


Коментари14
0978c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Код нас заиста млади и паметни "не разумеју шта је то политика" али само ова српска изгледа па масовно одлазе из земље. Наравно то квазиелити са експрес стеченим дипломама не смета па макар ето били "приморани" и да владају са 1% "опозиције". Резултате гледамо - нестручни на свим нивоима, Србија постаје земља стараца а ресурси се крчме странцима. Са таквом "политиком" а и "памећу" спаса нам нема што рекао Пашић али пропасти нећемо јер ће се ипак неки дозвати памети. Наравно ти неки нису аналитичари већ обичан народ који верује у правну државу, меритократију а не партократију и у себе а не у "свезнајуће" лидере.
Samir
Ova analiza ima samo jednu manu. Bojkot izbora je jedino rešenje za opoziciju. Vučić će na tim izborima osvojiti 85 % glasova i više neće imati koga da optuži da ga minira. A 2020.godine slede lokalni izbori gde će osvojiti svojih uobičajenih 45-50% ali će po svemu sudeći izgubiti desetak gradova i opština što će u svesti SNSa dovesti do potpunog raspada sistema jer će stranka procentualno sa 80% podrške pasti na 40%. I tako počinje pad sa vlasti i za Miloševića je trebalo četiri godine od protesta 1996 da padne s vlasti
Vladimir
Samire, kod Miloševića si samo zaboravio bombardovanje i rat na Kosmetu.
Препоручујем 0
Боривоје Банковић
Док год аутистични разочарани гласачи ДС мрмљају себи у браду како немају за кога да гласају, Вучић нема чега да се плаши. Опозиција нам је какву режим само пожелети може, а чланак је урнебесан.
Hajduk Veljko
I,sta bi novi izbori promenili,popravili,poboljsali..?Koga bi ucinili sretnijim?
Radmila Mišić
Čini mi se da se g. Apostolovski malo zaneo potežući Žiku-Bombu itd. Nisam veliki ljubitelj A.Vučića ali slušam šta ljudi u koje imam poverenja kažu pa donosim zakjučke, ne čitam jalove diskusije po opozicionim i pozicionim medijima.Komšija koji je dosta službeno putovao po Srbiji, primetio je da su putevi sređeniji, seljak kod koga kupujem sir se pohvalio da mu se sin zaposlio u "Krušiku" i da je ta firma stigla do 2000 zaposlenih. Taksista se pohvalio da mu se sestra zaposlila u novootvorenoj fabrici negde u jugoistočnoj Srbiji, plata je 40 000, ništa senzacionalno ali živi u sopstvenoj kući i ima hranu sa okućnice pa počinje popravke na kući a posle će razmišljati o poljoprevrednoj mehanizaciji. Tehničar iz fabrike u kojoj sam radila kaže da fabrika treba da zaposli 50 tehničara i 50 inženjera. Pripisivati uspeh SNSa deljenju upaljača i izletima u Jagodinu je suviše površno.Boljitak je mali, za vidljiv boljitak treba bar 20% veća proizvodnja ali je boljitak.
Раде89
Мој комшија који је дошао из Куршумлије ради у Београду као конобар каже да је у његовом селу остао само још један једини човек, каже да у општини у Куршумлији нико не долази на посао, јер каже немају ништа да раде сем да заливају кактус један али он се срећом залива једном у два месеца. А и ја одем лично до пијаце каже ми баба код које купујем да јој никад теже није било, пензија јој 18 хиљада.. има баба 69 година а мора да долази јадна и даље да продаје јер јој пензија није довољна за лекове. А другар још из основне школе који ради у ФСС-у каже како су стадиони и терени у Србији у расулу а председник најављује нови стадион од 400 милиона евра, упркос томе што други стадиони широм Србије пропадају. И треће ниједан медији да каже колико се то фабрика у међувремену угасило или су све за ових седам година СНС-а прошириле број запослених? Пошто колико видим демографски од општине до оштине све је мање не радника него младих људи. Бољитак је видљив, сви одлазе за Немачку или Бг.
Препоручујем 69

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља