понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:16
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Колико траје љубав

Много младих верује да је најлепша људска емоција само нестално и пролазно осећање, одустајући од потраге за њом, јер не виде смисао да неко кратко време воле, а да онда пате зато што су остављени
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 07.01.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Данас многи, посебно млади, посматрајући свет око себе закључују да је љубав једно нестално и пролазно осећање. Због таквог закључка неки од њих одустају од тражења љубави јер не виде смисао да неко кратко време воле и буду вољени, да би на крају неко патио зато што је остављен. Зато што очекују да љубав неће дуго трајати, унапред се припремају за то, па се „плиће” везују за партнера како их раскид не би много болео.

Ма колико се чинило да свака нова љубав доноси нешто ново, дугорочно гледано ово није ништа друго до „врћење укруг”. Као да љубав која није, како би то Хесе рекао, „стрела испаљена ка вечности” и не може да буде љубав.

Замке идеализације

Како смо дошли до тога да много младих верује да је љубав, која је по својој природи једна веома снажна, стабилна и трајна емоционална веза између људи, постала своја супротност?

Један од главних разлога за овакво нетачно представљање љубави јесте у томе што смо током последњих нешто више од пола века колективно почели да љубав изједначавамо са једном другим, сличним осећањем: заљубљеношћу. Већина људи верује да је заљубљеност она почетна, веома страсна и интензивна фаза љубави, након које следи смиренија и дуготрајнија фаза. Како је доживљај заљубљености много пријатнији него што је то доживљај саме љубави, људи желе да су што дуже заљубљени, по могућности трајно. Када примете да се њихова заљубљеност смањује и да се „хладе”, тада сматрају да престају да воле тако да траже неког новог ко ће им поново пробудити осећање заљубљености.

Иако људи изједначавају љубав и заљубљеност, сматрајући да је због свог интензитета заљубљеност снажнији облик љубави, ова два осећања су у стварности различита, а некада и супротстављена осећања. Различити су психички механизми на којима су заснована: љубав је резултат емотивног везивања, а заљубљеност је резултат идеализације.

Ако на љубав и заљубљеност гледамо као на различита, дакле раздвојена осећања, онда видимо да је једна од њихових главних разлика управо у трајању. Љубав, због емотивног везивања јесте веома трајно и стабилно осећање. Заљубљеност, због идеализације партнера која неминовно води ка мањем или већем разочарању, јесте нестабилно и пролазно осећање. Из праксе знамо да заљубљеност траје од неколико дана до неколико година. То су потврдила и различита истраживања која су покушала да у различитим културама измере просечно трајање заљубљености оних који у ступили у брак и закључила да је просек нешто већи од две године.

А када људи изједначе заљубљеност и љубав, тада погрешно закључе да је љубав та која може да најдуже траје неколико година.

Емотивно везивање, механизам на којем је заснована љубав, појављује се у еволуцији онда када и комплексни организми којима је потребно много времена да би постигли одраслост и самосталност. Тако, на пример, орангутану је потребно осам година до полне зрелости, а човеку дванаест. За све то време потребно је да неко брине о младунчету, а постојаност те бриге је омогућило емотивно везивање, дакле љубав.

Дете мења приоритете

Када мајка затрудни, она полако развија став да је дете део ње, њеног организма. Након порођаја, она задржава тај став, само што сада сматра дете делом своје личности. Тај однос је најинтензивнији у прве три-четири године дететовог живота, када се мајка и дете понашају као да су једна личност, а наставља се током целог живота. Мајка која је емоционално везана за дете је променила своје претходне животне приоритете и ставила дете на прво место, тако да јој ништа није тешко да уради за дете. Емоционална везаност је стабилна категорија, тако да је љубав онај дуготрајни оквир стабилности и непроменљивости који омогућује дететов развој.

Иако се љубав према детету и љубав према партнеру значајно разликују, обе су резултат међусобног емоционалног везивања.

Ако се на крају, када правимо разлику између заљубљености и љубави вратимо почетном питању о трајању љубави, видимо да она може трајати колико и живот.


Коментари13
f3e04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sibirski slavuj
Traje kratko ali se pamti vecno.
Vladan Stojanovic
I tako se pretvori komentarisanje u takmicenje ko se najbolje razume u ljubav. Dodjoh do zakljucka citajuci sve komentare. Tuga.
Petar V. Terzic
Davno je Sokrat rekao: -ISKRENI se ne kunu; POSTENI se ne pravdaju; PLEMENITI ne prigovaraju; DOBRONAMERNI se ne kaju i ONI/ONE koji VOLE ne odustaju (pa nek traje dok traje)! Kada bi u ljubavnoj i bracnoj vezi bili zadovoljeni svi gornji uslovi, onda bismo mogli govoriti o idealnoj i vecnoj ljubavi. Ako izostane jedna od ovih komponenti ili vise njih, onda to direktno utice na kvalitet veze i rok njenog trajanja.
Зоран Матејић
Постоје разне врсте љубави. Праву љубав могу да доживе САМО ЗРЕЛЕ ОСОБЕ!!! 99,9 % људи није зрело, осим физички, а као личности су на различитим нивоима негде између. На основу тог нивоа и доживљавају љубав, мање или више себично. Заљубљеност је љубав само према себи самом, а друга особа је предмет обожавања. Због тога незреле особе не могу да доживе срећну љубав, већ се задовољавају заљубљеношћу... Ако желите да доживите љубав, радите прво на себи, на својој личности! За почетак је изванредна књига Пут којим се ређе иде, аутора Скота Пека. Љубав је (по професору Ерићу) ПРИЈАТЕЉСТВО, ПОШТОВАЊЕ и ТОЛЕРАНЦИЈА. Када постанете личности, моћи ћете (као награду) да доживите љубав. А учинићете да свет буде лепши.
Aleksandra
Cini mi se da je problem sve neuspesnijih brakova, kao i toga sto se ljudi sve teze odlucuju na brak, potreba za stalnom zaljubljenoscu. Smatram da posle tinejdzerskog doba nema zaljubljenosti tog intenziteta i da su oni ljudi koji za takvom zaljubljenoscu tragaju posle 25. (okvirno) godine, zapravo infantilni i nedovoljno emocionalno sazreli. Ocekujuci da "osete leptirice" propustaju objektivno odgovarajuce osobe.
Valerija
Sta tinejdzer zna o ljubavi apstolutno nista jedino kao tinejdzer se zaljubljis nevino iskreno ne iskvareno a daleko je od istine da se ljudi posle tinejdzerskog doba ne zaljublju bas posle toga ljudi su zreliji svesniji znaju sa kim tj.kakvu osobu zele pored sebe naravno svoju srodnu dusu na zalost vreme se promenilo danas brakovi imaju uglavnom rok trajanja a to je nekih par god.jer u vecini brakova novac predstavlja veliki problem cim nema pocinje prvi korak ka raspadanju braka i mislim da prava iskrena ljubav nema rok trajanja samo zavisi od sudbine da li ce se u jednom periodu osecanja smanjiti ali nikada nece prestati to je sigurno pozz
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља