уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Ардени на Балтику

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 30.12.2018. у 09:05

Де­се­тог ма­ја 1940. го­ди­не Хи­тле­ров Вер­махт је из­вр­шио из­не­над­ни на­пад на Бел­ги­ју и Фран­цу­ску у шу­ма­ма Ар­де­на. Би­ло је то ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње за Фран­цу­зе и Бри­тан­це, би­ла је то вр­ло сме­ла опе­ра­ци­ја Вер­мах­та, јер је бр­до­ви­ти те­рен, об­ра­стао смре­ком и хра­сто­ви­ма, био не­по­де­сан за про­лаз тен­ко­ва. Фран­цу­ска ар­ми­ја, за­јед­но са бри­тан­ским, бел­гиј­ским и хо­ланд­ским сна­га­ма, има­ла је упра­во оно­ли­ко ди­ви­зи­ја и тен­ко­ва ко­ли­ко и Не­мач­ка. Плус што су за­пад­ни са­ве­зни­ци ужи­ва­ли тра­ди­ци­о­нал­ну пред­ност у ви­ду од­брам­бе­них по­зи­ци­ја, бел­гиј­ских утвр­ђе­ња и Ма­жи­но ли­ни­је.

Ипак, не­мач­ка ма­ши­не­ри­ја му­ње­ви­тог ра­та из­не­на­да је кон­цен­три­са­ла се­дам оклоп­них ди­ви­зи­ја ра­ди ло­кал­не пре­мо­ћи, пре­се­кла са­ве­знич­ке ли­ни­је и „пан­це­ри” су про­шли. Нем­ци су за не­ко­ли­ко да­на сти­гли до Ла­ман­ша, за се­дам да­на раз­би­ли су фран­цу­ску вој­ску, а за шест не­де­ља Фран­цу­ска је ка­пи­ту­ли­ра­ла.

Да­нас, то­ли­ко го­ди­на по­сле Ден­кер­ка, бал­тич­ке зе­мље НА­ТО-а стра­ху­ју да им се не по­но­ви сце­на­рио Ар­де­на, овог пу­та у ру­ској из­вед­би. Да­нас, Аме­ри­кан­ци јав­но при­зна­ју да не­ма­ју сред­ства од­бра­не од ру­ског хи­пер­со­нич­ног оруж­ја ти­па „аван­гард”. При че­му Бри­тан­ци јав­но твр­де да ру­ска ар­ми­ја, у слу­ча­ју су­ко­ба у Евро­пи, мо­же за три да­на да из игре из­ба­ци ве­ћи­ну европ­ских ар­ми­ја чла­ни­ца НА­ТО-а. Исто­вре­ме­но, Ва­шинг­тон на­ја­вљу­је свој из­ла­зак из спо­ра­зу­ма о ели­ми­на­ци­ји ра­ке­та крат­ког и сред­њег до­ме­та, САД опре­ма­ју сво­је ба­зе у Ру­му­ни­ји и у Пољ­ској не са­мо си­сте­ми­ма „еџиз” већ и офан­зив­ним ра­ке­та­ма, рат­ни бро­до­ви НА­ТО зе­ма­ља ко­је не из­ла­зе на Цр­но мо­ре и Бал­тик све ви­ше бо­ра­ве упра­во у Цр­ном и Бал­тич­ком мо­ру, на коп­не­ним гра­ни­ца­ма Ру­си­је кон­цен­три­ше се све ви­ше кон­вен­ци­о­нал­ног су­пер­пре­ци­зног оруж­ја, али и вој­ни­ка НА­ТО-а, ма­не­ври су све че­шћи и ве­ћи...

На­рав­но, и Ру­си­ја на све то од­го­ва­ра аде­кват­ним по­те­зи­ма, јер из­ла­зак Аме­ри­ке из спо­ра­зу­ма о евро­ра­ке­та­ма прак­тич­но ру­ши це­ло­куп­ну до­са­да­шњу струк­ту­ру ну­кле­ар­них ли­ми­та и до­го­во­ра, али је, на је­дан на­чин, по­ре­ме­тио и кон­вен­ци­о­нал­ни ба­ланс мо­ћи у Евро­пи. И ту до­ла­зи­мо до пи­та­ња: ко је ја­чи у Евро­пи, НА­ТО с Аме­ри­ма или Ру­си? 

На­и­ме, не­ка­да су Со­вје­ти, чи­ја је так­ти­ка про­до­ра оклоп­них сна­га би­ла слич­на не­мач­ком „блиц­кри­гу”, има­ли на цен­трал­ном европ­ском фрон­ту тен­ков­ску пред­ност у од­но­су 2,3 : 1. У то је вре­ме За­пад­на Не­мач­ка, ши­ро­ка са­мо 150 ми­ља и чи­је је ста­нов­ни­штво и ин­ду­стри­ја углав­ном кон­цен­три­са­но бли­зу гра­ни­це с Ис­точ­ном Не­мач­ком, има­ла ма­њу по­за­ди­ну за ма­не­вар не­го што је има­ла Фран­цу­ска 1940. го­ди­не, па ни­је мо­гла на кла­си­чан на­чин да ме­ња про­стор за вре­ме. То исто да­нас ва­жи и за бал­тич­ке др­жа­ве, оне не мо­гу, ни у ко­јем слу­ча­ју, ме­ња­ти про­стор за вре­ме у слу­ча­ју су­ко­ба са Ру­си­јом. У јед­ном та­квом сце­на­ри­ју све НА­ТО сна­ге ко­је би се та­мо на­шле би­ле би за­ро­бље­не у ро­ку од 48 са­ти јер је та­ква ге­о­гра­фи­ја. Би­ла би то су­ро­ва ре­при­за Ар­де­на. По­го­то­во што у бал­тич­ким зе­мља­ма жи­ве и Ру­си...

На­рав­но да ће Мо­сква зва­нич­но не­ги­ра­ти да има би­ло ка­кве агре­сив­не на­ме­ре пре­ма том про­сто­ру, но јед­но је си­ту­а­ци­ја у ми­ру, а дру­го је ако НА­ТО на­мет­не Ру­си­ји вој­ни иза­зов и до­ђе до су­ко­ба. Шта би би­ло по­сле Ар­де­на на Бал­ти­ку, то ни­ко не зна, ни у САД ни у Ру­си­ји. Раз­ло­га за то има мно­го. Ста­ри про­блем са­би­ра­ња кру­ша­ка и ја­бу­ка, ра­зно­вр­сне про­јек­ци­је мо­гу­ћих рат­них сце­на­ри­ја, не­из­ве­сност у по­гле­ду то­га ко­ли­ко мо­би­ли­шу по­ли­тич­ке од­лу­ке, исто­риј­ска не­по­у­зда­ност ка­да је у пи­та­њу от­кла­ња­ње рат­не опа­сно­сти чак и ка­да су кон­вен­ци­о­нал­не сна­ге пот­пу­но из­јед­на­че­не, пре­у­зи­ма­ње ри­зи­ка или не, ду­го­го­ди­шње оштре не­су­гла­си­це ме­ђу за­пад­ним стра­те­зи­ма у по­гле­ду ма­те­ма­тич­ког „мо­де­ла Лан­че­стер”, ко­ји се ру­тин­ски ко­ри­сти у ком­пју­тер­ским про­јек­ци­ја­ма рат­них ига­ра. И на кра­ју, ве­о­ма је спор­но пи­та­ње шта зна­че гру­бе број­ке ка­да је на­о­ру­жа­ње у пи­та­њу. Ту су и мо­гу­ћи фрон­то­ви су­да­ра НА­ТО-а и Ру­са, од фрон­та на Бал­ти­ку, цен­трал­но­е­вроп­ског, до фрон­та на ју­гу Укра­ји­не.

На­кон рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за и Вар­шав­ског уго­во­ра, Мо­сква је из­гу­би­ла од­ре­ђе­ну кван­ти­та­тив­ну пред­ност у од­но­су на НА­ТО, али је до­ла­ском на власт Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на то са­да на­док­на­ђе­но. Осим то­га, кван­ти­тет ни­шта не го­во­ри о ква­ли­те­ту, шта­ви­ше кван­ти­тет и ква­ли­тет има­ју раз­ли­чи­те уло­ге у за­ви­сно­сти од то­га да ли се при­ме­њу­ју на на­пад или на од­бра­ну. У не­ка­да­шње вре­ме на­па­да­чу је би­ла по­треб­на ло­кал­на пред­ност од 3:1 да би био си­гу­ран у по­бе­ду над при­пре­мље­ним про­тив­ни­ком. Да­нас ни­ко ни­је си­гу­ран да ће тех­но­ло­шки раз­ви­је­но кон­вен­ци­о­нал­но оруж­је по­што­ва­ти иста пра­ви­ла. Стан­дард­ни „мо­дел Лан­че­стер” по­ста­вља ни­жу про­пор­ци­ју не­го што је 3:1, прет­по­ста­вља да ће од­бра­на из­др­жа­ти ако на­па­дач има ло­кал­ну су­пер­и­ор­ност од са­мо 1,4:1.

Јед­на­чи­на по­ста­је још ком­пли­ко­ва­ни­ја ако узме­мо у об­зир фак­то­ре обу­ке, ини­ци­ја­ти­ве офи­ци­ра, мо­рал, по­у­зда­ност са­ве­зни­ка, ко­ман­де и ко­му­ни­ка­ци­је, тран­спорт­не ка­па­ци­те­те, де­мо­граф­ске трен­до­ве, вој­не бу­џе­те... Ту је и прак­тич­на не­мо­гућ­ност „стен­динг старт” на­па­да, јер на­па­ду ипак прет­хо­ди не­ка­ква при­пре­ма и рас­по­ре­ђи­ва­ње сна­га на те­ре­ну. Ди­ле­ма је и да ли би су­дар НА­ТО-а и Ру­са би­ла „не­ста­бил­на бит­ка”, као „блиц­криг”, или „ста­бил­на бит­ка”, као ирач­ко-иран­ски рат?

Вла­ди­мир Пу­тин ни­је ме­га­ло­ман по­пут Бре­жње­ва, ни­ти по­зер по­пут Хру­шчо­ва и Гор­ба­чо­ва, он са­мо упо­зо­ра­ва За­пад да без об­зи­ра на ко­ри­стан страх од ну­кле­ар­ног хо­ло­ка­у­ста, да­ље вој­но оп­ко­ља­ва­ње Ру­си­је мо­же иза­зва­ти се­ћа­ње, у чи­сто вој­ном сми­слу, на Ар­де­не 1940, Ма­ђар­ску 1956, Че­хо­сло­вач­ку 1968, Ав­га­ни­стан 1979... 


Коментари122
c9477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Knin
DRAGAN P@@@ Fala itebi srecna ti nova godina i sve najbolje.
Felix
Sukob Nato i Rusije ni zavrsio nuklearnom katastrofom i nebi bilo pobjednika. Sve ostalo su spekulacije.
Slavko Knin
DRAGAN P@@ Imam 6 razreda skole zame je to sasvim dovoljno.Naj vaznije je da znadem citati pisati i govoriti.Ja sam ti cojek sa sela a na selu ti skola i fakultet netrebaju.Na selu se cuvaju ovce i koze a zato ti netreba nika skola.A sta se tice citanja knjiga procita sam za svoji 52 godine samo jednu knjigu.I to od Vuka Draskovica Noz.A vidim da je Vuk ovije dana napisa novu knjigu o Kralju Aleksandru.Vidicu nekako da je kupim sigurno je dobra.
perorez
Jedan pametan covek je rekao da nisu problem oni ljudi koji nisu u zivotu procitali niti jednu knjigu, vec oni koji znaju za samo jednu knjigu!
Препоручујем 5
Драган П.
Славко, у праву сте, за село и козе школа и књиге нису потребне. Али, за неке друге ствари јесу. Вук је добар писац, верујем да му је нова књига занимљива. Гледаћу и ја да је прочитам. Свако добро у новој години.
Препоручујем 2
Slavko Knin
DRAGAN P@@ Ja neznam ojkati mada sam prova jednom i nije mi ljepo islo.Nije ojkanje bas za svakoga treba to znati ljepo otpjevati.Vise volim slusati nase Dalmatinske i Like ojkace.Velim ti moj muzicki sentiment su ojkace, Jandrino Jato , Mile Delija, Tromedja i u novije vrjeme slusam Madjorca.Volijo bi se vratiti u Krajinu da mogu ali nemam dje.Sve zapaljeno sruseno i obraslo.
Драган П.
Па ако не знате певати, ви слушајте. Исто тако и са правописом. Ако вам већ не иде писање, ви мало више читајте.
Препоручујем 8
Драган П.
Предлажем Славку да се посвети ојкању, то му, надам се, боље иде од правописа и од бистрења политике. Нек заојка на Тромеђи, ако може. Мада, одатле су га отерали управо они којима би он лизао чизме.
ojlele
Za neke je ojkanje kultura, za mene veza sa pred-srednjevekovnim tamnim stanjem uma.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља